Питање:
Помаже Бог. Имам једно, па мислим да је велико питање. По мом мишљењу, као и мог вероучитеља, људи који нај “нехришћанскије” живе су људи који се изјашњавају Хришћани. А поготову православни. Чуо сам многе приче да муслимани који се у православним храмовима клањају моштима, много чешће добијају излечење, или макар се много чешће захваљују манастиру поклонима и сл. Ја мислим да је тако, а уопште нисам ни изненађен. Потпуно небитно што они у свом животу немају пуноћу Истине, њихов цео живот је прожет религијом, једном служењу и устројству, и онда када таква особа се моли Богу, и особа која себе назива хришћанином (и то још православцем) , а највећа Хришћанска ствар коју је урадио је то то што је ставио бројаницу на руку, и крст око врата, логично да ће муслиману молитва бити услишена. (причитао сам негде – “ко живи по Божијим заповестима, Бог ће му услишити молитве”) . Знам да пише да ће на Небу бити веће славље због једног покајаног разбојника, него због 99 праведника, али одприлике ће у рај 1 покајник на 99 праведника. Дакле, пошто је реално да ће се (бројчано) више муслимана (и припадника других религија, који живе праведничким животом) спасити него тзв. Хришћана у данашње време, шта је онда боље? Попустљивост или строгост? Да ли би могли Синоди помесних цркава да кажу: да радите то то и то, молитва 5 пута дневно, обавезни сте да васпитавате децу да буду праведници и да сами будете такви, или вечне муке! Ко пропусти 3 пута литургију, није више ни хришћанин (како је и било ако се не варам за време Светог Василија Великог) . Родитељи понекад, иако бескрајно воле своју децу (они који их воле) , покад их мало ударе по гузи, да им покажу шта треба, а шта не треба, и дају им казне и забране да би их васпитали како треба. да ли је боља попустљива љубав, или тзв “несавршена љубав”? Живот сваког Хришћанина треба да буде теодулија. Дакле – да ли је боље теодулију тражити у теократији, или теокластији?
Н.Н
Одговор:
Драги, Твоје мишљење и расуђивање није исправно. Ја не знам одакле бих почео да ти објашњавам, јер има много тема и различитих закључака које си извео из својих претпоставки а не из онога што називамо нашом вером и учењем Христовим. Препоручио бих ти да сам мало изанализираш своје хипотезе и закључке, и потрудиш се да правилно поставиш поједине ставке из твоје теорије. Многе добре одговоре можеш наħи код св. Василија Великог, кога си навео, као и код св. Јована Златоуста и других светитеља, који су се најпре потрудили да проникну у Христово учење, па су онда Његовим умом мудровали, по ап. Павлу “Ми ум Христов имамо”. Они ти могу помоħи у решавању неких од ових дилема. Поздравља те, о. Срба
