ТЕОДУЛ

 

ТЕОДУЛ
 

 
ЗАПОВЕДНИК ПРИРОДЕ
 
Олакшање, олакшање, Теодуле, тражи човек, олакшање од притиска природе, од страха од природе, од свемоћи природе. Намењен од Творца за господара природе, (I Мојс. 1, 28.) човек је постао њен слуга и роб.
Ко ће човеку донети олакшање, ко слободу? Ко ли му повратити власт над природом? Нико други до Онај који му је у почетку и даровао ту власт над природом –
Онај који је речју својом небеса створио и духом уста својих све војске небесне;
који је рекао да буде светлост, и светлост је постала,
који је одвојио светлост од таме, и море од копна;
који је заповедио земљи да из себе пусти траву и дрвеће;
који је заповедио да се јави сунце и месец и звезде на своду небесном;
који је наредио да се воде напуне рибама а ваздух пти цама а земља ситном и крупном стоком и зверињем, све по врстама њиховим;
и који је на послетку створио човека и дао му власт над земљом говорећи: Рађајте се и множите се и напу ните земљу, и владајте њоме, и будите господари од риба морскијех и од птица небесних и од свега звје риња што се миче по земљи.
Заиста, Теодуле, само Онај може човека повратити у достојанство господара над природом, који му га је на по четку и дао, а човек га по греху упропастио као неки
блудни син што се оделио од оца па упропастио имовину своју и постао слуга у зла господара;
само Онај који је тај божански дар овда онда повраћао појединим праведницима и избраницима својим,
који је преко слуге својега Мојсеја учинио десет стра шних чудеса у Мисиру;
који је предводио Црвено море и провео народ свој по сухоме дну морскоме;
који је расцепио стену у пустињи и извео воду жедноме народу;
који је пустио ману с неба да нахрани гладне у пустињи;
који је преко слуге својега Исуса Навина зауставио сун це и месец докле му је била воља;
који је сатирао незнабожачке војске и даривао победе мањим али праведнијим;
који је бездетне старице чинио мајкама;
који је кроз пророка Илију затворио небо да не падне киша четрдесет и два месеца;
који је заповедио земљи да понекад пусти обилан плод жита и воћа и грожћа за храну људима, или понекад да пусти такав плод за храну не људима него црвима и гусе ницама, или понекад опет да га не пусти никако – све према вери и поштењу људи;
који је кроз неизбројива чудеса показивао људима да Он није изгубио ону моћ коју је човек по лудости изгубио него да је држи у сва времена и у препуној мери – моћ над природом и над природним поретком;
и који је најзад кроз своје надахнуте пророке објављи вао мало по мало кроз хиљаде година историје људске – објављивао долазак на земљу Једнога, Тајанственога и Јавнога, који ће имати у пуној и препуној мери моћ над природом и над поретком.
И заиста пророчанства векова остварена су онда када се на земљи јавио Бог Слово као Чудотворац, Изгонитељ демона, Љубитељ човека, Исцелитељ болести, Отверзител. Раја. Истовремено Тајанствени и Јавни, стао је лицем у лице с природом, али не као нижи од природе, нити као раван природи, него као Заповедник природе. Та нико други и мањи од Њега није ни требао роду људском. Нико други и слабији не би могао бити Месија ни спаситељ љу ди од силе демонске, од греха, од смрти. Нити би икад ико други био у стању да поврати људима достојанство господара над природом и природним поретком.
Он се није хтео ни родити по природном поретку, од оца и матере, него само од матере.
Родио се од Пречисте Деве Марије, јединствене личнос ти, изабране и немењене за јединствену улогу у историји света. Чак ни Његов Претеча свети Јован Крститељ није се родио потпуно по природном поретку, мада од оца и метере, али бездетних и престарелих. За Господа Исуса вели се у црквеној песми: “Јавио си се како си сам хтео, родио си се како си сам изволео.” Свако раћање је у Ње говој власти.
Звезда се на Истоку појавила када се Он родио, звезда необична. Видјели смо његову звијезду на Истоку, го ворили су мудраци звездари распитујући за новога цара. То је била дакле Његова звезда; не тако као да друге ни су Његове – све је Његово – него се она источна звезда назива Његовом по необичном сјају и по нарочитој слу жби Њему. Служба те звезде била је у томе, да објави мудрим људима на Истоку да се родио нови цар и да их доведе до Витлејема, до места где се Он родио. Звезде су дакле у Његовој власти и служби.
Над телом својим владати значи над природом владати. Спаситељ света и у томе се показао као Заповедник при роде. Четрдесет дана и четрдесет ноћи Он је постио, без икаква јела и пића телесног.
Воду у вино претворити – зар то не показује власт над природом? На свадби у Кани Галилејској било неста ло домаћину вина. Тада Исус заповеди да напуне шест ве ликих судова водом. И када то учинише, вода би претво рена у вино, и то у најбоље вино. Не каже се, да је Господ воду додирнуо својим пречистим рукама, којима је слепима отварао вид, нити пак да је једну реч рекао, као рецимо: Нека ова вода буде вино! Не, ништа. Само је ми слено заповедио, и природа је осетила свога господара, и вода се претворила у вино (Јов. 2, 1).
Буру на мору утишати и једном речју силан ветар заус тавити – зар то не показује власт над природом?
И настаде велика олуја, и таласи тако заљеваху у лађу да се већ напуни. А Он на крми спаваше… И пробудише га и рекоше му: Учитељу, зар ти не ма риш што гинемо? А Он уставши запријетиш и рече мору: Умукни, престани. И утоли вјетар, и постаде тишина велика… И уплашише се врло, и говораху је дан другом: Ко је овај да га вјетар и море слушају (Лк. 4, 37). Тако су питали апостоли. Али су се и тада и
доцније уверили, да је то Христос Син Бога живога, Запо ведник природе и свега поретка у природи.
Невидљивим себе учинити за очи људске – зар и то не значи власт над природом? Када је Исус био на постој бини својој, прекоревао је Израиљце што им је вера мања и тања од вере незнабожаца. И навео им два класична примера, прво како се у време глади велики пророк Илија склонио и прехранио не код неког “правоверног” Израи љца него код незнабожне жене удовице у Сарепти Сидон ској; и друго: како је у време пророка Јелисеја било мно го губавих у Израиљу, али због својих маловерија нико се од њих није излечио до једино Нееман Сирјанин незнабожац. Јер је овај незнабожац поверовао свим срцем проро ку Божјем Јелисеју, па се окупао у Јордану и постао здрав. И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово. Па га ухватише, изведоше на крај града и хтедоше га гурнути са неке стене у провалију. Али Он прође између њих и отиде (Мат. 14, 15 – види паралелна места код остала три евангелиста). Невидљив постаде за очи својих злотвора, и као невидљив удаљи се из своје постојбине, пошто се показало чак и на Њему, да ниједан пророк није омиљен на постојбини својој. И по други пут исто то догодило се у Јерусалиму, кад га Јевреји хте доше каменовати у храму, а Исус сакри се и изиђе из цркве прошавши између њих и отиде тако (Јов. 8, 59).
Хлеб умножити и нахранити 5000 људи са пет малих хлебова и две рибице, али тако да се по вечери сабере дванаест котарица пуних преосталих комада, дакле, више него што износи пет хлебова – зар то није јасно сведо чанство да се у свету јавио нечувен и невиђен Заповедник природе?
А пред вече рекоше ученици Исусу да треба да отпусти народ да иде и нађе себи храну, а Исус им рече: Не треба да иду, подајте им ви нека једу. А они му рекоше: Немамо овдје до само пет хљебова и две рибе. А Он рече: донесите ми их овамо. И запо вједи народу да поседају по трави, па узе оних пет хлебова и две рибе и погледавши на небо благослови, па преломивши даде ученицима својим, а ученици на роду. И једоше сви и наситише се, и накупише кома да што претече дванаест котарица пунијех. А они јех што су јели бијаше око пет хиљада, ОСИМ ЖЕ НА и дјеце. – На другом месту и другом приликом опет рече Господ својим ученицима: Жао ми је овога народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта да је ду, а нијесам рад отпустити их гладне да не ослабе на путу. Одговоршие му, да имају само седам хљебове и мало рибице. А Он нареди да поседају по земљи. И узевши онијех седам хљебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим а ученици народу. И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица пунијех. А оних што су јели бијаше четири хиљаде људи, осим жена и дје це (Мат. 15, 32).
Оваква невиђена чудеса ничим се не могу објаснити до само речима Христовим: Што је у људи немогуће Богу је могуће. Јер Богу је све могуће (Лк. 18, 27).
По води као по суху ходити – шта велиш, Теодуле, је ли то човечје и од човека? Наравно није, него од Бога Заповедника природе. Када Исус нахрани и отпусти народ, нареди својим ученицима да уђу у лађу и крену преко језера. А Он се попе на гору и остаде сам на молитви. Међутим дуну ветар када лађа беше насред језера, и дигоше се велики валови. А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору. И видјевши га ученици гдје иде по води, уплашише се говорећи: то је утвара, и од страха повикаше. А Исус им одмах рече говорећи: Не бојте се, ја сам не плашите се. И кад уђе у лађу, ветар престаде (Мат. 14, 22).
Заповедити рибама да напуне мреже рибарске – шта на то велиш, Теодуле, зар је то човечје и од човека, ма и највећег човека? Не, никако, него само од Бога. Рече Исус Петру: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите. А Петар на то: Учитељу, сву ноћ смо се тру дили и ништа нисмо ухватили, али по твојој речи, бацићу мреже. И учинивши то, уловише велику множину риба, и мреже им се продријеше… и напунише две лађе тако да се без мало потопише. А кад видје Симон Петар, припаде ка кољенима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе, ја сам човјек гријешан (Лк. 5, 3). Сличан се случај догодио и по васкрсењу Господа, када се жив јавио својим ученицима на обали истог Генисаретског језера. Ученици су целу ноћ ловили и нису ништа били уловили. Утом стаде Исус на обали и рече им: Дјецо, имате ли што за јело? Одговорише му: Немамо. А Он рече: Баците мрежу с десне стране лађе, и наћи ћете. Онда бацише и већ не могаху извући од мноштва рибе… А кад извукоше мрежу и пребројише нађоше сто и педесет и три велике рибе. Уз то још једно чудо: када изиђоше на земљу, видјеше огањ наложен и на њему метнуту рибу и хљеб. Одкуда сада то? Не од ученика, јер они су са воде одговорили да немају ништа за јело. Не од људи, него од Заповедника природе (Јов. 21, 4).
Порез платити немајући ни гроша у џепу, и то је једно чудо. Када беху у Капернауму, приђоше порезници Петру и упиташе, зар ваш учитељ неће платити порез? Петар оде Исусу да то јави, али пре него што му он саопшти претече га свезнајући Исус овим речима: Шта мислиш, Симоне цареви земаљски од кога узимају порезе и ха раче, да ли од својих синова или од туђих? Рече му Петар: од туђих. Рече му Исус: дакле синови не плаћају. Али да их не саблазнимо, иди на море и баци удицу, и коју прву рибу уловиш, узми је, и кад јој отвориш уста наћи ћеш статир, узми га па им подај за мене и за себе (Мат. 17, 24). Заповедник природе налази благо где хоће и колико хоће. Рибе су му слуге, и сва му природа служи.
Проклети смокву неродну, тако да се смоква одмах осуши, заиста то је дело Онога који има пуну власт над свима тварима. О томе стоји у Евангелију написано, како Господ Исус једном огладне, и угледавши смокву једну крај пута дође к њој и не нађе ништа на њој до са мог лишћа и рече јој: нека никад на теби не буде ро да до вијека. И одмах усахну смоква. И видјевши то ученици дивише се говорећи: како одмах усахну смоква (Мат. 21, 18).
Преображење Исуса на Тавору сведочи о сили и моћи Господњој и над телесном природом својом и над људима који су на хиљаде година раније отишли из овога света. Као што је Спаситељ и рекао својим ученицима: Даде ми се свака власт на небу и на земљи, или као што црква на опелу својих верних пева: “Живими и мертвими обладајај Христос истинити Бог наш”, тј. Ти који владаш над живим и умрлим. А за Преображење стоји у Евангелију, како Исус са своја три ученика, Петром, Јованом и Јаковом, успе се на гору високу. И преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, и хаљине његове посташе сјајне и врло бијеле као снијег. Тако свети Матеј. А свети Марко још јаче наглашава: И хаљине његове посташе сјајне и врло бијеле као снијег, као што не може бјељиља убијелити на земљи. И гле, указаше им се Мојсеј и Илија, који с њим разговараху (Мат. 17, 1). Ко је икад од људи могао учинити своје ли це да сија као сунце, и своје хаљине да постану беље од снега. Ко ли је пак могао пред три сведока изазвати и по казати знамените људе из онога света, који су на хиљаде година раније живели на земљи? Нико и никад. Једино Он, увек Тајанствени и Јавни, Месија света, Заповедник природе.
Ај, Теодуле мој, шта ли тек да кажемо о страхотним чудесима Господа Исуса, предсмртним и посмртним? Када Он страдаше и умираше на крсту. Он чију невину крв Јевреји примише на себе и на децу своју, како сунце помрча, и тама завлада земљом од подне до три сата по подне (од шестог до деветог сата по источном), како се земља затресе, како се гробови отворише и мртви из гробова устадоше и јавише се у Јерусалиму, и како на храму Соломоновом, упрљаном од трговаца вером, дебела и тешка завеса катапетазма, расцепи се сама од себе од врха до дна? Без заповести сва се природа узбунила и покорила своме Заповеднику. Јер сва природа Њему се покоравала не као неком тиранину и непријатељу него као законитом Господару и Пријатељу. Као кад коњ и во познају свога господара, па радосно обарају главе пред њим.
И још шта да кажемо о чуду Његовог васкрсења, када му је мртво тело оживело, устало и без скидања плоче изишло из гроба? Или о томе, како је два пута васкрсли Господ ушао у собу на којој су била врата закључана, и јавио се својим ученицима не отварајући врата?
Или о томе, како се у Емаусу на једанпут учинио невидљив за Клеопу и другог ученика, с којима је најпре путовао и дуго разговарао?
Или о Његовом вазнесењу, како се вазнесао телесно на небо са Јелеонске горе пред својим вернима и то са целим и истоветним телом, какво је носио на земљи. Јер Њему свакако није било потребно, као што ће бити потребно нама, да се преоблачи у неко чистије тело, пошто је тело Његово вазда и увек било чисто и ничим неупрљано.
Без скидања гробне плоче Он је васкрсао, и без отварања закључаних врата Он се јавио у горници јерусалимској. Како? То нам није потребно знати. Али мислим она ко исто као што је изишао из пречисте Деве Марије не наневши јој ни бола нити промене матерњега тела. Како то? И то нам није потребно знати. Само је једно на потребу: да знамо и верујемо, да се јавио у свету Јачи од света, Заповедник природе, Јединствени и Једини, који је био у стању спасти људе од силе демонске, од греха и смрти, и повратити човеку достојанство над природом.
Све ово и овако схватили су наши праоци и оци хришћански, и безбројни милиони њих спасло се вером у Господа Исуса Христа Сина Божјег. Све ово и овако и ми православни схватамо трудећи се да се том истом вером у истога Спаситеља спасемо.
Ми можемо само жалити Јевреје и Индијане, прве зато што не могу никако да отворе очи и виде у Господу Исусу Христу онога Спаситеља света и Месију, кога су старо заветни пророци јасно прорекли, а друге зато што не могу да виде разлику измећу својих јога и Христа. И наше јоге чине чудеса као и Христос, говоре Индијани. Заиста, не разумевање до очајања. Чине јоге чудеса, али каква? При зрачна, бескорисна и луда, и то помоћу силе демонске, која кроз људе војује против Христа. Опсењују људе па им показују дрво које тобож из земље никне и за неколико минута узрасте велико; или чине да се конопац сам од себе дигне са земље у висину те стоји усправно као штап. Коме користе та бескорисна и призрачна чудеса? Христос је чинио стварна чудеса корисна и то само корисна и спасоносна по људе. Мађије су увек од демона. Мађионичари мисирски успели су да подражавају Божјем чудотворцу Мојсеју и да произведу само три чуда од десет које је Мојсеј учинио. Тако је кратка моћ сатане. А овде имамо не Мојсеја него Христа свемоћног Заповедника природе. Њему се једином сва природа радосно покорава. Њему се радују сви праведници, ослобођени од робовања природи. Њега слави небо и земља, и славиће на век века.

Comments are closed.