ТЕОДУЛ

 

ТЕОДУЛ
 

 
ВЕРА И ЗНАЊЕ
 
Је ли ти хладно, Теодуле?
Гле, и у врелој Индији бива хладно, у време дуготрајних и непрестаних киша. У месецима таквих киша људи тешко могу да сачувају ма коју ствар да се не уплесниви, не убуђа: ни пиринач, ни одело, ни тканину, ни дрво, ни посуђе, ни кожу, ни вуну, нити ма шта органско или не органско, нарочито органско. Све покрије плесан и буђ. Просто, земља плесни и буђа. Људи се муче, и веома муче, да сачувају свој иметак и себе саме од плесни и буђи. Али то им тешко иде. Мучили су се наши рођаци Индија ни, мучили су се тешком муком и трудом хиљаде година, да и душе своје сачувају од плесни и буђи. Муке су њихове за дивљење, трудови су њихови за поштовање, али успеси њихови за сажаљење.
Заиста, видим да ти је хладно, Теодуле. Наложи ватру. Стави три дрвета. Једно дрво не гори, два слабо, три нај боље. То нарочито важи за Индију. У Индији ништа без триплета. Сва мисао индијска је у триплетима. Све у триплетима, као:
Пракрти – материја,
Пуруша – дух,
Браман – неизбројивост изнад обојег (Санкија). Prakrti, puruska, Brahman.
Или: Чита – разум,
Врти – модификације, обрти,
Ниродха – над обојим контрола, Chitta, Vrtti, Nirodha.
Или: Асти – јесте,
Насти – јесте није,
Анасти – није јесте. Asti, Nasti, Anasti.
Или: Прамана – очигледност,
Прамија – факт,
Самшаја – сумња. Pramana, Рrатеуа, Samshaya.
Или: Жива – душа, личност,
Маја – илузија,
Браман – негација обојег. Jiva, Мауа, Brahman.
Или: Сат – акција,
Чит – знање,
Ананда – негација или релација обојих. Sat, Chit, Ananda.
Или: Атма – личност,
Анатма – не личност,
Нишедха – однос обојих. Atma, Anetma, Nishedha.
Или: Сатва – познање,
Раџа – акција (или јога),
Тама – жеља. Satva, Raja, Tama.
Или: Дхарма – дужност,
Артва – добит, уживања
Карма – резултанта дела. Dharma, Atva, Karma.
Или: Настика – атеизам,
Астика – теизам,
Мастика – политеизам. Nastika, Astika, Mastika.
Или: Сварта – себичност,
Парарта – алтруизам,
Парамарта – дужност изнад обојег ради Мокше, ослобођења од живота. Svarta, Pararta, Paramarta.
Или: Аварода – уздржљивост,
Анурода – проба умерена,
Арода – неуздржљивост. Avarodha, Anurodha, Arodha.
Или: Атма – индивидуалност, Его
Манас – негација индивидуалности,
Будхи – средње, међу њима. Atma, Manas, Budhi.
Оволико само примера ради; да не дуљимо. А кад би дуљили, могли би навести шуму од сличних триплета из Веданти, Упанишада, Тантра, Мантра и других индијских књига. Но треба да знаш, да сваки од наведених триплета грана се у друге триплете и тако “до бескрајности”. У те триплете спада и триплет индијских божанстава:
Вишну,
Брама и
Шива, као и њихово гранање опет “до бескрајности”, како су ри ши, мудраци Индије, смислили и записали. А сви ти три плети извиру из оне једне тајанствене речи, и увиру у ту реч, – а та реч јесте А – У – М, ОМ, коју милиони синова Индије посведневно и посвечасовно са поштовањем изговарају с краја у крај те необичне земље где су плесан и буђ тежак бич човечанства.
Шта је све ово што смо набројали? Је ли то вера? Је ли то религија? Не, него философија. Али Индијани то не зову ни философијом, још мање вером, него знањем. То је
Жнани, или Џнани (Inani. У неким крајевима Црне Горе и сад се говори жнам уместо знам.)
И сама реч Веданта, записани збир многих тих знања, значи: Знања. То су знања физичка и метафизичка, психолошка и гносеолошка, астрономска и астролошка, теолошка и теософска, медицинска и, практична сваке врсте. Али знања, само знања, како их Индијани називају, не вера и религија(У црквенословенском језику употре бљена је реч вједјети у смислу знати. А то је иста реч што и Веде и Веданте. Словенци и сад у говорном језику употребљују реч Веде.)
Заиста је велико чудо, да у Индији нема појма вере. Једва да има и реч вера, изузев у односу веровања човека човеку у обичном животу. Појам вере постоји у Индији једино код муслимана, због Корана, заснованог на вери. Мећутим, муслимани су такорећи упадица у Индији тек у потоња времена. И сам Ислам ништа друго није до једна верска секта Хришћанства.
Не постоји мећу Индијанима дакле појам вере. Не пос тоји ни појам греха, нити покајање, нити царства небесно га, нити једнога Бога као Оца, нити љубави према Богу, нити искупљења, нити свршетка као ни почетка света, ни васкрсења мртвих, нити општег суда Божјег, ни праведне награде у вечном царству Божјем. Ових десет основних појмова, дакле, поред још и других, уопште нема у Инди ји. А то су појмови, које је Господ Исус као своје Евангелије, као своју Радосну вест, објавио свету. Ови појмови – свих десет – нови су за Индију. И ништа тако не одудара од индијских “Знања” као ових десет појмова. Ни ти ишта у свету тако мало личи на Индију као Исус Христос и његово откровење. Јер док Исус заснива све на вери, дотле Индија заснива све на знању; на то божњим знањима, сабраним и записаним од разних њених философа, теоретичара и аскета. Делимично то и јесу зна ња, понекад невероватно утанчана и суптилна, али делими чно опет то су веровања, теорисања, сањања и гатања. Уосталом таква су знања свуда у свету, и њиме се руково Де они народи код којих нема Божијег откровења, тј. где говоре само људи а не и Бог. (Багхават-Гита је једно сјајно песничко дело, које Индијани сматрају непосредним откровењем бога Кршне. То откровење објавио је Кршна војсковоћи Арџуни приликом једног племенског рата. Тај спев је само мали део огромне Махабхарате. Изванредно лепа и мисаона сама по себи Багхават-Гита, што ће рећи Божанска Песма, ипак је само красно дело људске мисли и драгоценост литерарна, а никако хлеб живота попут Евангелија Христова.) Заиста или глупост или злоба или обоје заједно говоре из оних противника Хришћанства, који тврде да је Христос нешто морао позајмити од Индије! Ако је Индија могла нешто позајмити, она је позајмила незнабожним народима, у Кини и Јапану, у Египту и Јелади и другде по свету, али никако Христу, Хришћанству; наравно мислимо на право Хришћанство, на источно Православље које се од ње разликује као водено језеро од пустињског песка.
Али шта је с твојом ватром, Теодуле? Прозебоше нам душе. Видим, ставио си три дрвета, но ниси подпалио. Ето плесан хвата се и по твојим дрвима. Стави још неколико триплета од дрва, да видимо хоће ли горети. Ај, потребан је небески огањ, да сагори плесан и да произведе топлоту и светлост.
Ја сам дошао да низведем огањ на земљу, (Лука, 12, 49.) рекао је Господ Исус. О Господе, кад ћеш твојим не бесним огњем загрејати и осветлити синове и кћери вели ке Индије?
А огањ небесни то је вера са љубављу. Вера на првом месту. Ево речи Христових, нечувених у Индији и неслућених од мудраца ведантистичких:
Покајте се и вјерујте Евангелију (тј. Радосну вест о царству небесном);
Не бој се, само вјеруј;
Ко буде вјеровао и крстио се биће спасен, а ко не вјерује биће осуђен;
Да ни један који га вјерује не погине него да има живот вјечни;
Ко вјерује Сина има живот вјечни, а ко не вјерује Сина неће видјети живота него гњев Божји остаје на њему;
Који мене вјерује неће никад ожедњети;
Ово је воља Онога који ме посла, да свак ко види Сина и вјерује га има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан; Заиста заиста вам кажем: ко вјерује мене има живот вјечни;
Исцељеног слепца пита Исус: Вјерујеш ли ти Сина Божијега?
Јеврејима говори: Ако мени и не вјерујете, дјелима мојим вјерујте, да познате и вјерујете да је Отац у мени и ја у Оцу;
Кажем вам заиста; ако имате вјере колико зрно горушично, рећи ћете гори овој: пријеђи одавде тамо и пријећи ће и ништа вам неће бити немогуће;
Ко вјерује мене ако и умре живјеће;
Ниједан који живи и вјерује мене неће умријети ва вијек; вјерујеш ли ово? (упита Исус Марту);
Не рекох ли ти: ако вјерујеш видећеш славу Божи ју (рече Марти);
Док видјело имате вјерујте видјело, да будете синови видјела;
Ученицима: Нека се не плаши срце ваше, вјерујте Бога и мене вјерујте;
Филипу: зар не вјерујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Вјерујте ми по дјелима;
Упиташе га: шта ћемо чинити да творимо дјела Божи ја? А Исус одговори: Oвo је дјело Божије да вјерујете онога кога Он посла;
Томи који кад виде поверова и узвикну: Господ мој и Бог мој – рече Исус: пошто ме видје поверовао си. Благо онима који не видјеше а вјероваше. А Тома је био после први апостол Индије.
Свети Јован при крају свога Евангелија пише: А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својим, која нису писана у књизи oвoj. А oвo се написаше да вјерујете да Исус јесте Христос, син Божији, и да вјерујући имате живот вјечни.
Никад се у Индији нису чуле такве речи. Јер никад у Индији није говорио ваплоћени Бог него људи; људи који су сабирали знање као шарен шљунак, и хвалили се знањем, али нису имали кључ од оловног неба које притиску је Индију. Небо над Индијом до данас је затворено. Само онај који с неба сиђе може га отворити. Сада је Индија у лавиринту без врата и прозора.
О, Теодуле, кад би Индија знала шта је потребно за њено спасење! Ај, не гомиле знања, ма колико великог и дубоког и сјајног; заиста не то, него само проста детиња вера у Бога Сина Божјега, у Месију и Путовођу, који је с неба дошао и зна пут к небу. Једно зрно вере у Христа вреди више него све огромно бреме знања о свему и сва чему само не о оном главном. Заиста са свим знањем свију ришија и гуруа индијских, човек се осећа као коњ у вршају што везан за стожер трчи у кругу, а не може да се сам одреши и иде дома. Треба да дође Домаћин да га одреши. И дошао је Домаћин, али то Индија не зна; свезнајућа Индија све зна само то што је најглавније још не зна. Њено знање о свима стварима је запрепашћујуће. Ње на философија стоји над свим паганским и европским философијама (јер све су философије паганске); њено само мучење, аскетизам њених безбројних синова изазива сузе и ангела небесних а камо ли људи. Али све узалуд. Знање не спасава; вера спасава. А само је једна вера у свету, је дна у историји човечанства. То је вера хришћанска. Све друго што се лажним именом назива вером није вера, него или знање, или полузнање или гатање. Безбројна знања људи су досегли, али веру, једину праву веру Бог је донео човечанству. Знања се мењају, вера остаје. И европска и индијска знања сваки час могу се променити, али Христос и његова наука надживеће време и сву васиону. Једна је вера – Христова. Један је Спас – Христос. Један је циљ – царство небесно. Један је васкрситељ – васкрсли Христос. Један судија света – Он, увек исти и једини.
Теодуле, не дувај више и не мучи се. Твоја дрва баш сасвим се уплеснивише. Гомилање триплета није помогло да се ватра разгори. Гомилање знања, по човеку и од човека, никад није дало ни топлоте ни светлости роду људском. Озебосмо обојица. Није узалуд српски на род, иако близак рођак Индијана, назвао Индију “земљом проклетом”. Устанимо са ове прастаре прашине индијске и бежимо. Вратићемо се опет у њу, када Тома зидар, апостол и први просветитељ Индије, буде то измолио од Господа Исуса Христа. И када Домаћин, Бог љубави, који није заборавио Индију, буде одредио и заповедио.

Comments are closed.