Templari

Pitanje:
Pomaže Bog časni oci, Ja sam vam već par puta pisao, i nadam se da vas ne opterećujem. Naime, moja nedoumica je sledeća. Ja sam student istorije i najviše izučavam srednji vek. Još i pre studija najviše sam se interesovao za vitezove templare. Cela njihova istorija, od osnivanja, delovanja i na kraju nestanka bila mi je fascinantna. Inače kao budući istoričar pripadam takozvanoj ortodoksnoj struji koja tvrdi da templari nisu bili ništa više od običnih vojnika. Ja smatram da su sadašnje priče koje kruže o njima samo najobičnije izmišljotinje, i imaju za cilj da se na njihovom imenu zarade pare. Verujem da nisu bili nikakvo tajno bratstvo sa čudnim ritualima, i da su optužbe iznete protiv njih imale za cilj da ih kralj Filip IV Lepi pogubi, jer im je dugovao veliku svotu novca. Ono što se ne može poreći jeste da su upali u srebroljublje i gordost, da su od siromašnih vitezova postali zelenaši. Ali, mene najviše interesuje stav Pravoslavne crkve o njihovim ideološkim i verskim načelima, bar o onim koje su poštovali u početku, a verujem da znate koja su to. Inače njihov pravilnik je napisao Bernar od Klervoa. Ipak, ja sam pravoslavac i vernik, postim, trudim se da u svakom trenutku živim po pravilima naše Pravoslavne crkve koja je jedina istinita. I zbog toga se plašim da činim greh gajeći simpatije prema jednom redu, koji je još plus katolički pre svega. Da li u mom izučavanju ima nečega loše? I molim vas samo ukratko mišljenje koje nije vezano za templare već za neki drugi red. Despot Stefan Lazarević je bio pripadnike Reda zmaja koji je osnovao kralj Žigmund. Želeo bih vaše mišljenje i o tome. Oprostite na dužini pisma. Molim vas da mi odgovorite na moje pitanje kada stignete. Hvala vam na razumevanju i pomoći koju nam pružate, često vas pominjem u molitvama. Svako dobro od Gospoda
Miloš


Odgovor:
Dragi Miloše, Kažeš da „templari nisu bili ništa više od običnih vojnika.“ Ne znam kako si uspeo da toliko pojednostaviš mnoštvo istorijskih izvora i dokumenata koji govore o tome da su templari bili monasi – ratnici (ne „obični“ vojnici) , graditelji, inžinjeri, bankari, preduzetnici, veleposednici, finansijeri, trgovci, stratezi, političari, moreplovci, i još mnogo toga… sve samo ne „obični vojnici“. Ako se već zna da su bili sve to, teško je zamisliti da nisu imali nikakvih tajni, i da nisu bili nikakvo „tajno bratstvo“. “Red templara je osnovan kao monaško-ratnički red čiji je prevashoni zadatak bio da štiti hodočasnike i sve hrišćane u Svetoj zemlji. U prvo vreme templari, kao nov i malobrojan red, nisu imali jasna i stroga pravila, oni su se držali uobičajenih pravila koja su važna za monahe tog doba. Omasovljenjem reda i sticanjem moći javila se potreba da red dobije jasna i teološki obrađena pravila. Pravila za red templara je napisao Bernard de Šervoa 1129, po uzoru na pravila Cistercijanskog reda. Foramlno sva ova pravila su važila do samog ukidanja reda, ali su se u stvarnosti verovanja vitezova promenila. Osnovni uzrok menjanja religijskih shvatanja je prodor istočnjačkih i judističkih učenja u doktrinu reda. Nema dokaza ni dokumenata da su templari bili jeretici, kako su ih optuživali, ali je gotovo sigurno da su verovali u vrhovno biće koje se razlikuje od katoličke interpretacije Boga. Ovakvi stavovi će biti povod za mišljenja da su templari obožavali satanu, tj. njegovo oličenje Bafometa.” “Od svog osnivanja 1118 do ukidanja reda 1307 templari su prešli put od malog monaško-viteškog reda do najmoćnije finansijske organizacije u Evropi. Kada su osnovani sva imovina templara se sastojala od dela palate Al Axa Musca u Jerusalimu koju su templari dobili od kralja Balduina II, da tamo smeste svoje sedište. I ostali hrišćanski velikaši u Svetoj zemlji su templarima dodelili posede, što je redu omogućilo da napravi mrežu fantastičnih utvrđenja. Prvi posed u Evropi templari su dobili 1123 u Šampanji. Zahvaljujući ogromnoj podršci Vatikana templari su ubrzo počeli da dobivaju posede širom Evrope. Najviše poseda su imali u Francuskoj, Engleskoj, Španiji, Portugalu i Holandiji, kasnije su dobili posede i na Kipru, u Nemačkoj i Ugarskoj. Ovakvi posedi (godine 1300 templari su imali preko 9000 poseda) donosili su redu velike količine gotovog novca, a templari osim održavanja svojih utvrđenja i milosrdnih dela nisu imali drugih troškova. U takvoj situaciji templari su se počeli baviti bankarstvom i pružanjem drugih finansijskih usluga (trgovina menicama, izdavanje vrednosnih pisama koja su se mogla unovčiti bilo gde u Evropi, izdavanjem zajmova i dr.) . Templari su ubrzo izgradili flotu koju su koristili za prevoz i trgovinu Mediteranom što im je donoslio značajne prihode. O bankarskom ugledu templara govori spisak njihovih poverilaca: Engleski kralj Edvard I (založio čak i krunski nakit) , Francuski kralj Filip IV i mnogi drugi…” http: //www.vumidet.net/forum/showthread.php? t=1565 Puno te pozdravlja, o. Srba

2 komentar(a)

  1. Pozdrav braco, mislim da nije dat odgovor na pitanje kakav je stav crkve prema tom redu i njegovom delovanju.

    Postovanje

  2. Svi redovi u RKC prilagođavali su se trenutku,vremenu ili ličnostima.Toga nema u pravoslavlju..s dubokim razlogom.Crkva je dala odgovor i na takva pitanja.Na prvoj slijedećoj liturgiji već se može pronaći odgovor….

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *