ТАЈНЕ ВЕРЕ И ЖИВОТА (ОСНОВНО БОГОСЛОВЉЕ)

 

Проф. Велимир Хаџи-Арсић

ТАЈНЕ ВЕРЕ И ЖИВОТА
(ОСНОВНО БОГОСЛОВЉЕ)
 
7. ТАЈНА СПАСИТЕЉЕВОГ ВАЗНЕСЕЊА И ТАЈНА СПАСЕЊА
 
Свој земаљски живот Спаситељ је завршио вазнесењем на небо. Сва делатност овлапоћеног Бога водила је томе. Природно је што се Спаситељев подвиг спасења рода људског завршио вазнесењем природе људске на небо коју је Господ својим оваплоћењем заувек учинио саставним делом своје Богочовечанске Личности. “Нико се не попе на небо, вели еванђелист Јован, осим онога који сиђе с неба, Син човечји који је на небу”.[1]
У Спаситељевом вазнесењу открила се потпуна мисао Божја и назначење о природи људској. А та је мисао у овоме: природа људска је саздана са циљем да вечно живи у личном јединству са вечним Сином Божјим.[2] Вазнесењем природе људске на небо Господ Христос је показао да је циљ његовог доласка на свет био да омогући и осигура то вечно сједињење природе људске са Богом, која је због то га и била саздана боголиком.
На небо се узнео онај исти васкрсли Исус који је на најубедљивији начин показао и доказао реалност свога васкрслог тела. Прослављено победом над смрћу, то се тело узноси на небо да као тело Бога Логоса вечито живи у вечној слави Тројичиног Божанства, “с десне стране Бога”.[3]
Говорећи да Христос на телесан начин седи с десне стране Бога Оца, вели св. Дамаскин, ми не схватамо десну страну Оца у просторном смислу. Јер како Безгранични може имати десну страну ограничену местом? Десна и лева страна припадају ономе што је ограничено. А под десном страном Оца ми разумемо славу и част Божанства, у којој Син Божји, као Бог и једносуштан са Оцем, борави и на телесан начин.[4]
Као и свако друго дело Богочовека Христа тако и вазнесење Његово на небо, иако јесте и остаје лично дело Богочовека, ипак има свечовечански и свекосмички значај и силу. Јер вазнесење Господа Христа на небо јесте, у начелу, вазнесење свеопште људске природе. Њиме је људској природи пропућен пут у вазнесење, и тиме јој осигуран вечни живот са Богом, код Бога и у Богу.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Јн.3,13; ср. Еф.4,10.
  2. Ср. Еф.2,6; Кол.3,1-3.
  3. Јев.9,24; 4,14; Еф.4,10; Мк.16,19; ср. Д.Ап.7,55.
  4. De fide, IV, 2; Р. gr. t. 94, col. 1104 BC.

One Comment

  1. hvala