ТАЈНЕ ВЕРЕ И ЖИВОТА (ОСНОВНО БОГОСЛОВЉЕ)

Проф. Велимир Хаџи-Арсић

ТАЈНЕ ВЕРЕ И ЖИВОТА
(ОСНОВНО БОГОСЛОВЉЕ)
 
ђ) ЗАКЉУЧАК
 
На основу свега досада реченог о материјалистичком учењу о постанку света, живота, животињских врста и човека и његове душе јасно се види да ово учење не задовољава. Материјализам узалуд покушава да “објасни више нижим, квалитет квантитетом”. Ништа није погрешније Hero сматрати материјализам научном хипотезом. “Материјализам је мало проста и врло спорна метафизичка доктрина. И, има извесне наивности и много несмотрености у тврђењу, које се често понавља, да је судбина науке… везана за победу материјализма”.[1]
Излажући своје мишљење о материјализму, Јерусалем, поред осталог, каже: “Материјализам као гледиште на свет не одговара једном великом делу искуства… Научни ме-тод на који се он позива, одлучује противу њега… У научним круговима он је последњих година понова изгубио од своје важности… Почетак ни крај духовног збивања нису нам дати никаквим искуством… Психички живот као живот уопште, има своју особиту законитост, која се не да извести из закона онога што нема живота. Докле год постоји или буде постојала ова васиона, какву је данас знамо, не можемо прећи преко те разлике. Да ли може или ће икада постојати какав универзум без духовнога живота, то је изван могућности нашега сазнања… Ко стварно проживи психичко у свој његовој непосредности и дубини, тај не може наћи никада задовољења у материјализму… Гледиште, да биће света, које нашим чулима опажамо, није телесно, материјално, него да је духовне природе, има нечег што јако запањује разум који не филозофише. Док и мање образован човек брзо схвати материјализам, због чега je овај и постао врло популарно гледиште, дотле спиритуализам[2] претпоставља много већу извежбаност у апстрактном мишљењу и способност да се човек дубоко унесе у живот своје сопствене душе”.[3]
Изражена језиком апостола Павла, ова последња Јерусалемова мисао гласи: Материјализам је довољна и подесна духовна храна само за људе скромнијих умних способности, то јест за духовно недорасле. За духовно зреле људе пак материјализам је сасвим неподесна и недовољна духовна храна.[4]
 

1. F. Roussel et Mme D. Rouasel, Op. cit., p. 614.
2. Метафизичко схватање по коме је оно што стварно постоји, у својој суштини, духовне природе, духовна супстанција састављена од духовних бића, а тела само представе или појаве једне чисто духовне стварности. – М. Вујаклија, Op. cit., стр. 1097.
3. В. Јерусалим, Op. cit., стр. 105-109. Курзив је наш.
4. Ср. 1.Кор.3,1-3; Јев.5,12-14.