ТАЈНА ЉУДСКЕ ДУШЕ – СВЕТООТАЧКО УЧЕЊЕ О БОРБИ СА СТРАСТИМА

 

ТАЈНА ЉУДСКЕ ДУШЕ
Светоотачко учење о борби са страстима

 

 
ПРЕДГОВОР
 
Борба са страстима, које човека увлаче у грех, представља главни подвиг сваког човека. Истински хришћанин тежећи праведности, светости и богоопштењу иде путем обуздавања страсти ка победи над собом.
“Како је лепо побеђивати страсти!” пише свети Јован Кронштатски у књизи “Мој живот у Христу”. “После победе осећаш такву лакоћу у срцу, мир и величину духа!”
За савременог човека окруженог мноштвом саблазни: физичких, душевних и интелектуалних – умеће управљања собом, својим мислима и осећањима постаје све актуелније. Али и овде све нас, чак и људе који су одавно у Цркви, вреба опасност да изаберемо погрешан пут, који води у скретање са пута спасења и вечног живота.
Онима пак, који су недавно пришли Цркви, бива тешко да распознају заблуде распрострањених учења “овладавања” собом, које су донели страни проповедници. Јога и психоанализа, зен и аутогена сугестија, сајентологија и трансцендентална медитација и друге методе за управљање сопственом свешћу и људима из околине не исцељују човека од страсти, већ продубљују болест гурајући је дубље у човека. Сви ови психички тренинзи само привидно олакшавају патње. Уз то, слабећи и отупљујући неке страсти они зарад њихове енергије распламсавају другу, најопаснију страст – гордост.
За разлику од њих Православље садржи истинско, јединствено и драгоцено искуство искорењивања страсти. Многи учитељи хришћанског живота – оци Цркве, су нам оставили сведочанства свог духовног искуства. Њихове поуке су користили сви они људи који су тежили ка достизању бестрасности и богоопштењу. Главна дела којима су се руководили у раду над собом биле су књиге аве Доротеја, Јована Лествичника, Исака Сирина, вишетомно “Добротољубље” – сабране мисли светих отаца и друга дела. Све оне су сада поново издате и доступне читаоцу.
Међутим, још није било рада који би у сажетој и лаконској форми уопштио све што је речено, који би савременог човека практично научио да влада собом како би испуњавао вољу Божију.
Дело јеромонаха Николаја (Могиљевског), касније митрополита Алма-Атинског и Казахстанског, које је сачињено у Московској Духовној Академији и одштампано у облику кратких есеја од 1912. до 1914.г. у часопису “Глас Цркве” попуњава ову празнину.
Подсетићемо да је часопис, који је издавао Чудов манастир и који је данас постао библиографска реткост, у своје време био једно од најауторитетнијих издања. Часопис је основао митрополит Московски Владимир (Богојављенски), данас прослављени новомученик, а на његовим страницама је штампано све најзанимљивије, најважније, најновије, што се појављивало у богословској и пастирској мисли тих година. Почетак века се одликовао великим оживљавањем духовног стваралаштва.
У “Гласу Цркве” су се штампала дела истакнутих црквених посленика: митрополита Владимира (Богојављенског), митрополита Макарија (Невског), архимандрита, а касније архиепископа, Арсенија (Жадановског) и многих других.
Постепено проналазимо радове заборављених аутора. Међу њима је и рад јеромонаха Николаја о борби са страстима, који се савременим подвижницима духа враћа управо у тренутку када им је неопходан.
 
Владимир Кремењ

Comments are closed.