NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Sudbina Cigana

Sudbina Cigana

Pitanje:
Ilija
Gledam Cigane na putu kako prose, kako su gladni, kako nemaju ništa, kako su neoprani i prljavi, znači oni su siromašni pa čak i više od toga. Da li oni odlaze u Carstvo Nebesko kao siromašni iako na primer nisu kršteni? Koja je sudbina njihova i da li su oni ljudi psi ili su stvarno predodređeni za Carstvo Nebesko? Da li su oni ljudi drugog reda jer mislim da danas niko o njima ne vodi brigu? Na ulici svi beže od njih, dobro da im poneko neki dinar ali kada bi trebao kući da ih pozove na sendvič onda bi sigurno pobegao. A možda ni sami nismo svesni da je i u njima nas premili, preblagi Gospod Isus Hristos i da ga mi u njima videsmo a ne pomogosmo.
Ilija


Odgovor:
Dragi Ilija, Hristos je rekao: „Ako neko napoji jednoga od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti”. (Mt. 10, 42.) A ap. Pavle: „Starajmo se jedan o drugome u podsticanju na ljubav i dobra dela.” (Jevr. 10, 24.) Ap. Petar: „Vladajte se dobro među neznabošcima, da bi… videvši vaša dobra dela slavili Boga u dan pohođenja.” (1. Petr. 2, 12.) Dobro si primetio da mi, Hrišćani, treba da činimo dobra dela i pomažemo siromašne i slabe. Ovo je glavno: da to činimo „u ime učeničko”, kako kaže Hristos. (Pročitaj celu 2. glavu Saborne poslanice sv. ap. Jakova.) Treba da činimo dobra dela, ali kao učenici Hristovi, radi Boga i duše, a ne tek tako, ili zato da nas ljudi hvale. Dobra dela, koja se ne čine u ime učeničko, koja se ne čine zato da bi proslavili Boga, nisu korisna za spasenje jer, ne čine li tako i neznabošci? – pita Hristos (Mt. 5, 47.) Znači, kada činimo milostinju, bilo materijalnu (nahraniti nekog ili pomoći mu) ili duhovnu (utešiti nekog, saslušati i saosećati) treba da pomenemo Gospoda Boga i svetitelje Njegove, da imamo u vidu naše mesto u Božijem planu. Mnogi ljudi izbegavaju da imaju bilo kakav kontakt sa prosjacima, jer se boje da oni slučajno nisu lopovi, vračari, alkoholičari i t.d. Svakako, ne znači da su svi oni takvi. Ali, nije svako siromaštvo, samo po sebi, u pobožnosti i prostodušnosti. Ne spasava svako siromaštvo, bolest i patnja, kao takvo. Isto kao što ne spasava ni svako dobro delo, samo po sebi, ako se čini bez Boga i bez ljubavi prema Bogu i bližnjem. Ne znači da svaki siromah u svom srcu nosi Gospoda. Mnogi od njih se bave gatanjem i vračanjem, krađom i drugim raznim lošim delima. Isto kao što se i mnogi od onih koji nisu siromašni bave nepoštenim radnjama. Svaki čovek ne nosi u svom srcu Boga samo zato što je siromašan ili samo zato što čini neko dobro delo. Hristos nas zato upozorava: „Ne dajte svetinje psima, niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim i okrenuvši se ne rastrgnu vas! ” (Mt. 7, 6.) Šta to znači? Znači da ima ljudi koji, kao i psi, kada im pružite ruku mogu da vas ujedu, pocepaju, rastrgnu. Da ima ljudi, siromašnih i bogatih, koji mogu vaše dobro i ljubav prema Bogu i bližnjem, pogaziti i ukaljati, izgaziti u blatu zemaljskih stvari. Zato uvek treba biti oprezan. Nama Hrišćanima je takođe, zapoveđeno i to: „Ne sudite da vam se ne sudi! ” (Mt. 7, 1.) I „ne gledajte ko je ko… saslušajte i malog i velikog, ne bojte se nikoga, jer je sud Božiji. A stvar koja bi vam bila teška, iznesite pred mene da je čujem” – govori Gospod. (5. Mojs. 1, 17.) Kako sada ne suditi o tome da li je neko pas ili svinja, ili golub, bez obzira bio on siromah ili bogat? Tako, što bi, pre svega, ovde trebalo primeniti onaj Hristov savet: „Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi” (Mt. 10, 16.) Učini dobro delo u ime Božije uvek, kad god ti je to moguće. Ali, budi oprezan da ne pružiš ruku onome ko te može ujesti, bio on siromah ili ne. Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *