СТУПИВШИ У ЕКУМЕНИСТИЧКИ ПОКРЕТ…
Закључак
Екуменизам је основан на лажним претпоставкама о томе да између Цркве и јереси постоји извесно невидљиво јединство које треба открити, показати и доказати. Ово наводно самооткривање духовног јединства је дијаметрално супротно свести древне Цркве за коју су јереси и лажна учења представљали отпадање од Цркве, од живота у Христу и губитак благодати. Екуменизам намерно користи лажна средства која се по мало чему разликују од језуитизма, тачније, стварање новог богословског језика на којем би могла да се нивелишу размимоилажења међу Црквом и јересима и међу конфесијама. Ово је језик еклесиолошке уравниловке, лишен конкретности и одређености, који представља димну завесу, који треба да сакрије противречности које реално постоје и продубљују се и даље. Средства која користи екуменизам, као на пример, заједничке молитве, долазе у противречност с православним канонима, значи, с православном савешћу. Ове заједничке молитве су такође позване да сакрију богословске и еклесиолошке неподударности између Цркве и јереси или пак да их прикажу као другостепене разлике, па чак и као разноликост у јединству.
Екуменизам поставља себи лажни циљ: да створи видљиво јединство Цркве и јереси на основу делимичне интеграције и потпуног завршеног синкретизма, тј. да изједначи истину и лаж и да прогласи њихово јединство. Ради овога претходно треба уништити црквену и конфесионалну самосвест и приказати Православље не као Једно Тело Христово, већ као културно-историјску традицију. Зато појмови: Црква и традиција на екуменистичком језику већ постају синоними. Православни и екуменистички менталитет су неспојиви, исто као што су неспојиви били древна Црква и гностицизам.
“Православни екуменисти” су у ствари појмови који се међусобно искључују. Православни чланови ССЦ треба, остајући православни да се претварају да су екуменисти или да се, пак, поставши екуменисти претварају да су православни. Данас очигледно има више првих, али екуменистичка корозија православног менталитета обавља свој посао и могуће је да ће касније преовладавати други.
Православни морал захтева правилан циљ и достојна средства. У екуменизму нема ни једног ни другог.
