Strahovi od samoće

Pitanje:
Poštovani oče, imam ćerku od 20 godina koja ima velike probleme poslednjih godinu dana sa raznim vrstama strahova. Ima strah da ostane sama kod kuće, strah da sama ide ulicom, strah da se vozi autobusom, strah od smrti, a to znači da je neophodno da neko neprestano bude pored nje. To smo uvek ja ili moji roditelji, dok sam ja na poslu. Često ima napade histerije i javljaju se u slučajevima kada nešto nije po njenoj volji, tada počinje da se ponaša vrlo čudno, potpuno se promeni, kao i njen glas i pokreti tela. Nakon izvesnog vremena se umiri, deluje iscrpljeno a ja joj dam svete vode, pomažem je svetim uljem i čitam molitve dok se ne umiri. Kada sve prođe, kaže da nije bila svesna toga, i da joj je žao, i da su joj se priviđali nečastivi. Moram da spomenem i to da je do svoje 19 godine živela neurednim životom, pila, pušila, i koristila narkotike, a da ja pri tome nisam imala uticaj na njeno ponašanje, jer mi se tada raspadala porodica, i ostala sam sama sa ćerkom i sinom, dok je suprug ostavio mene i decu i otišao. Pre godinu dana bila je kulminacija njenog lošeg stanja, i sama je poželela da pođe u crkvu. Bilo je problema, da na početku nije mogla da izdrži celu liturgiju, ali polako svakodnevno čitajući molitve, posteći, ispovedajući se i pričešćujući se, uspela je i to da savlada. Međutim, kaže da joj se često i u crkvi javljaju neka priviđenja, npr. na šarama od tepiha. Prilikom molitve u svojoj sobi, kaže da oseti kako je peku stopala i kako je neko posmatra, i stoji iza nje, te ne sme da se okrene da pogleda. Pre sedam godina je u toj sobi preminula njena prabaka, i ne znam da li to ima neke veze, s obzirom da svake godine dolazi sveštenik u naš dom da osvešta kolač i koljivo. Napustila je srednju školu, i nema volje da je nastavi, smatra za sebe da je bezvredna i da je svima na teretu, i bukvalno sve vreme provodi u kući, nema više prijatelja, jedini njen izlazak iz kuće je odlazak u crkvu. Jako mi je teško da uskladim i svoj posao, i to da stalno budem uz nju, jer ne želi da ostane sa svojim bratom, iako je on dete koje ide u crkvu i koje se pričešćuje, i svojim ponašanjem ne ometa nikog. Molim vas da mi pomognete, jer ne mogu da shvatim da li je u pitanju njena slaba vera, neispoveđeni gresi, velika iskušenja, ili potreba da manipuliše, s obzirom da je to često radila ranije. Svako dobro,
Tanja


Odgovor:
Draga sestro, verujem da Ti nije lako gledati svoj porod kako se muči u najboljim godinama, sada kad treba da se priprema za životni poziv i da planira svoju porodicu. Gotovo do tančina si opisala posledice, odnosno stanje u kome se Tvoja kćerka sada nalazi i kako se ponaša. Međutim, gotovo stidljivo si pomenula uzroke, koji su doveli do toga stanja, a za koje svakako i Ti, kao majka, snosiš odgovornost, bez obzira na to, kako kažeš, da se tada porodica raspadala i da Te je muž i otac dece napustio. Ti si, kao majka, kao stub i kuće i porodice, ostala i na Tebi je bilo da se brineš za svoju decu. Da im nadoknadiš i oca, koji vas je napustio. Verovatno si u crkvi slušala ili sama čitala jevanđelsku priču Hristovu o zabludelom sinu. Tu se, ukratko, govori o sinu koji je izašao iz zajedničkog domaćinstva, uzeo svoj deo imanja, otišao u stranu zemlju i tamo živeo raspusno. Sve je potrošio, a kada se našao i bezizlaznoj situaciji, DOŠAO JE SEBI, pokajao se i vratio se svom ocu. Otac se obradovao njegovom povratku i oprostio mu sve što je loše učinio. Dakle, bilo je važno da sin DOĐE SEBI, da bi se oslobodio raspusnog života i vratio u normalni porodični život. Slava Bogu, i Tvoja kćerka je došla sebi, shatila su pogubnost ranijeg života, pobedila mnoge poroke i poželela život u zajednici porodice zemaljske i nebeske. I kao što je bolesniku, koji je prebrodio tešku bolest, potrebna dugotrajna rehabilitacija, kako bi organizam očvrsnuo i došao u normalu, tako i Tvojoj kćerki treba takođe i duža i vrlo pažljiva duhovna rehabilitacija. Vrlo je dobro što si je privela Crkvi i što je ona u Crkvi našla svoj, makar i krhki, mir, svoju duhovnu oazu. Postupaj s njom vrlo pažljivo, pa i kad su u pitanju crkvena pravila (na primer o postu, da je ne opterećuješ predugim i strogim postom) i odlasci u crkvu. Ako ne može da izdrži celu Liturgiju, pođite u crkvu malo kasnije i nastoj da ostanete do kraja. Bolje je da zakasnite na početak Službe, nego da izlazite pre njenog kraja. U crkvi, na Liturgiji, treba stajati uspravno (kako nam to i sveštenik poručuje: Stojsmo smerno, stojmo sa strahom Božjim) , a ne gledati u šare na tepihu. Svaki čovek, koji bi duže vreme posmatrao te šare, video bi, u svojoj uobrazilji, razne figure i likove, koje nikom drugom ne bi mogao pokazati. Pouči kćerku, da u toku Liturgije posmatra ikone na ikonostasu, neka se svakom Svetom kratko pomoli, neka pažljivo sluša reči sveštenika i nastoji da pevuši sa pojcima. Dogovori se sa Tvojim nadležnim parohom da Tvoju kćerku primi na ispovest i razgovor mimo bogosluženja, kad ona može da se opusti i ispovedi sve što opterećuje njenu savest, da ceo svoj poročni život iskaže svom svešteniku, da se zajedno sa njim moli Bogu za oproštaj, ali i za sticanje duhovne snage, da se sve to prevaziđe i otvori novu stranicu u životu. Đavo ne obraća mnogo pažnje na one koji su u grehu, koji su njegovi, ali ako se neko počne boriti protiv njegovog uticaja i nastojati da se od njega oslobodi, on je tada i te kako agresivan. Zato kćerka, kad se moli Bogu, oseća iza sebe nekoga, da je taj neko ometa u molitvi. Pouči je, da ne obraća pažnju na njega, pa čak i da ga otera, onako kako je Hristos učinio, kad Ga je đavo kušao u pustinji: Idi od mene, Sotono! Smrt prababe u toj sobi nema nikakvog značaja i uticaja na žive članove porodice, koji tu obitavaju. Nastoj da kćerku poučiš, da ona, ustvari, nikad nije sama, da je Bog uvek uz nju, tu je i njen Anđeo čuvar i dovoljno je da se, u samoći, pomoli iskreno Bogu i prizove svog Anđela čuvara, pa da oseti sigurnost i zaštitu. Pošto kćerka ne ide u školu i, bar za sada, ne namerava da je nastavi, mogla bi da ode u neki obližnji ženski manastir, na kraće vreme, gde će biti neprekidno sa monahinjama. Ne znam u kom delu Balkana živite, ali u svakom kraju ima ženskih manastira, pa zamoli igumaniju da Ti pomogne u duhovnom lečenju Tvoje kćerke. Kad se ona potpuno oslobodi naslaga ranijeg poročnog života, kad nestanu sve posledice, onda će ona nastaviti i školu i sigurno ozibljno razmišljati o svojoj porodici. Kad postane svesna svoje vrednosti, kad shvati da i ona nekome treba, na prvom mestu velikoj porodici Crkve Hristove, a onda i svojoj zemaljskoj porodici, ona će zavoleti život i nastojaće da živi i za sebe i za one pored sebe. BOG SE JAVI, draga sestro. Tako ćemo se sutra pozdravljati, na Praznik krštenja Hristovog, Bogojavljenje. Molimo se Trojičnom Bogu da se javi i u Tvojoj porodici, da unese u nju radost porodične zajednice svih njenih članova, a posebno molim Boga da se javi Tvojoj kćerki i da ukrepi njene dobre namere u sticanju dobrog, čestitog života. o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *