NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Stav crkve o autizmu, ispovest, nova tela po drugom dolasku Isusa?

Stav crkve o autizmu, ispovest, nova tela po drugom dolasku Isusa?

Pitanje:
Pomaže Bog oci i nadam se da će vas dugo podržati u ovom dušekorisnom radu. Imam nekoliko pitanja. Pre svega imam brata koji je autističan…Kakav je stav Crkve o takvoj deci (ljudima) šta je najbolje činiti za njihovo spasenje. Moj otac ide u Crkvu već dugi niz godina, pričešćuje se, posti sve velike postove, takođe sredom i petkom ali nije ispoveđen. Ja to smatram velikom greškom a i potkrepljen sam duhovnim knjigama (koje imam kod kuće) i kad god započnem temu sa njim o Sv. tajni pokajanja i ispovesti izbije rasprava i nikako ne mogu da ga ubedim da jako greši što se ne ispoveda. Ja se rešavam za duhovnika da uzmem svog drugara koji je sada sveštenik što on takođe negira nekim čudnim izgovorima. Kako da ga ubedim da greši pošto sam mislio da će njega bar biti lako. I na kraju nisam baš najbolje razuemo neke stvari u vezi otkrovenja, zbunile su me knjige…valjda koliko mi je Bog dozvolio da shvatim… po vaskrsenju ljudi posle drugog Isusovog dolaska dobićemo nova tela za duše? ? Da li sam dobro shvatio? ? I da li će to biti materijalna tela slično ovima ili nešto sasvim drugačije….
Radovan


Odgovor:
Dragi Radovane, Hvala na lepim željama i podršci.
– Što se tiče autističara, Crkva nema neki poseban stav prema svakoj bolesti ponaosob. Uopšte, Crkva samo čuva, prati i živi reč Božiju koja je otkrivena u Svetom Pismu i preko Svetih Otaca. A oni su imali isti stav prema svakoj bolesti, naime, bolest i smrt se javljaju kao posledica ljudskog greha i pada. Gospod ponekad, dopušta bolesti iz raznih razloga, a sve u cilju našega spasenja. Jer, bolest utiče na ponašanje ne samo onoga koji je bolestan, već i njegove okoline. Bolest nas opominje na našu fizičku ograničenost i nemoć, potstiče nas na molitvu i oslanjanje na Boga; kroz bolest nam se uglavnom umanjuje mogućnosti za greh a pruža prilika za dobra dela. Ljudi se ispravljaju i postaju bolji i saosećajniji, skloni da pomažu i brinu jedan o drugome, i da čine ono što je neophodno za naš večni život i spasenje. Jer, i najveći svetitelji su se mučili privremeno da bi nasledili život večni, tamo gde nema nikakve bolesti, muke, straha ili uzdaha.
– Što se tiče tvoga oca, nije dobro ubeđivati se i raspravljati o stvarima vere i duhovnog života. Gospod ne traži advokate već verne. Vera se živi i projavljuje kroz naša dela, ona se ne diskutuje. Najbolji način da nekoga ubediš u ono što veruješ, jeste da sam to živiš i činiš u smirenju, ostavljajući drugima da po svojoj slobodnoj volji procene tvoj primer i svedočanstvo.
– Što se tiče opšteg vaskrsenja i naših tela, to je opisano kod proroka Jezekilja u 37. glavi. Pogledaj tamo. Gospod, koji je stvorio sve iz ničega, i potom, ova naša sadašnja tela iz praha zemaljskog, obnoviće ih na kraju sveta i veka. Nešto slično kao što magnet privlači i prikuplja čestice metala ili njegovoga praha, tako će se i naša duša iz praha zemaljskog silom Božijom prikupiti i ponovo se obući u svoje telo. To će biti isto ovo telo, ali sada produhovljeno i preobraženo, isto kao i Hristovo nakon Njegovog vaskrsenja. Jer, ne samo duša, već i telo i materija su pozvani na večnost, na produhovljenje i preobražavanje u novu tvar u Gospodu.
Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *