Стари завет и спасење

Питање:
Помаже Бог поштовани оци, Једно конкретно питање: Да ли су старозаветни праведници имали наду у спасење (онакву какву ми имамо данас) и да ли су имали исповедање грехова и опроштај истих као ми? Уопште какав је био смисао испуњења Божјих заповести пре појаве нашега Господа? Хвала на одговору. Бог Вас благословио за труд.
Горан


Одговор:
Драги брате Горане, прошле недеље на Светој литургији могао си чути јеванђелско казивање о једном богатом човеку, кнезу, који је Христу поставио питање: Учитељу благи, шта да учиним па да наследим живот вечни? Христос га најпре упућује на испуњавање старозаветних заповести (не чини прељубе, не убиј…) , што значи да је испуњавање заповести Божјих било довољно да старозаветни човек добије живот вечни у Богу, коме и ми стремимо. Сама месијанска идеја, обећање Спаситеља, о коме су пророковали сви старозаветни пророци, уливала је наду на спасење. О томе и Захарија, отац Јована Крститеља, говори када пророкује за свога сина, који ће приправљати пут Спаситељу: Благословен Господ Бог Израиљев, што походи и избави народ свој… као што каза устима светих пророка својих од века, да ће нас спасти од непријатеља наших и из руку свију који нас мрзе; учинити милост оцима нашим и опоменути се светова завета свога, заклетвом којом се закле Аврааму оцу нашем, да ће нам дати избављење из руку непријатеља наших, да му без страха служимо у светости и у правди пред њим у све дане живота нашега (Лука 1, 68-75) . Праведни старац Симеон, примајући на руке четрдесетодневног Исуса, изговара ону дивну молитву, коју читамо на сваком вечерњем богослужењу: Сад отпушташ у миру слугу свога, Господе, по речи својој, јер видеше очи моје Спасење твоје… (Лука 2, 29-32) . Изнео сам Ти овде само два старозаветна праведника, који су очекивали Спаситеља и били у чврстом уверењу да ће Бог испунити своје обећање и донети свету спасење. Црквено предање говори да је Христос, када је умро на Голготи, душом својом сишао у ад обрадовао старозаветне праведнике својим доласком. Погледај икону Васкрсења Христовог, где Он кида адска врата и оданде изводи старозаветне праведнике. Старозаветни људи су имали могућност да сазнају за очекиваног Месију, када и како ће доћи, јер су их пророци на то стално опомињали, а да би били достојни сусрета са Спаситељем, пророци су их непрекидно позивали на кајање за своје грехе, на испуњавање Божјих заповести, а првенствено на очување вере у једнога Бога и клоњење идолопоклонства. Кајали су се људи и пред својим свештеницима, пред пророцима или пред самим Богом. Давид, кога је Бог поставио за цара у Израиљу, грешио је, али се и искрено кајао. Сигурно да си читао његов покајни псалам, у коме он каже: Јер безакоње моје ја знам и грех је мој стално преда мном.. Дај ми радост спасења Твога, и духом владалачким утврди ме (Псалам 50, 5, 14) . Стари завет није имао данашње Свете тајне, које су дошле са Новим заветом, али су имали Мојсија и пророке, како је Авраам одговорио богаташу, кад је овај молио да Лазар оде његовој браћи и каже како треба да живе. Дакле, слушајући Мојсија и пророке и живећи по Божјим заповестима, у очекивању Спасења, старозаветни праведници су се могли спасти. О томе сведоче Мојсије и Илија, који су се појавили приликом Христовог преображења на Тавору. Нека Ти души и телу буде користан и овај Божићни пост о. Душан

One Comment

  1. Александар Сарачевић

    …”Старозаветни Праведници нису могли да се боре и изборе са смрћу, нико од њих. Рвали се са смрћу, али нико није могао да победи смрт. Сви су они одлазили, пролазили преко овог света, одлазили у царство смрти. Цео Стари Завет и сви Старозаветни Праведници били су чежња за Спаситељем света. Давили се у мору греха и смрти, сваки се од њих молио Господу: Господе, избави нас! Пошљи нам Спаситеља, дај нам Спаситеља од греха и смрти! И тако, пролазе и одлазе са овог света са надом и очекивањем, са надом у великог и славног Спаситеља света. Векови су и векови пролазили, хиљаде и хиљаде година чекајући Њега.”…
    Св. Јустин ћелијски- Беседа у Недељу Светих Отаца.