5. СЛОВО О ЈЕРЕСИМА И ДРУГИМ РЕЛИГИЈАМА
Упућени од стране римокатолика, византијски самодржац Михаило Палеолог и патријарх Јован Век дошли су на Свету Гору да би нашу Православну Цркву присилили на лажно јединство (лажну унију) са папом.
Светогорски монаси, граничари и војници Православља, узвратили су мирно и одважно на сва њихова настојања, која су се одликовала дивљаштвом, насиљем и злочинима, тим одликама историје папства и Римокатолицизма.
У Протату су људи римокатолика Века обесили протепистата свештене општине. На мермерној плочи сачуваној до данашњег дана набројани су новомученици и исповедници који су тамо остали. Било их је укупно тринаест и заузимали су различите келије у Кареји. Били су погубљени због непоколебиве одбране Православне вере и неприхватања уније са непокајаним папом.
Такви су били наши преподобни оци, “прекрасни изданци, тајинствена лоза, неуморни стражари и чувари Православне вере и освештаног Предања.”
Светих мученика ватопедских било је дванаест, колико и Светих Апостола. Током дивљачке најезде трупа цара – римокатолика Михаила Палеолога и патријарха Века, њихов игуман Јефтимије је због наше свете вере такође пострадао мученичком смрћу. Дванаесторица монаха били су обешени у Фурковунији, док је Јефтимије био окован ланцима и удављен у мору у Каламици.
Поред тога, достојни су помена и ивиронски мученици, које су војници цара Михаила Азимита и патријарха Јована Века утопили у мору.
Свих двадесет шест мученика манастира Зографа допуњавају освештани збор мученика за наше Православље. Они су унутар манастирских пиргова (кула) од стране римокатолика спаљени као чиста жртва.
***
Наш преподобни отац Никифор, који је најпре био паписта, пригрлио је догму (учење) наше Источне Православне Цркве и отишао да буде исихаста у светогорској пустињи. Тамо је написао мудри метод за упражњавање умне молитве, који је укључен у Филокалију (Добротољубље).
***
Ненадмашни богослов, Свети Григорије Палама, учествовао је на три велика сабора, где се борио против Варлаамове, Акиндинове и Грегорине латинске јереси, помоћу које су ови порицали постојање божанствених и нестворених енергија Божијих.
***
Монаси су војници Христови, херојски борци Цркве. Они увек бране истину Вере и до смрти се боре против јереси и прелести. Светогорски монаси, следећи вековно предање, могу да нам укажу на мученике за веру и Православље. Тај календар изгледа овако:
4. јануар – 12 Светих мученика ватопедских
14. фебруар – Свети мученик Дамјан
22. март – Свети мученик Јефтимије из ивиронског скита
22. март – Свети мученик Лука Ставроникитски
10. април – Свети мученик Хризант Ксенофонтски
16. април – Свети мученик Христофор Дионисијатски
19. април – Свети мученик Агатангел Есфигменски
1. мај – Свети мученици Јефтимије и Игњатије Ивиронски
7. мај – Свети мученик Пахомије из манастира Св. Павла
22. мај – Свети мученик Павле из скита Свете Ане
26. јун – Свети мученик Давид из скита Свете Ане
3. јул – Свети мученик Герасим Кутлумушки
6. јул – Свети мученик Кирил Хиландарски
10. јул – Свети мученик Никодим из скита Свете Ане
11. јул – Свети мученици Никодим Ватопедски и Нектарије из скита Свете
Ане
24. август – Свети равноапостолни свештеномученик Козма Етолски
14. септембар – Свети мученик Макарије Дионисијатски
20. септембар – Свети мученик Иларије из скита Свете Ане
22. септембар – Свети мученик Козма, један од 26 светих мученика
зографских
6. октобар – Свети мученик Макарије из скита Свете Ане
8. октобар – Свети мученик Игњатије из ивиронског скита
13. новембар – Свети мученик Дамаскин из Велике Лавре (“Лавриот”)
3. децембар – Свети мученик Козма из скита Свете Ане
5. децембар – Свети мученици Нектарије филотејски и Козма, први монах
ватопедски, заједно са Светим мученицима карејским
26. децембар – Свети мученик Константин Руски из Велике Лавре
30. децембар – Свети мученик Гедеон Каракалски
***
Велики подвижник, испосник и философ мудрољубља по Христу, а такође и познавалац “спољашње” (световне) науке, Јеротеј Учитељ, рођен је 1686. године. Пореклом из Каламате, одлучно се борио да одбрани нашу свету веру од јеретика Молиноса. Ради веће преданости безмолвију, подвизавао се на пустом острву Јура, које се налази насупрот Светој Гори. Упокојио се 1745. године, а његове свете мошти творе разна чуда.
***
Догодило се да је отац В. ишао у неко село ради посла који се тицао његовог манастира. Чим је стигао, мештани су му пришли и упорно захтевали да им помогне у одбрани Истине пред евангелистичким (протестантским) проповедником који их је, користећи библијске цитате, збуњивао клеветањем поштовања светитеља и Пресвете Богородице. Овај монах је био прост и готово неписмен, због чега је био уплашен. Међутим, након што је мало размислио и подсетио се свега што је често читао у житијима светих, позвао је протестантског проповедника да се састану, предложивши му следеће:
“Запалимо ватру на сеоском тргу”, рекао је он. “Сваки од нас ће проћи кроз њу и Бог ће на тај начин показати који од нас двојице говори истину.”
Сутрадан, у рано јутро, сељаци су сакупили дрва и сложили их на велику гомилу насред трга. Отац В. је стигао, али се онај проповедник није појавио. Он беше побегао првом јутарњом лађом. Читаво село ускликнуло је од радости због блиставе победе над заблудним људским учењем. Када се отац В. вратио у манастир, остали монаси су га питали:
“Да ли си заиста био спреман да уђеш у ватру?”
“Био сам преплашен, али нисам сумњао у нашу веру, па сам помислио: на овом свету ниси заслужио ништа друго него да одеш у пакао. Биће боље ако изгориш овде, на земљи, него да гориш у векове векова. Према томе, хајдемо у ватру!”
Тако је овај дубоко смирен, прост монах одбранио нашу веру, као што су то чинили и првомученици и духовни оци пре њега.
***
Светогорски оци често кажу:
“Ако бисмо ћутали онда, кад наша вера захтева одбрану од јеретика, каквог би онда смисла имало то што толико година живимо на овим гребенима?”
“Догме се не могу појавити на Заједничком тржишту (ЕЕЗ) као што то могу материјална добра.”
***
На питање о томе да ли се чуда појављују и у другим религијама, један старац одговара:
“Постоји разлика! Чак и хоџа чини чуда различитим враџбинама. Покушава да изазове појаву светлости. Насупрот томе, ми одбацујемо сваку светлост која долази од ђавола. Неки се држе за нос, неки се вуку за уши, а неки трљају очи и на тај начин изазивају илузије. Ми чудо тражимо од Бога, а не од ђавола. Боримо се са злом и дању и ноћу.”
Један побожни и благодатни Светогорац, који је годинама живео у северној Америци, каже:
“Православна Црква подражава смирење нашег Владике, Господа Исуса Христа. Многи јеретици, увидевши исправност наше вере, бивају задивљени, и из јереси прелазе у Православље.”
***
Када су од мудрог, трезвеноумног оца Калиника затражили да изнесе своје мишљење о руској јереси именославаца, он је одговорио:
“Занемарили су главу да би поштовали скуфију (капу)!”
***
Један старац је на следећи начин говорио о љубави према чистој вери:
“Гнев је неопходан само онда када бранимо своју веру. Није нам потребан да бисмо одбранили сами себе. Уколико неко рђаво говори о нама, ми то морамо прихватити. Ми се, међутим, морамо разгневити када је нападнута наша вера: гнев који користимо за одбрану Православља је неопходан.”
***
Често се догађало да се наша младалачка срца оросе свежим источником учења који је извирао од многопоштованог јеромонаха Атанасија Ивиронског. Он би нам често говорио:
“Посредством професора са два наша грчка Универзитета, протестантски север је охладнео нашу топлу приврженост нашој најслађој Мајци, Пресветој Богородици. На тај начин смо је удаљили из наших молитава као нашу заступницу и посредницу пред Њеним Сином. Чак и неки свештеници, када расправљају о молитви, запостављају Богородицу, и учестало се позивају на Њу као прву после Јединога.[1] Црквена химнографија Је у потпуности призива по Њеном светом Имену. Сасвим је неприхватљиво да наша Грчка православна црква буде под утицајем таквог, рационалистичког, германског, протестантског духа.
Питали су ме шта је исправније: да ли да се каже ‘Пресвета Богородице, спаси нас’ или ‘Пресвета Богородице, заступи нас’. Таква питања су под утицајем модерних, протестантски настројених православаца, које ја сматрам непријатељима Пресвете Богородице достојним највећег непоштовања, и зато сам говорио: ‘Прихваћени начин је да се увек каже: Спаси нас.’
Једном приликом посетио ме је лутерански свештеник из Осла. Изучавао је Православље и био према њему пријатељски наклоњен. Разговарали смо о многим стварима. Поставио ми је питање о Пресветој Богородици. Мој одговор је гласио: ‘Обожавање и поклоњење одајемо једино Богу, поштовање свим светитељима, а служење само и једино Мајци Божијој, са чистим синовским осећањем, јер је Она наша најслађа Мајка по благодати. О, колико сте ви осиромашени’, рекао сам му, ‘јер не служите Њој која је друга после Тројице и Домостројитељка дарова Божијих упућених свим логосним (словесним) бићима!
Према блаженом Августину, три ствари Свемогући Бог није могао да учини савршенијима: Оваплоћење, Приснодјеву и блажени живот праведника у будућем веку.'”
НАПОМЕНЕ:
[1] Хоће да каже да је, после Бога, наша прва Заступница, Помоћница и Спаситељка Пресвета Богородица, а тек онда и остали светитељи (прим. изд.).
