Старечник

41. СЛОВО О МИТАРСТВИМА И ПОСМРТНОМ СУДУ

Монах Герман из светог Кавсокаливијског скита био је послушник славног дрворезбара, врлинског старца Арсенија, и подвизавао се на овом месту од 1910. године.
Кад се разболео и пао у постељу, отац Герман је рекао свом сабрату, оцу Епифанију: “Брате, мислим да ћу убрзо напустити овај свет. Преклињем те да од скитских отаца и браће тражиш да се моле за мене како бих нашао милост Господњу.”
Убрзо потом, отац Герман је започео један потресан разговор о томе да лукави демони, који присуствују разлучењу душе од тела, полажу права на њу, прете, праве пометњу и замењују истинито за лажно.
У том предсмртном стању, отац Герман је понекад одговарао са “да”, а понекад са “не”. Повремено би рекао: “Не, то нисам учинио, лажете! Због овог другог сам се покајао и учинио добро дело!”
Затим би опет казао: “То сам учинио, али сам дао милостињу”, а потом, “Не, то нисам учинио!”
Пре него што је предао душу, протекло је доста времена у овом монологу – дијалогу. Они који су били присутни, сетили су се сличних догађаја описаних у Лествици Светог Јована Синајског.
***
Познавао сам блаженог духовника, оца Гаврила из Велике Лавре, који је поседовао бројне врлине и дар расуђивања. Живео је у Новом Скиту. Вредно је и корисно навести следећи догађај, који показује пастирско умеће овог великог духовника и потврђује истинитост митарстава.
Један монах, по имену Кирило, у последњим тренуцима живота налазио се у агонији. Видео је неку хартију причвршћену уз своје лево раме, али није знао шта на њој пише. Са десне стране налазила су се два бљештаво бела ангела, а са леве су били демони. Отац Гаврило, духовник, рекао је оцу Кирилу да упита ангеле шта је написано на папиру. Овај је тако и учинио. Рекли су му да су то два греха на које је заборавио. Духовник му је затим прочитао молитву разрешења и монах је у миру предао дух, што се догодило благодарећи објашњењу два света ангела.

 

Comments are closed.