СТАРАЦ СИЛУАН

СТАРАЦ СИЛУАН
 

 
XVI
О ДУХОВНОЈ БОРБИ
 
Сви који иду за Господом нашим Исусом Христом воде духовну борбу. Светитељи су се научили том рату дугим опитом помоћу благодати Духа Светог. Дух Свети их је учио и уразумљивао и давао моћ да победе непријатеље. Без Духа Светог душа не може ни започети ту борбу, јер не зна и не разуме ко су и где се налазе њени непријатељи.
Благо нама православним хришћанима, јер живимо под окриљем милости Божије. Нама је лако да ратујемо – Господ се сажалио на нас и дао нам Духа Светога који живи у нашој Цркви. Нама је једино жао што сви људи не знају Бога и колико нас много Он воли. Та љубав се може видети код оних који се моле и Дух Божији у њиховој души сведочи спасење.
 
* * * * *
 
Наша борба је непрестана.
Ако си укорио брата, или га осудио, или увредио, изгубио си свој мир. Ако си се погордио или узнео над братом, изгубио си олагодат. Ако је блудна мисао наишла и ниси је одмах одбацио, душа ти је изгубила љубав Божију и смелост у молитви. Ако волиш власт или новац, никад нећеш познати љубав Божију. Ако си извршио своју вољу, побеђен си непријатељем, и униније ће ти доћи у душу. Ако си брата свог омрзао, отпао си од Бога и дух je тобом овладао.
Ако брату учиниш добро, обрешћеш мир савести. Ако се одрекнеш своје воље, отераћеш непријатеље и задобићеш мир душе.
Ако брату опрашташ увреде и волиш непријатеље, добићеш опроштај грехова и Господ ће ти дати да познаш љубав Духа Светог.
Када се будеш сасвим смирио, наћи ћеш савршени мир у Богу.
 
* * * * *
 
Када је душа смирена и када је Дух Божији у њој, човек духом блаженствује у љубави Божијој. Душа која осети милост Господњу, више се не боји никакве беде на земљи, већ жели да увек буде смирена пред Богом и да воли брата. Када се, пак, душа погорди, завршава се празник. Благодат напушта душу и она више не може да се чисто моли. Тада наилазе рђаве мисли које је муче.
 
* * * * *
 
Зашто човек страда на земљи и зашто га сналазе беде и невоље?
Страдамо, јер нисмо смирени. У смиреној души живи Свети Дух који јој даје слободу, мир, љубав и блаженство.
Страдамо, јер не волимо ближње. Господ је рекао: “Љубите једни друге и бићете моји ученици”. Због љубави према братији, долази љубав Божија. Слатка је љубав Божија. Она је дар Духа Светог и у потпуности се једино Њиме познаје. Али, постоји и осредња љубав коју има човек када се стара да врши заповести Христове, бојећи се да чиме не увреди Бога. И ово је добро. Треба се сваки дан трудити у добру и свим силама учити Христовом смирењу.
 
* * * * *
 
Господ је рекао Својим ученицима: Мир свој дајем вам (Јн.14,27).
Тај мир Христов треба искати од Бога и Господ ће га дати ономе ко тражи. Добивши га, треба да га чувамо и умножавамо. Међутим, ко се није предао вољи Божијој у невољама, неће познати Његово милосрђе.
Ако те снађе невоља, не очајавај, него се сети да Господ милостиво гледа на тебе. Не дај себи да мислиш: “Да ли ће Господ престати да се брине о мени зато што сам га ожалостио”, због тога што је Господ по својој природи – Милост. Напротив, вером се обрати Богу, говорећи као блудни син из Јеванђеља: “Недостојан сам да се назовем сином Твојим”. Тада ћеш увидети како си мио Оцу и каква ће ти неописива радост бити у души.
 
* * * * *
 
Људи се не уче смирењу и због своје гордости не могу да приме благодат Светог Духа. Због тога страда цео свет. Када би људи познали Господа и како је Он милостив, смирен и кротак, за трен ока би се изменио читав свет и у свима би владала велика радост и љубав.
Милостиви Господ нам је дао покајање којим се све исправља. Покајањем задобијамо опроштај грехова. Због покајања долази благодат Светог Духа и ми упознајемо Бога.
Ако је ко изгубио благодат и мучи се, нека се покаје и Господ ће му дати Свој мир.
Ако народ или држава страдају, нека се покају и Бог ће све уредити.
 
* * * * *
 
Сва наша борба је да бисмо се смирили. Зли дуси су пали због гордости и њоме хоће да нас одвуку у пропаст. Али, братијо, смиримо се, па ћемо још овде на земљи видети славу Господњу (Мт. 16,28; Мк.9,1). Јер, Господ смиренима даје да Га Духом Светим познају.
Душа која је окусила сладост љубави Божије сва се препорађа, постајући сасвим друкчија. Она љуби свог Господа и свим силама тежи Њему и дан и ноћ. Она извесно време остаје спокојна, а затим почиње да тугује за свим људима.
Милостиви Господ некад даје души мир у Богу, а некад бригу за читаву васељену, да би се сви људи покајали и ушли у рај. Душа која је познала сладост Духа Светог свима жели то исто, јер благодат Господња не даје души да буде саможива, него је испуњава љубављу која извире из срца.
Заволимо Господа који је први нас заволео и пострадао за нас.
 
* * * * *
 
Нећу од вас сакрити разлог због кога Господ даје Своју благодат. Нећу много писати, само вас молим – волите једни друге и видећете милост Господњу. Заволимо ближње, па ће и нас Господ заволети. Немој мислити да те Господ воли, ако ти некога попреко погледаш. О, не. Пре ће бити да те воле ђаволи, јер си постао њихов слуга. Али, немој оклевати. Покај се и моли од Господа силу да волиш брата, и осетићеш мир у души.
Свим силама тражите од Господа смирење и братску љубав, јер због ње Господ даје Своју благодат. Сам испитај – једног дана моли од Бога љубав према братији, а другог живи без љубави, па ћеш видети разлику. Духовни плодови љубави су јасни: мир и радост у души. Тада ће ти све бити рођено и мило и проливаћеш много суза за ближње, за сва створења и сву твар.
Често за један једини љубазан поздрав човек у души осећа неку радосну промену. И напротив, за један једини презрив поглед губи се благодат и љубав Божија. Тада се што пре покај да би се поново вратио мир у твоју душу.
Блажена је душа која је заволела Господа и од Њега се научила смирењу. Господ воли смирену душу која се чврсто узда у Њега. Она сваког тренутка осећа милост Његову. Чак и када разговара са људима, она је занета љубављу према Господу. Од дуге борбе са злим дусима она је заволела смирење више од свега и не допушта демонима да из ње изагнају љубав према братији.
Ако будемо свим силама волели братију и смиравали душу, победа ће бити наша, јер Господ пре свега даје Своју благодат због љубави према ближњем.
 
* * * * *
 
Ја сам само савршено испитао Духа Светог. Међутим, стећи Га – не могу.
Жао ми је што сам у младим данима водио рђав живот и нисам подражавао мом светитељу, угоднику Божијем Симеону Столпнику (Дивногорцу). Његово житије је дивно. Било му је 7 година када му се јавио Господ. Он га је одмах познао и запитао: “Господе, како су те распели?” На то је Господ раширио руке и рекао: “Ево, овако су ме распели. Али, ја сам то Сам хтео. И ти се сараспињи са мном сваког дана”.
Ми такође треба да приморавамо себе на добро током читавог живота. Главно је да опраштамо ближњима њихове грехе. Тада ни наше грехе неће поменути Господ, него ће нам дати благодат Светог Духа.
Док сам био у свету, волео сам да од срца опростим људима и то ми није било тешко. Радо сам се молио за оне који би ме увредили. Али, када сам дошао у манастир, као послушник сам примио још већу благодат која ме је научила да волим непријатеље.
 
* * * * *
 
Свети апостол Јован Богослов је говорио да су заповести Божије лаке (1.Јн.5,3). Али, оне постају лаке само кад човек воли, а без љубави – све је тешко. Због тога чувај љубав. Она се може поново задобити, али тек после много суза и молитава. Без љубави је тешко живети у свету. Ко је зао, убија своју душу. Нека нас Господ сачува од тога!
 
* * * * *
 
Изгубивши због неког разлога благодат добијену од Бога, душа силно тугује и жели да је поново стекне. О, како она дан и ноћ умољава Владику да је помилује и поново излије на њу Своју милост. Ко може описати њене уздахе, или сузе, или коленопреклоне молитве. И много, много година мучи се душа иштући ону благодат коју је окусила и којом се усладила. А Господ понекад дуго испитује душу да види ли му је верна. Не видећи, пак, у себи ону сладост коју је познала и за којом жуди, душа је смирено очекује и истрајно се жарком љубављу пружа ка Господу.
При благодати лако је волети Бога и молити Му се дан и ноћ. Када, пак наиђе униније, мудра душа трпељиво подноси, и чврсто се узда у Господа, јер зна да Он неће постидети њено надање и да ће јој помоћи кад дође време. Некад се благодат Божија брзо враћа, а понекад је треба дуго чекати. Мудра душа се смирава и воли ближње и кротко носи свој крст, и тако побеђује непријатеље који се труде да је одвоје од Бога.
Душа којој греси, као облаци, сакрију светлост милосрђа Божијег, постаје немоћна и беспомоћна премда и жели Господа. Она је као птица затворена у кавезу, која не може да лети, премда хоће да се вине у зелену шумицу и да на слободи пева похвалне песме Богу.
 
* * * * *
 
Дуго сам се мучио не знајући пут Господњи. Сада сам, пак, захваљујући дугогодишњем искуству, великим искушењима и Духу Светом, познао вољу Божију. Све што нам је Господ заповедио треба до у танчине испуњавати, јер је то пут у Царство небеско, где ћемо видети Бога. Али, ти не мисли да ћеш видети Бога, него се смиравај и помишљај да ћеш после смрти бити бачен у тамницу и да ћеш се тамо мучити и туговати за Господом. Када плачемо и смиравамо се, благодат Божија нас чува. Ако, пак, оставимо плач и смирење, може се догодити да се занесемо мислима или виђењима. Смирена душа нема виђења нити их жели, већ се чистим умом моли Богу, док сујетан ум не може да се ослободи рђавих мисли и уображавања. Ово може да оде тако далеко да он почне да виђа ђаволе и разговара са њима. Пишем о овоме, јер сам лично био у тој невољи.
 
* * * * *
 
Двапут сам био у прелести. Први пут, на самом почетку, због недовољног искуства, када сам још био млад послушник, али ми се Господ брзо смиловао. Други пут, због гордости, и тада сам се много намучио пре но што ме је Господ исцелио по молитвама мог духовника. То се збило пошто сам примио једно виђење. Четворици духовних људи сам испричао о томе виђењу и ниједан од њих ми није рекао да је од ђавола. Мене је напала прелест сујете. Касније сам и сам увидео своју погрешку, јер су ђаволи почели поново да ми се јављају, и то не само ноћу, него и дању. Душа их види, али их се не боји, јер сам са собом осећао и милост Божију. Тако сам много година страдао од њих. Да ми Господ није дао да
Га познам Духом Светим и да ми није помогла Пресвета и блага Владичица, ја бих очајавао за своје спасење. Сада се душа моја чврсто узда у милосрђе Божије, иако сам по својим делима заслужио муку и на земљи и у аду.
Дуго нисам могао да схватим шта се са мном збива. Мислио сам: Никог не осуђујем, рђаве мисли не прихватам, послушање добро вршим, умерен сам у храни, молим се непрестано – зашто су се онда ђаволи окомили на мене? Видео сам да сам у нечему погрешио, али нисам знао у чему. Молио сам се и – ђаволи су за неко време одлазили, а затим су поново долазили. Моја душа је дуго била у тој борби. Говорио сам о томе неколицини стараца, али су они на све то одговарали ћутањем. Био сам у великој недоумици.
Једном, док сам ноћу седео у својој келији, ђаволи су наишли и испунили собицу. Пошто сам се усрдно помолио, Господ их је отерао, али су они опет дошли. Тада сам устао да бих вршио метаније пред иконама, али су ђаволи стали око мене. Један је стао испред, тако да нисам могао да се клањам иконама, јер би испало да се њему клањам. Тада сам поново сео и рекао:
“Господе, видиш да хоћу да Ти се молим чистим умом, али ми ђаволи не дају. Кажи ми шта треба да радим да би они отишли од мене?”
У души са чуо одговор од Господа:
“Горди увек тако страдају од ђавола”
Тада опет рекох:
“Господе, Ти си милостив и Тебе зна душа моја. Кажи ми шта треба да радим да бих стекао смирење?”
“Држи свој ум у аду и не очајавај”, био је одговор.
 
* * * * *
 
О милости Божија! Грешан сам пред Богом и људима, али ме Господ толико воли да ме уразумљује и исцељује, и Сам учи моју душу смирењу и љубави, трпљењу и послушности. Све милости Своје Он је излио на мене.
Од тада држим ум свој у аду и горим у мрачном огњу, и тугујем за Господом. Са сузама Га тражим и говорим:
“Скоро ћу умрети и бићу затворен у адску тамницу, и једини ћу ја тамо горети, и туговати за Господом и плакати. Где је Господ мој кога зна душа моја”.
Велику сам корист имао од таквих мисли: ум мој се очистио и душа је нашла мир.
 
* * * * *
 
Чудесна је то ствар. Господ ми је лично заповедио да држим ум свој у аду и не очајавам. Ето како је Он близу нас: Ја сам с вама у све дане до свршетка века, и још: Призови ме у дан туге своје и избавићу те и ти ћеш ме прославити (Мт.28,20; Пс.49,15).
Душа се цела обнавља када је Господ додирне. Ово разумеју само они који су то познали кроз опит, јер се без Духа Светог не може познати небеско, и овог Духа је Господ послао на земљу
Ко ће описати радост од познавања Господа и ненасите тежње Њему дан и ноћ? О, колико смо срећни ми хришћани. Нема ништа лепше него знати Бога. Ништа, пак, није горе него не знати Га. Блажени су и они који Га не знају, али верују у Њега.
 
* * * * *
 
Почео сам да радим како ме је Господ научио, и моја се душа обрадовала миру у Богу. Сада даноноћно молим од Бога Христово смирење. О Христово смирење! Познајем га, али га не могу достићи. Познајем га благодаћу Божијом, али не умем да га опишем. Тражим га као скупоцени бисер. Оно је пријатно за душу и слађе од свега на свету. Опитно сам га познао. Ви се томе не дивите. Дух Свети живи на земљи у нама и просвећује нас. Он нам даје да познамо Бога. Он нам даје да волимо Господа. Он нам даје дар речи. Он нам даје да славословимо Господа. Он нам даје радост и весеље.
Дух Свети нам даје моћ да водимо борбу са непријатељима и да их побеђујемо.
 
* * * * *
 
Молим све људе: прибегнимо покајању и угледаћемо милост Господњу. А оне који имају виђења и верују у њих, молим да разумеју да се од тога јавља гордост и са њом сладост сујете, у којој нема смиреног духа покајања. У томе је невоља, јер се без смирења не могу победити непријатељи.
Сам сам се два пута преварио. Једном ми је ђаво показао светлост и помисао ми је рекла: “Прими, то је благодат”. Други пут сам примио виђење и због тога сам много пострадао. То се догодило једном на крају бденија. Када је хор запевао “Све што дише нека хвали Господа”, чуо сам цара Давида како на небу пева славословље Богу. Стајао сам на хору и учинило ми се да нема ни крова ни куполе, већ да видим отворено небо. Испричао сам ово четворици духовних људи и ниједан ми није рекао да ми се то ђаво наругао. Сам сам мислио да демони не могу да славослове Бога, те сам закључио да виђење није долазило од ђавола. Али, сујета ме је савлађивала и почео сам поново да виђам ђаволе. Тада сам разумео да сам се преварио и све сам испричао духовнику и молио га да се моли за мене. Његовим молитвама данас сам спасен, и сада стално молим Господа да ми дарује смирени дух. И када би ме запитали какав дар желиш од Бога, рекао бих: дух смирења коме се Господ радује више него ма чему другом. Због свог смирења Дјева Марија је постала Мајка Божија. Зато се Она слави и на небу и на земљи више од сваког. Она се сва предала вољи Божијој. Ево слушкиње Господње, рекла је она. Сви ми смо дужни да подражавамо Свету Дјеву.
 
* * * * *
 
Због смирења душа добија мир у Богу. Да би га, пак, сачувала треба много да учи. Тај мир губимо, јер се нисмо учврстили у смирењу. Мене су много варали ђаволи. Мислио сам: “Моја душа зна Господа, зна како је благ и како нас много воли. Зашто ми онда долазе рђаве мисли?” Дуго нисам могао то’да разумем, све док ме Господ није уразумио, и тада сам схватио да се од гордости јављају рђаве мисли.
 
Један неискусан калуђер је много страдао од демона. Када су га једном напали, почео је да бежи. Но, они су га гонили.
Ако ти се тако шта догоди, не бој се и не бежи, него стани одважно, смири се и реци: “Господе, помилуј ме, великог грешника”. Ђаволи ће тада ишчезнути. А, ако будеш кукавички бежао, прогониће те и одвести у пропаст. Сети се да у час демонског напада Господ гледа да види колико се уздаш у Њега.
Ако ти се и сам сатана јасно покаже и опали те својим огњем и покуша да ти заплени ум, опет се не бој, већ се храбро надај у помоћ Божију и говори: “Ја сам гори од свих”. Тада ће ђаво отићи од тебе.
Не бој се чак ни кад осетиш да зао дух дејствује у теби, него се чисто исповеди и тражи од Господа смирени дух. Он ће ти га сигурно дати и тада ћеш по мери свог смирења у души осетити благодат. А када се будеш сасвим смирио, задобићеш савршено спокојство.
Такву борбу човек води кроз читав свој живот.
Ако душа, која је познала Господа Духом Светим, падне у прелест, неће се уплашити, него ће се, памтећи љубав Господњу и знајући да се битка са ђаволима допушта због славољубља и гордости, смиравати и искати исцељење од Господа. Господ исцељује душу, некад брзо, а некад споро, по мало. У случају пада послушни се брзо исцељује од сваке ране коју му наносе демони, јер верује духовнику, а не себи, а непослушни не налази исправљење.
 
* * * * *
 
Духовни рат против демона траје све до гроба. При томе, наш рат је тежи и опаснији од земаљског рата у коме може да погине само тело. У нашем може да пропадне и душа.
Због моје гордости Господ је два пута допустио ђаволу да поведе борбу са мојом душом. У тој борби моја душа је стојала у аду. Могу рећи да ће одважна душа одолети, а плашљива може пропасти занавек. Свима које задеси слична невоља као што је моја, пишем: стојте одважно, и чврсто се уздајте у Бога, и ђаволи се неће моћи одупрети, јер их је Господ победио. Благодаћу Божијом познао сам да се Господ милостиво брине о нама, и ни једна наша молитва и ниједна добра мисао не пропада пред Богом. Често нам изгледа да нас Господ не слуша, али то је само зато што смо горди и што нам није на корист да видимо да нас слуша. Гордост се тешко открива, али гордог човека Господ оставља да се мучи у својој немоћи све док се не смири. Када се душа смири, ђаво је побеђен и душа налази велико спокојство у Богу.
 
* * * * *
 
Два пута сам био у Духу Светом, и два пута сам био у великој невољи и претрпео тешко искушење. Једном је то било пуштено на мене да бих научио какво зло доноси гордост. Наиме, благодат Светог Духа је отишла од мене и осетио сам се као скот у људском телу. Умом нисам заборавио Бога, али ми је душа била пуста, као у животиње. Почео сам се кајати и благодат се вратила. Ово је трајало три дана.
Такође сам за време молитве искусио стање у коме нисам знам да ли сам био у телу или не. Једино сам знао да душа моја сагледавава Господа.
И сада, ето, из искуства знам шта значи бити у Духу Светом, а шта без Њега.
О братијо, када бисте могли да разумете жалост душе која је имала Духа Светог, па Га је изгубила! То мучење је неиздржљиво. Душа је тада у неописивој тузи и жалости.
То је право Адамово мучење после изгнања из раја.
 
* * * * *
 
Ко може да појми рај? Онај ко у себи носи Духа Светог може то делимично да разуме, јер је рај Царство Духа Светог који је исти и на небу и на земљи.
Мислио сам: Гадан сам и достојан сваке казне. Међутим, Господ ми је уместо казне дао Духа Светог који је слађи од свега на свету. Он је храна небеска, радост душе.
Ако хоћеш осетно да имаш благодат Светог Духа, смири се, као што су се смиравали свети оци. Пимен Велики је својим ученицима рекао: “Верујте, децо, где је сатана, тамо ћу и ја бити”. Александријски обућар је помишљао: “Сви ће се спасти, а ја ћу једини пропасти”. Господ је открио Антонију Великом да још није достигао меру овог обућара. Ови људи су водили храбру борбу са демонима, и навикли су да о себи мисле смирено. Због тога их је заволео Господ.
И мени је дао Господ да разумем моћ тих речи. И ја имам мир у души када држим ум у аду. Чим на то заборавим, наилазе рђаве мисли које су неугодне Богу.
 
* * * * *
 
Мислио сам: Ја сам земља, грешна земља. Али, Господ ми је дао милост Своју без мере, и обиље Своје благодати, те се радује дух мој што ме овако гадног Господ ипак воли. Моја душа се ненасито отима ка Њему. Када Га нађем, рећи ћу души својој: Сада пази, немој Га изгубити “да ти не буде горе”, јер се душа силно мучи када изгуби благодат Светог Духа.
Верујте ми, говорим пред лицем Бога кога познаје душа моја. Да би се сачувала благодат потребно је непрестано се смиравати. И Сам Господ милостиво смирава оне који Му служе. Антоније Велики је мислио да је најстарији и најсавршенији од свих пустињака, али га је Господ упутио Павлу Тивејском. Тада је Антоније видео човека који је и старији и савршенији од њега.
Преподобни Зосима је помислио да с њим нико не може да се мери, јер је од детињства монах, али га је смирила Марија Египћанка. Упознавши је, увидео је да није достигао њену меру.
Светог Тихона (Задонског) је смирио један јуродиви. Ошамаривши га, он му је рекао: “Не мисли високо!”
Ето, тако Господ милостиво смирава светитеље да би до краја остали смирени. Зато и ја и дан и ноћ иштем од Бога Христово смирење. Дух мој је жедан њега. Оно је највиши дар Духа Светог. У Христовом смирењу је љубав, мир, кротост, уздржање, послушност, и дуготрпљење. Све врлине крију се у њему.
 
* * * * *
 
Душа која има обилну благодат Светог Духа и која зна да је чува може да издржи Божанска виђења. Онај, пак, ко има мало благодати, од виђења пада ничице, јер је у њему и сила благодати мала.
Тако је било и на Тавору када се Господ преобразио. Мојсије и Илија су стајали и разговарали са Њим, а апостоли су попадали ничице. Касније, када се у њима умножила благодат Светог Духа, и они су при јављањима Господњим могли да стоје и разговарају са Њим.
Преподобни Сергије је стајао када му се јавила Мајка Божија, будући да је имао велику благодат, а његов ученик Михеј је пао ничице на земљу и није могао да гледа у Мајку Божију. И Серафим Саровски је имао много благодати Светог Духа те је остао на ногама када му се јавила Богородица, а његова послушница је пала ничице, јер је имала малу благодат.
Када душа има велику благодат, не боји се када види демоне, јер у себи осећа силу Божију.
 
Сада је четири часа ноћи. Седим у својој келији као да сам у двору, у миру и љубави, и пишем. Али, када наиђе већа благодат, не могу да пишем.
 
Велика наука
 
Док смо на земљи, треба да знамо да водимо борбу са демонима. Најтеже је умртвити тело ради Бога и победити самољубље.
Да би се победило самољубље, потребно је непрестано се смиравати. То је велика наука, коју нећеш брзо савладати.
Потребно је сматрати себе горим од свих и осудити себе на ад. Тако се смирава душа и задобија покајнички плач, од којег се рађа радост. Добро је навићи своју душу да мисли: “Горећу у адском огњу”. На жалост, мало њих ово схвата. Многи очајавају и пропадају. Њихова душа подивља и више неће ни да се моли, ни да чита, чак ни да мисли о Богу.
Треба само себе осудити у души. Ипак, не треба очајавати, него се надати на милост и љубав Божију. Треба задобити смирење и скрушеност духа, и тада ће отићи све помисли. И ум ће се тада очистити. Али, у овоме треба познавати своју меру, да не бисмо преоптеретили душу. Испитај себе и одреди подвиг сходно својим моћима.
 
* * * * *
 
Нису све душе подједнако снажне: једне су чврсте као камен, а друге слабе као дим. Горде душе су сличне диму. Као што ветар носи дим на све стране, тако и ђаво њих вуче куда хоће. То је тако или што немају трпљења, или што их ђаво лако обмањује.
Смирене душе чувају заповести Господње и стоје у њима непоколебљиво као стена у мору о коју се разбијају таласи. Оне су се предале вољи Божијој и умом сагледавају Бога, док им Господ им даје благодат Светог Духа.
Онај ко живи по заповестима, сваког часа и тренутка осећа благодат у својој души. Има, пак, људи који не примећују њен долазак.
 
* * * * *
 
Ко је познао љубав Божију, говори: “Нисам испунио заповести”. Иако се молим и дан и ноћ и трудим да што више добра учиним, ипак заповест о љубави према Богу нисам испунио. Само у ретким тренуцима успевам да испуним заповест Божију. Но, душа би хтела да све време пребива у љубави. Кад у ум уђу споредне помисли, онда се мисли и о Богу и о некој ствари – што значи да заповест о љубави према Богу свим умом и свим срцем није у потпуности испуњена. Међутим, када је сав ум у Богу и нема других помисли, испуњава се прва заповест, премда опет не у потпуности.
Љубав према Богу може да буде различита. Ко се бори са рђавим мислима, донекле воли Бога. Онај ко се бори са грехом и моли Бога да му помогне да не греши, али по немоћи још пада у грех, па се каје и тугује због тога – има благодат у дубини душе, али страсти још није победио. Ко је победио страсти, више се не бори, већ само на све могуће начине чува себе да не падне у грех. Такви имају велику благодат и јасно је у себи осећају. Онај ко осећа благодат и у души и у телу, постао је савршен. ако сачува благодат, осветиће му се и тело и од његовог тела ће остати мошти.