>
Одрицање
Када сам осетио прву ревност да и ја постанем калуђер, објавио сам то осталима. Један који беше возач каза ми:
Чуј, Евангеле (моје име у свету), ја ћу да прођем својим колима у тај час, отприлике у пет-шест поподне, буди тамо, повешћу те у манастир.
Узех блузу, светско дете, тако нешто, и одох, и седох на један камен, и гледах на пут. Пре него што је стигао одређени час, устао сам и отишао. Кад стиже час, каже, хтели су да га ухвате, али “јер не бјеше дошао час Његов” (Јов. 8, 20). Кад је стигао час, ни оца ни мајку нисам питао, устао сам и отишао. Ако не капље одозго, како би то неко рекао, бићеш лењ калуђер. Божанска љубав када ти стигне, нити ћеш мене да питаш, нити ћеш да водиш рачуна, да кажемо, и отићи ћеш са великом вољом.
+ + + + +
Питао сам старе Духовнике: “Шта сте видели?” “Када смо стигли на Свету Гору имали смо огањ велик попут Атоса а сада је преостао само жижак”. А ако ти дођеш са жишком, шта ће бити сутра?
И зато Свети Симеон Нови Богослов каже следеће: Блажен је онај који је очувао првобитну ревност, до краја свог живота, каже. Још је блаженији онај који је ту ревност увећао.
+ + + + +
Долазе многи и питају ме: “Кажите ми да ли да постанем калуђер?” А ја треба да се помолим и кад добијем обавештење да ти кажем. Не. Једино што могу да се помолим да ти изабереш пут који желиш. Зато што сутра-прекосутра, не знам шта ће да се деси. Касније ћу морати да чујем неку наопаку изјаву, да ме је отац Јефрем повукао у пропаст! Нећу да ти кажем. Ти ћеш сам да одабереш који пут желиш. Да, постоји Брзопомоћница у Ивирону која је чудотворна икона, тамо иди и моли се да ти пројави Та Светиња који пут да одабереш. Хоћеш ли ти мојом ватром, оче, да се разгориш? Не.
