СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ

 
>
 

 
Слављење Бога
 
“Уставши од сна Теби прибегавам, Благи, и анђелску Ти химну узносим, моћни: Свет, Свет, Свет” итд. А жабе крекећу.
Каже Старац послушнику: Чедо моје иди до жаба и реци им: старац каже да сада престанете зато што ми желимо да очитамо службу.
– Нека је благословено, Старче.
То је послушник! Видиш, није казао “Хеј, Старче, куд ћу сада да идем да разговорам са жабама?”.
– Чујте овамо, жабе, рекао је Старац да одмах престанете да крекећете, зато што ми желимо да очитамо службу.
Кад тамо проговара жаба:
– Реци Старцу да ми сада завршавамо слављење Бога и идемо и ми да се одморимо.
И жабе славе Бога! Сва природа слави химнама Бога, и према чистоти својој чујемо и ми ово тајно слављење, тајно, безгласно слављење које узноси чак и камење. То како славе, да ли су стихови великог славослова, не знам, зато што ја годинама већ не идем горе на службу.
Огањ, град, снег, бура, све је славослов. Видите! И брда и горе и шуме и море и рибе, све слави Бога. Али мало нас то разуме јер смо зацрнели разумност наше душе. Уколико се више очистиш изнутра, утолико ћеш више примати осећање да ниједна твар Божија не остаје безделатна већ да све слави Бога. И мува и комарац, и говече и животиња, све слави Бога. Када се прочистиш изнутра, сагледаћеш то и казаћеш: Намучени човече, ти једини не славиш Бога. Све слави Бога!

Comments are closed.