>
Молитва
Бројанице су чудотворне!
+ + + + +
Најбоља је молитва она коју си ти у том часу исказао. Читамо Молитве пре причешћа: “Са нечистих усана и из безочног срца…” читамо, а ни не схватамо шта смо рекли. Ти сам пронађи молитву, тако да разумеш шта говориш Богу. То има велику силу, заиста, велику силу!
+ + + + +
Ето, претпоставимо да ћемо сутра да се причестимо. Сићи ће Свети Дух да освети Дарове. Како ћеш да га дочекаш? “Према Својој милости, према Своме милосрђу, опрости ми, човек сам, опрости ми”. Има силу зато што то изговараш и разумеш, из унутрашњости твоје душе израња ова молитва. Зато што много пута читамо, на друтој страни блуди ум. Али то што израња из тебе, то схваташ шта говориш.
+ + + + +
Молитва је огледало монаха.
+ + + + +
Свети Хризостом каже: Човек који силом прилика не одлази у цркву, може да начини себе Жртвеником молећи се.
Научници у свету, ни суботом ни недељом не могу да иду у цркву, недељом имају дежурства у те сате. Можеш у том часу да начиниш себе Жртвеником изговарајући молитву.
+ + + + +
Ако желиш да постанеш веома добар калуђер, не остављај молитву. Према твојој мери и твоја молитва.
+ + + + +
Говорио сам Старцу: “Старче, и у пакао да одем, не бојим се, довољно је да се молим”. Толико сладости, толико радости ти пружа ова молитва – мала је, али какву силу поседује! – да кажеш, и у пакао да одем, не бојим се, молићу се и у паклу. Ово сачувајте, јер смо то проживели и предајемо вама.
+ + + + +
Ми смо били кројачи у Светом Павлу, и ја као почетник још увек нисам био упознао старца Јосифа. Одлазећи од куће узео сам бројанице за пут до Светог Павла. Од Катунакије до Светог Павла има два и по сата. Прошао сам Малу Свету Ану, прошао сам Свету Ану, спуштам се ка Новом Скиту. Када сам стигао близу млина, тамо изнад Евангелизма, пробудио сам се! Кад сам пре стигао довде? Толико сам се удубио у молитву да нисам гледао пут!
+ + + + +
Када се бавиш рукодељем или извршаваш неко послушање не остављај молитву зато што те и молитва обожује. Прво што ћете осетити, оци, биће радост. А радост није ништа друго него један каменчић на морској обали. Зато увек изнова изговарај молитву и то ће те довести у стање које не можеш да замислиш.
Ученик основне школе не може да разуме градиво из гимназије нити гимназијалац градиво факултета. Али када благодат буде хтела да се усели у тебе, схватићеш да си сада ученик гимназије, а сада на факултету, сам ћеш то да схватиш.
+ + + + +
Једна је душа ишла у нужник и изговарала молитву. И појави се тамо ђаво: ти прљаву молитву изговараш. А калуђер му вели: Слушај ти, отпадниче од божанског величанства, пражњење тела одлази доле, пражњење душе одлази горе, немају никакве везе.
+ + + + +
У кући изнад наше боравише један калуђер и према суду Божијем, беше ђавоиман. Старци нису могли да силазе у нашу кућу да се причесте, па сам одлазио ја горе – где је отац Гедеон, е тамо – и причешћивао сам их. Одлазио сам у Олтар, вадио артофорио, долазили су старци на Царске Двери и тамо би их причешћивао. Он ми је говорио: “Ђаво тамо седи, у крају, у припрати”. Казах му: “Видиш ли га?” “Видим га”, одговори. И сам је говорио да када изговарам прву молитву узрујава се ђаво, када изговарам другу запени, на трећу молитву постаје невидљив!” Ето силе молитве. То пише и у нашим књигама:
– Чедо моје, изговарај молитву.
– Ма изговарам је и ништа не осећам.
– Не осећаш ти, али осећа ђаво и одлази. Ето, као код овог калуђера.
А, да испричамо и оно са кошаром. Једном послушнику, каза отац Арсеније:
– Изговарај молитву.
– Изговарам молитву, али не осећам ништа.
– Ђаво осећа и одлази.
– Е, а када ћу ја да осетим?
– Добро, чедо моје, хоћеш ли да видиш чудо?
– Да, чудо желим да видим, Старче.
– Добро, помолићу се Богу да ти покаже чудо, да схватиш колику моћ поседује молитва. (То пише у књигама Светих отаца).
Старац се молио и постио три дана.
– Дођи овамо, чедо моје, узми корпу, иди на чесму да је напуниш водом.
– Старче, опрости ми, ко ће при чистој памети да кошару пуни водом?
– Чедо моје, зар ми ниси рекао да хоћеш да видиш чудо и какву моћ поседује молитва?
– Да, каза.
– Онда учини то што ти кажем или стално изговарај молитву.
– Нека је благословено.
“Господе Исусе Христе, помилуј ме, Господе Исусе Христе, помилуј ме”. Кошара се пуни водом а послушник изговара молитву. Подразумева се да се Старац у својој соби молио да Бог пројави чудо његовом духовном сину.
Чим је видео кошару напуњену водом, отрчао је да каже Старцу. На путу се појави ђаво у људском облику:
– Калуђеру, куда идеш?
– Идем своме Старцу.
– Како се зовеш?
– Георгије.
– Колико си година калуђер?
– Пет-шест.
– Којим се послом бавиш?
– Печатима.
Готово, истече вода напоље! Кроз празнословље, оде молитва и отиде код Старца са празном кошаром!
– Шта се десило, чедо моје?
– Старче, то и то се десило.
Оставио си молитву, чедо моје, зато је вода истекла. Видиш, док си изговарао молитву, кошара је држала воду, када си престао и отпочео празнословље, вода је исцурела.
+ + + + +
И Бог нас по неки пут искушава да би нас пробудио: Шаље ти искушење Бог, Бог жели да те пробуди. Немој да спаваш, немој да спаваш, изговарај молитву.
+ + + + +
Човек, када се моли Богу, упија на неки начин особине Божије. Рецимо, Бог је благ, не срди се, милосрдан је. И ти након молитве доживљаваш слично, милосрдан си, не смета ти шта ради овај и онај, не смета ти ни ово ни оно. Зато што те је благодат обдарила. А касније ти да да си увек у молитви. Да. Примио си ову одлику помоливши се Богу и примио си ову одлику Бога.
+ + + + +
Оно што нам је Старац предао, а и трезвеноумни Оци пишу у Добротољубљу, и што нас је поучило наше мало искуство, јесте да је најбоље молити се ноћу.
+ + + + +
Када се пробудимо ноћу и осетимо да нам је душа наклоњена тузи, тада ћемо призвати тужне помисли. Када се ја налазим у својој келијици и пробудим се, призовем помисао да сам умро, да су оци ископали моје остатке и донели једну кошару са костима на сто. Ту су моје кости, тамо је мртвачка лобања. Кажи ми, оче Јефреме, где се сада налазиш? Налазиш ли се у рају? Добро. Ако си у паклу, почни да плачеш и оплакуј што си недостојан свог посланства. Одатле долазе разна значења, мисли, и уздиже се душа на неки начин од мањег умиљења до вишег, до вишег.
С друге стране, када душа поседује радост, призивамо радосне помисли. Радосне помисли су мудрост Божија. “Пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку твојих” (Пс. 143, 5). Када размишљамо о творевини Божијој, не може ум а да се не узвиси до виших мисли, диви и изненађује мудрошћу Божијом и љубављу Божијом која је створила васиону и човека. Пошто је све то начинила, на крају је начинила човека. Цара над творевином. Одатле ће доћи све радосне мисли.
+ + + + +
Сада брат каже за цркву. Исто је и у цркви. Ако поседујеш стање, можеш да очиташ молитву. Када не поседујеш, тада ћеш пратити псалме, читања која слушаш са певнице. Као и на Литургији. И на Литургији често човек дође у екстазу, не чује речи, боље рећи, не да их не чује, него их мења, обожује. “Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите”. Куда идеш? Да примиш Бога. Тада се радујеш. Ако је претходила радост, не можеш а да се не помолиш са сузама. Са сузама радосницама да приступиш и да се причестиш. А када су претходиле сузе жалости говориш: “Боже мој, опрости ми моје грехе. У Својој милости, у Своме милосрђу, у Својој љубави. Рекао си нам да је “Бог милостив, жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем” (Изл. 34, 6). Рекао си нам. У то се уздам и приступам недостојан”. Нико није достојан, каже и свештеник када се моли. И у то се још више уздаш и приступаш…
Кажем вам, код многих отаца са Катунакије који су прилазили да се причесте, само си видео сузе које су текле и причешћивао си их. Рецимо, овај старац током читаве Литургије није уопште говорио већ је био сагнут и сада, или је у мислима прилазио или у најдубљем осећању милосрђа Божијег. Зато што смо се бесплатно крстили, бесплатно нам је пружио крштење, даривао нам је и Тело Своје и Крв Своју, дарује нам и Рај. Ништа не плаћамо.
Бог од нас захтева срце чисто. Да водимо рачуна само о Богу. Бог у нашем срцу не жели друштво, жели само Он да царује. Ако то успемо, тада успевамо и у срдчаној молитви.
+ + + + +
Благодат нас не пита када да дође. Један из моје пратње каже: данас је било Преображење, нисам се радовао. Ниси си се радовао Преображењу? Можеш да се радујеш неког другог обичног дана. Не од поштовања према празнику него од суда Божијег зависи благодат. Сигурно да ово није правило. Али ипак, суд Божији је другачији од суда човековог.
Неко се радује на мотору, неко у авиону. Суд Божији је различит. Неко се радује док у Свету Ану односи жито на млевење. Тог часа је срећан. Не можемо да судимо зашто нас Бог на неки начин не чини радосним на Литургији већ нас усрећи ван Литургије. Ми о томе не можемо да судимо. Можеш на Литургији да постанеш радостан, можеш и да на Литургији не будеш радостан а да се радујеш над рукодељем. То је Његов суд. Наше је да се увек молимо.
Када Бог посети нашу душу, жели и захтева да је затекне у молитви. Да не налази душу нашу и ум наш у расејаности. То жалости Бога. Можемо ли да будемо целог дана у сабраности? То би нам помогло.
+ + + + +
Свети оци, сам Григорије Синаит каже да молитва није једна за све људе већ у складу са стањем. Неко каже: “Господе Исусе Христе, помилуј ме”. Други каже: “Исусе Христе мој, помилуј ме”. Други: “Исусе мој”. Неко ништа. Е, то ништа је на једном вишем нивоу када не можеш да говориш, само уживаш у тој сладости. Када се спусти ово стање, тада видиш у себи да и срце твоје изговара молитву. У том часу можеш да решиш многе проблеме. Претходно, када си стигао до краја, у зенит, ниси чуо ништа, само си уживао. Када си се спустио, чујеш и срце да изговара молитву тако да можеш да овладаш собом у том часу. У другом, не можеш да владаш собом. Не да не можеш, већ ти не дозвољава, вуче те. И остављаш све и седиш попут неког без душе, и пратиш. Колико ће трајати, то је суд Божији. Колико ће да траје та ствар? Може да потраје и пола сата, може да потраје и пет минута, може да потраје и дуже.
+ + + + +
Један манастир на Светој Гори, знате га, био је идиоритмијски. Каза свештеник носачу:
– Господине Димитрије, хоћеш ли да ми донесеш једно пет-шест товара дрва за огрев током зиме?
– Донећу ти, оче Јефреме.
– Донеси их овамо.
– Немој тамо, плаши се животиња, Старче.
– Дај, донеси их овамо. Посвађасмо се.
– Ти си неопростив.
– А ти ниси за заједницу.
Отиде носач, горе узбрдо. Шта треба свештеник сад да ради? Може ли да служи Литургију? Не. Шта да ради? Сада се боре две ствари: “Добро, кад носач буде сутра дошао – јер је било вече – рећи ћу му да ми опрости”. А други глас му каже: “Добро, ако не дође носач сутра већ прими телеграм од жене да му је дете болесно, шта ћеш да радиш?” Оче, овде је монахово благо: молитва.
– Богородице моја, шта да радим? (Било је то у манастиру Ивирон).
– Богородице Портаитиса, шта да радим, помози ми.
Као гром је стигло обавештење, надахнуће, присуство Богородице.
Сви ми знамо да се светогорски манастири затварају када зађе сунце. Међутим, постоје једна мала врата, толицка, која се ретко отварају. Упали отац свој фењер, прође кроз враташца и попе се уз брдо.
– Добро вам вече.
– Добро дошао, оче.
– Благословени господине Димитрије, опрости ми.
– Бог нека прости. Опрости и ти мени. Опростили су се и отац поново сиђе доле и служаше
Литургију следећег дана. Видите да је у свакој прилици обавезна молитва. Када си збуњен и не знаш шта да радиш питаш Богородицу, и Богородица ти помаже. Ако не можеш да служиш Литургију кажеш: “Нека греси моји не омету да се овде обрете Твој Свети Дух”. Оче мој, служимо, причешћујемо се, благодат се спушта, али “не на суд нити на осуду” и то кажемо.
+ + + + +
Највише оних који долазе на Катунакију говоре: “Причај нам”. Е, да вам кажем, одузмите бар пола сата од двадесетчетири часа. И то нека буде према светском рачунању десет – једанаест пре поноћи. Изговарајте молитву без бројанице. Преклињући, молебно, плачевно “Господе Исусе Христе, помилуј ме”. Тако.
Негуј то и видећеш какав ће плод дати. Од пола сата ћеш касније начинити цео сат. И пази, у тај час ће или телефон да ти зазвони или ах, тај посао треба да завршим сада, или ће да те опхрва сан, или ће те напасти богохулне помисли. Ништа. Искључи телефон, заврши све послове и чини то пола сата, не дуже. И видећеш, засадићеш једно дрвце и данас-сутра оно ће дати плод. И свети Хризостом и свети Василије су од тога почели. Једно дрвце, а постадоше просветитељи васељене.
+ + + + +
Духовна невеста у потрази за својим Жеником отишла је мислима на небо и казала анђелима:
– Склоните се, склоните.
– Шта желиш?
– Желим свог Женика.
– А зашто га тражиш?
– Хоћу да га видим.
И показа прстен који јој је подарио Христос на постригу. Обрадоваше се чете анђела кад су видели прстен премудре великомученице Катерине.
Када је показала анђелску схиму, повикали су, забрујали, и доспео је до врата одјек овог хуја радости зато што је дошао човек у њихове редове. И пришли су да загрле и пољубе духовну невесту.
Када им је наређено да заћуте, зачу се један глас, танан попут ауре, као што смо скоро прочитали код пророка Илије, нити у ватри, нити у земљотресу, нити у њему не беше Бог. У аури тананој (1 Књига о Царевима 19,11-12):
А зашто ме овде тражиш? Зар не знаш да постојим у твом срцу?
Е, тада духовна невеста дође себи, попут светог Августина, и виде у себи Онога кога је тражила. Заиста “царство је Божије унутра у вама”! (Лк.17,21).
И такве помисли долазе у нас, у миру ноћи. Како би након тога човек по својој мери уживао. Ништа не желиш у том часу, само ту помисао, ту сладост, тај духовни ужитак. И у пакао да одем, то ћу да осећам, сматрам га ништавним. Нисам унутар пакла.
+ + + + +
Испробај себе, седи један сат и моли се уз бројанице. Уморио си се. Е, тада желиш другу врсту хране, мало читај или пој или учини неко друго телесно дело. Промена духовне хране је врло корисна, врло корисна…
+ + + + +
Сећај се само једног имена за други живот. Оно се у теби разгорева, тако да се остало гаси и остаје само то име. Само једно име или вечна блага. Оно што сам прошао, о томе и говорим, оно што нисам доживео, о томе ћутим.
Вечна блага! Вечни живот! Вечно блаженство! Ум стаје. Можеш ли у том часу да владаш собом, да читаш молитве Литургије? Не можеш. Кад пређеш у “блажено царство” не можеш даље, и можда због суза, како да то кажем, хвата те вртоглавица, хвата те ужас, сладак ужас! “То сам ја, Господе, и то је дом оца мога” (2 Цар 7,18). Тако и мене познаје Бог! Ти си крштен, оче, познаје и тебе Бог. Ту стајеш. Стаје ум, све престаје. Не можеш, оче, да владаш собом, да се молиш. Не можеш, само стојиш и плачеш, и плачеш, и не можеш ништа да кажеш.
+ + + + +
Ти можеш да дођеш у умиљење, а да други ништа не примети. И ја овде, и ти тамо можемо да се молимо и да плачемо, а да један другог не чујемо. Томе су нас научили Оци. Не да дуваш и да вичеш да си у умиљењу. Не, то није калуђерски.
+ + + + +
Старац Јосиф је излазио напоље у току Светле Седмице. Протекло је од тада много година. Казао је игуманији Евпраксији и осталим сестрама: “Нашао сам једног доброг попчића” (за мене је то казао). Договорила се игуманија са осталима и исплеле су ми једну капу.
Када је стигао старац Јосиф, отишао је у солане. Није се попео у кућу. Сви смо сишли доле. Казао је Старац: “Бре, оче, узми ову капу”. Чим сам ставио капу, ужарио сам се молитвом и Божанском љубављу! “Каква је ово капа, Старче?”, упитах га. “Да знаш само”, каза Старац, “колико је молитава очитала Игуманија над њом!”
+ + + + +
Игуманија Евпраксија је послала бројанице. Мислим да су биле са педесет зрна. “Старче, казах, дај ми те бројанице”. “Узми их”, одговори ми. Окачио сам их над иконом коју ми је дао Старац. Када су миомирисале током дана знао сам да ћу увече имати молитву. Када бројанице нису миомирисале нисам имао молитву. Дуго година тако.
+ + + + +
Молитва, бројанице и милосрђе освајају милост Божију. Ниједан грех није већи од милости Божије.
+ + + + +
Свака молитва уз бројанице коју си очитао за свог брата, за свог рођака, неће пропасти. Бог ће му помоћи када се нађе у тешком положају. Бројанице не да помажу већ и душу из пакла могу да извуку! Толику силу има молитва.
+ + + + +
Ја сам помињао свога деду који је био свештеник. Када смо били зилоти нисмо га спомињали у Литургији зато што је био новокалендарац. Молио сам се много за њега уз бројанице говорећи: “Господе, толико ти је Литургија одслужио, толике исповести, смилуј се на њега”. Тако сам чинио дуго времена.
Једне ноћи га угледах у свом сну (било је то виђење, откровење Божије) да ме љуби и говори ми: “Хвала ти, чедо моје, сада сам у бољем положају!”. Тада видех и моју бабу како ме хвата за руку и говори: “Чедо моје, моли се и за мене да бих отишла тамо где је и твој деда сада”. Било је врло живо то што сам угледао. Осећао сам да су мртви.
+ + + + +
Велика је милост Божија. Старац Јосиф нам је рекао да са Светом Литургијом и молитвама можемо извући душу из пакла.
Молио се дуго старац Јосиф за једну душу. И на крају нам је рекао да је имао виђење у којем му је душа казала: “Велики је данас дан за мене. Идем у своју нову кућу”. Тако му је јављено да је душа спашена.
+ + + + +
Док сам био почетник доживео сам рат од стране ђавола – имао сам плотско искушење. Легао сам да спавам, али рат плоти беше јак. Почео сам топло да изговарам молитву. Тада, између јаве и сна, имах један сан, једно виђење: испред спољашњих врата беше један демон, како га и описују Оци, са роговима, са црним крилима, и подругљиво се смејаше. Међутим, није било могуће да се приближи мојој келији! Дошао сам себи. Касније сам отишао и исприповедао то старцу Јосифу. Казао ми је: “Видиш, чедо моје, да га молитвом држиш пред вратима и не може да ти приђе!”
+ + + + +
Умна молитва мало-помало доводи човека у првобитну благодат крштења.
(Самостална молитва)
Боже, Невидиви, Бесмртни, Вечни, Бескрајни, Бесконачни, Недокучиви, Непроменљиви.
Боже, Творче неба и земље и свега на њима: сунца, месеца, звезда, мора, океана и на њима свих звери које се крећу.
Боже, који седиш на престолу славе и који надгледаш амбисе.
Најслађи наш Исусе.
Милијарде милијарди и хиљаде хиљада присутних анђела и арханђела окружују неприступачну Твоју славу, многооки Херувими и шестокрили Серафими окружују Те и узносе најслађу и несазнајну химну: Свет, Свет, Свет.
Велики мост, велико измирење, велика свеза нас палих и бескорисних људи са Беспочетним Твојим и ожалошћеним Оцем Твојим.
Рођен као жртва.
Онај који је преузео наше грехе и узнео их на Крст.
Подај и нама грешнима један зрак твоје благодати и поучи нас и просвети нас.
Како да те следимо, како да те успокојимо, како да ти удовољимо, да бисмо и ми постали учесници оних неизрецивих блага које је припремила Твоја очинска љубав.
Заступништвом најслађе Твоје Матере и свих Твојих Светитеља који су ти одувек били по вољи. Амин.
+ + + + +
Велика слава наше Цркве је ово:
Да чујемо “Благословено Царство”.
Колико сам само пута то рекао (као јереј).
Када то изговара свештеник долази ми да плачем.
То је наш Отац.
То је наше очекивање.
Тамо ћемо сви отићи.
Загрлиће нас, пољубиће нас.
Зато што је он наш Отац, наш Творац.
То су речи које ти дају бодрост.
То је наше ишчекивање, наш спокој.
Да одемо код нашег Оца. Он је наш Отац.
(Сопствени псалам)
Посети моју душу
И исцели ране.
Отвори ми очи душе
Које је склопио грех,
непослушност, удаљеност.
Заволи Њега
Јер је Он први нас заволео.
Заволи Њега
Јер је Он сав љубав.
Заволи Њега
Јер Он у радости
и љубави чека нас
Када ћемо се отргнути из пропасти
И кренути ка Њему.
Следимо Њега
Ми који дижемо Крст.
Следимо Њега
И открићемо радост.
Бог је љубав, мир и радост.
Заволите Бога
И узнесите славу имену Његовом.
Ништа нека вам не буде важније
од љубави Његове.
Увек у мудрости у очинском старању дела.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
И сада и увек и у векове векова.
Амин.
