СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ

 
>
 

 
Самоиспитивање – Ревност
 
Испитуј себе сваки час. Сваки час проверавај, испитуј, контролиши себе. Јеси ли исправан у овом часу?
Ти као монах, ако си подвижник, провераваћеш себе: како сам провео читав дан?
 
+ + + + +
 
Једног болесника не надгледа само лекар. И сам болесник прати себе да ли је са оним лековима које му је дао лекар кренуло набоље. Тако те и Старац надгледа а, и ти пратиш самог себе.
 
+ + + + +
 
Питао сам много пута и старог Јосифа како је стигао у ово стање. Казао ми је: “Посветио сам се “познању себе”. Шта си ти? Ништа, ниси ни један црв. Ништа. Дошла је благодат, подигла те, постао си анђео. Отишла је благодат, у исто си се вратио”.
 
+ + + + +
 
Од вас зависи да ли ће ум бити нормалан, миран. Не зависи од искушења или понашања вашег сабрата. Ти сам ћеш постати узрок свог спасења или неспасења. Када ти желиш своје спасење и тераш самог себе, све долази према молитви.
 
+ + + + +
 
Када тек дођемо у општежиће имамо ревност велику попут Атоса. Пазите да вам та ревност не ослаби, јер тада није добро. Ако можеш ту ревност да увећаш, онда си вредан похвале. Мислим на ревност у послушању, у молитви, самооптуживању, будности у служби, ноћном бдењу, надгледању самог себе. Ако ревност ослаби, тада не корачаш исправно. Због тога исправи себе да се не охлади та ревност, та топлота.
Блажен је онај брат који одржава ревност од почетка до краја свог живота. Зато што не знаш колико ћеш година живети у манастиру. Можеш да живиш пет, можеш десет, можеш и педесет, не знаш. Е тај је вредан хвале који одржи своју ревност постојаном од почетка до краја свог живота.
 
+ + + + +
 
Долазио сам једном са старим Пантелејмоном Пахимејем, главним секретарем, у конак Григоријата. Пошто смо завршили разговор, казао је:
– Идем сад у Кинотиту.
– Хајдемо заједно, Старче.
– Не, каза Пантелејмон.
– Зашто?
– Док идем од конака до Свештене Општине изговарам Акатист Богородици.
Видиш како се подвизавају оци!

Comments are closed.