СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ

 
>
 

 
УВОД
 
“Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова” изговарао је Старац као служашчи, отпочињући Свету Литургију. Његов глас, мелодичан, дубок и мекан, као да је долазио из тајанства оног света, покушавао је да разруши ограду између простора и времена да би раширио по свету беспочетну, нетварну, животодавну и боготворну благодат Свете Тројице. За живота је много волео тај возглас. Верујемо да сада још топлије и непрестано благосиља Царство Божије суделујући још “присније” у благодати и присуству милосрдног и брижљивог Оца, Сина који се увек жртвује, и срцима нашим дароватеља свих добара, Светог Духа. Благословимо и ми Бога који нам је подарио Старца и који је подарио и друге свете људе Његовој Цркви.
Пишући ову књигу желимо, макар на овај најнезнатнији начин, да одамо пошту Старцу. Наравно, “поштовање преподобног – подражавање преподобног” према светом Златоусту. Пошто нас већ наша дела одају, нека се бар присетимо живота и његових поука, да бисмо имали прилику да поново загрејемо ревност према Богу у нашем срцу, које је у опасности да се охлади. И ако неко од браће исцрпе снагу и мудрост за духовну борбу и према Богу усмерење, нека се помоли и за скромне писце.
Добро знамо да је Старац желео да не пишемо о њему. Међутим, поседовао је бригу и мудрост да нас не обавеже ни према чему од свега што нам је предао. Тако је пружио могућност да се посаветујемо и са другим оцима и да на крају објавимо у овој књизи његову биографију, његове поуке и неколико његових писама (посланица).
Често је говорио: “Колико си имао, толико ћеш узети” или “говорићеш или ћеш се изразити у складу са својим ‘стањем'”. Пишући о животу Старца у Првом делу, знамо да ћемо, упркос свом труду, да га непотпуно представимо. Јер како да изразимо радосна духовна стања и сазерцања његовог молитвеног ума који се кретао у области “неизрецивих појава”? И не само да не можемо да их искажемо, већ смо их и поимали према нашим незнатним мерама, када нам их је откривао. Измицали су обично нашем запажању, или захваљујући скромности његовој која их је прећуткивала, или због наше навикнутости да живимо са њиме, и нашој раслабљености. Ипак, оно што смо чули, видели, и проживели крај њега покушали смо да напишемо, уздајући се у благост читалаца.
У Другом делу прилажемо најбитније из његовог учења које произилази са снимљених касета. Његов говорни језик је забележен без наших исправљања, осим у малобројним, тешко схватљивим деловима.
У Трећем делу објављујемо нека од многих његових писама која је слао рођацима, пријатељима, познаницима, напаћенима. Такође, неколико његових писаних текстова, који нису писма, већ говори у разним приликама или његова духовна промишљања. Старац се није старао о правопису и излагао је текст писма на такав начин да се истакну важне ствари. Чувамо начин излагања текста, као и речи са великим почетним словима које користи, али исправљамо малобројне правописне грешке, као и пропуштене реченичне знаке. Такође, испред неких текстова дајемо неопходна објашњења.
Објашњења у заградама и цитати делова Светог писма су додати касније. Наводи су записани управо онако како их је изговорио или написао Старац.
У речи ‘Старац’ почетно слово је велико, и том ознаком се указује на разлику између онога о коме је писана биографија и оних стараца који су наведени. То наравно важи само у првом делу књиге.
Захваљујемо много и призивамо молитве Старца за браћу који су нам, било својим писаним забелешкама било својим прецизним примедбама, помогли да овој књизи дамо овакав вид.
 
У име Братства
Јосиф Јеромонах
Педесетница 2000.
 
 

 
 

Comments are closed.