СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ

 

НАСЛОВ
 

 
Примењена поука
 
Поучавао је речима, поучавао је и делима. У лето 1975., приликом посете Старца Светој обитељи Велике Лавре ради регистровања неког послушника у књигу искушеника, професор фотографије на универзитету у Вашингтону, господин Даглас Литл предложио му је да га фотографише. До тада се старац ретко сликао, и тада није прихватио. Након повратка у Катунакију, на једној од Светих Литургија, десило му се нешто због чега је био приморан да одмах посети свога духовника Јеромонаха Дионисија Микрајананитиса. Десило се да је у посети био и господин Литл који је преко духовника успео да га убеди да се фотографише. Учинио је то из послушања.
 
+ + + + +
 
Када је узео свога првог послушника, често су долазила двојица сиромашних старчића из Каруље и Старац им је пунио торбе свиме што је постојало у кући. Једном је стигао пакет од неког побожног хришћанина са разном храном. Послушник је ствари распоредио по празним полицама. Следећег дана појави се један од оних старчића. Старац је узео торбу и напунио је свиме што се нашло. Одлазећи, старчић је, као и обично, својим дубоким гласом рекао: “Нека ти Богородица умножи! Нека ти Богородица умножи!” Међутим, срце послушника се стегло гледајући празне полице: “А шта ћемо ми да једемо?” Сутрадан су стигла два пакета, прекосутра три пакета, и тако Бог поучи монаха.
 
+ + + + +
 
Послао је у Патру неке печате и прималац је послао новац чеком. Међутим, Старац никад није примио чек. Склопљен је договор са пошиљаоцем и требало је да Старац поднесе захтев пошти да би се ушло у траг ко је примио новац. Старац ни на који начин то није прихватио. Објаснио нам је да је много већа плата од Бога када неко трпи неправду него кад даје милостињу.
 
+ + + + +
 
Стари Алексеј, носач, једног дана предложи Старцу да му донесе мало песка из мора. Тај је песак био одређен за Богородичину келију, у којој је тада боравио предобри духовник отац Амвросије. У једном трену се зачу громовит глас оца Агатона који је становао сам, високо на литици.
– Оче Јефремееее!
– Благослови, одговори Старац изашавши мало напред на стазу да би га видео.
– Ти си непоправљив! Песак је за Богородицу, а не за тебе.
Старац заћута, није га погодила тешка реч коју је чуо али није превидео нелогичан захтев и његово самовољно мешање. Узе свој штап и полако се попе до оца Агатона. Десило се да се тамо налазио и отац Амвросије, који је радо потврдио да вољно нуди песак Старцу зато што му је претекао. Неспоразум је разрешен и грлати отац Агатон се умирио.
 
+ + + + +
 
Једном је заједно са неким од послушника решио да постави у цркву пећ на петролеј. У свом покушају се изнервира и одговори на неку монахову примедбу: “У твоје зло доба!”, израз на који није навикао и никада га није изговарао. Након мало времена виде га монах да метанише пред њим ослањајући руке на тле: “Чедо моје, опрости ми. Рекао сам лошу реч”. “Старче, благослови! Нисам је ни приметио!” одговори монах.
 
+ + + + +
 
Његова је пажња била дубока, опрезна, проучена. Много пута, иако би било време одмора, настављао би свој напорни рад чекајући да се врати неки брат са послушања на које га је послао, да би се заједно одморили.
 
+ + + + +
 
Свој савет: “немојте да се отварате, немојте да се отварате”, под којим је мислио на избегавање нових ствари, идеја и брига зато што оне расипају ум и спречавају духовни напор, он је први примењивао са много упорности.
Тако је једном покушавао са много једноставности да реши проблем пећи на петролеј која је правила буку својим крилима за ветрење. Годинама је стрпљиво подносио малу буку и сада је радио не водећи рачуна на њене техничке појединости већ куда ће га водити његов ум. “Ево, Старче, ово је проблем”, рече послушник и одмах је поправи. “Чедо моје, ја више водим рачуна шта ми говори помисао”.
Други пут ни по коју цену није желео да научи како се користи лифт у вишеспратним зградама.
Ево, Старче, на трећем смо спрату и на дугмету пише број з. Да бисмо сишли у приземље притискамо број о. У реду?
– У реду.
– Притисни да сиђемо.
– Не, ти притисни!
Ако би неко упорно настављао, рекао би незаинтересовано: “Ох, завртело ми се у глави”.
 
Дуго би требало док не би приговорио. Често за најосновније ствари. Брат који је припремао Олтар за Свету Литургију није тачно постављао диск за нафору. Прошли су месеци док Старац није рекао:
– Чедо моје, тако и тако треба да чиниш.
– Старче, зашто ми то раније нисте рекли?
– Па, ето…, – одговарао би са благошћу у гласу.

Comments are closed.