>
“Мало уља за калуђера”
Отац Никифор је у свету имао једног пријатеља истих година, по имену Лука, који је стално покушавао да га следи у монашком животу. Међутим, сваки пут би се вратио у свет, пошто није био чврст. Остарио је а још увек није постао монах. Убедио је оца Никифора да га постриже за монаха у Теби, по имену Леон.
Након мало времена, пође за њим у Катунакију. Међутим, беше већ стар, била му је потребна помоћ других и још је приде имао једну уролошку болест врло непријатног мириса. Отац Прокопије беше већ врло стар када му је отац Никифор као старац наложио да служи Леона. Говорио је сам за себе: “Ја имам потребе да ме неко служи а служим другога”. Отац Јефрем га је тешио говорећи му да ће се Богородица постарати за добро свакога од њих.
Једном су послали теглу путера, неуобичајено за Катунакију. Стари Леон је подигао прст са ревношћу новопросветљених и казао: “Уље је за калуђера, уље”. Међутим, прошло је време и суровост (услова) Катунакије га је довело до другачијих ставова.
Десило се следеће: старац Јефрем је свакодневно, из здравствених разлога, одлазио до лекара Свете Ане која се налазила близу Киријака, далеко од мора. Стари Леон, уздајући се у доброту коју му је показивао, обрати му се једног дана:
– Оче, толико си пута отишао до Свете Ане а ни оку рибе ниси нам донео.
– Старче – објашњавао је отац Јефрем, идем до Киријака. Никада нисам отишао до мора.
– Да одеш, да одеш! – каза му стари Леон заповеднички.
И чудио се Старац како он, који је саветовао да је само уље за калуђера, тако брзо тражи рибу, и то тако заповеднички.
Изгледа да је Богородица спазила невоље браће, зато што је стари Леон почео да се тужи да је болестан, да има потребу за лекарима, да треба да оде у свет. Оци су га саветовали: “Имај стрпљења, стари Леоне, имај стрпљења, Бог је велики, помоћи ће нам Богородица”.
Али он је истрајавао и кад му је отац Никифор потврдио да ће га отпратити до Тебе, прерадостан је изјавио: “Борићу се против непријатеља тамо куда идем”. Никада се није вратио.
