СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ

 
>
 

 
Јоаникије
 
Поносио се старац Јосиф радосним стањем оца Јефрема и говорио би: “Ја сам га таквим створио”. Истовремено би га подстицао на супарништво на много начина, али углавном подсећајући га: “Јоаникије те чека”.
Монах Јоаникије вршњак Старца Јефрема живео је у Светој Ани. Човек крупан и високог раста, био је подвижник у послушању. Упознао се са старцем Јосифом и постао његов ученик. Толико му је био привржен да је говорио: “Старче, ја Бога нисам видео, тебе сам видео.”
Прође време и старац Јосиф усни један сан. Виде да корача путем и иде ка једном граду и једној предивној кућици. Упита неког: “Чија је ова дивна кућица?” И зачу глас: “Ова је кућа твоја, а дарована је Јоаникију.” Старац Јосиф објави да ће Јоаникије или стећи благодат или умрети.
Заиста, ускоро се овај снажни човек зарази галопирајућом туберкулозом која је била и наследна. Убрзо је подлегао и умро. Кад беше на самрти, старац Јосиф му је умиривао ужасне болове које је подносио, говорећи му да издржи да би био још сјајнији венац који ће добити од Христа. У једном трену, монах који га је опслуживао, виде га узбуђеног. Кад га запита за разлог, болесник му затражи да удаљи неку жену која је била у соби. Међутим, одмах се смирио говорећи: “Оставите је, оставите је, то је Богородица!” Монах га запита: “А како си схватио да је Богородица, оче Јоаникије?” Јоаникије рече: “Казао сам јој да изговори Богородице Дјево” и казала је цело. Упитао сам је када ће ме Бог узети, и одговорила ми је: “Када Он зажели””. Одмах након тога је уснуо.
Старац Јосиф је често наводио оцу Јефрему Јоаникија, подстичући га у подвигу и говорећи: “Бори се, оче Јефреме, Јоаникије те чека”. И заиста, са дивљењем и завишћу је Старац говорио о Јоаникију.

Comments are closed.