Питање:
Помаже Бог, добри Оци наше Православне цркве! Прво морам да похвалим ваш труд, јер сам овде нашао много одговора на питања која су ме занимала, тј. не само ја него и многи други! Хвала Богу да овакав сајт постоји, да се одклоне многе недоумице у човјеку о којима размишља. 1.) Шта су девероканонске и апокрифне књиге, дали их треба читати и зашто се оне не налазе у Светом Писму у издању Глас-а Цркве? 2.) Да ли је погрешна жеља да кад вршим вечерње правило (молитве Оче Наш, Богородице Дијево и Символ Вјере) то изговарам на Црквенословенском? (Иако имам велику жељу ја ипак то урадим на Српском) 3.) Могу ли да запишем све своје гријехе на папир, јер кад дођем на исповјест многе пропустим тј. заборавим. 4.) Да ли је гријех у току поста пити алкохол, јер кода сам у друштву које пије и ја попијем (нп. једно пиво) да не навлачим пажњу на себе, да ме не испитују да ли постим и сл. 5.) Мој рођак слави Св. Николу Мириклијског као мрсну славу, па сам једне године јео мрсну храну да не навлачим пажњу, други пут нисам ни ишао, па не знам шта сада да радим? ! Да има кажем да постим па да ми спреме посну храну (они би то урадили да знају да постим) или да опет не идем? !
Мирко
Одговор:
Драги брате Мирко, Ти си у Твом писму поставио низ питања, која и нису узрочно повезана. Због, да тако кажем, мноштва питања, бићу принуђен да на свако питање одговорим кратко, не упуштајући се у детаљније анализе и тумачења. Да почнемо редом: 01. У библистици Православне цркве су познате три врсте књига и списа Старог и Новог завета: канонске, другоканонске (девтероканонске) и апокрифне. На првом месту су канонске књиге. То је, у питању Старог завета, кодекс од 22 књиге, које су биле у Библији на јеврејском језику. Тако су сматрали и неки Свети оци (Свети Атанасије Велики) , а тако су одлучивали и неки помесни сабори (Лаодикојски, Ипонски) . Другоканске књиге Старог завета су оне, које су у преводу Јеврејске библије на грчки језик, Септуагинте (превод седамдесеторице) биле придодате. Каноничност ових књига потврдио је, својим 2. правилом и Пето-шести васељенски сабор (691-2) . Све ове књиге су штампане и у Словенској библији и нама су на располагању биле на црквено-словенском језику. Ђуро Даничић јеје превео девтероканонске књиге, па се оне до сада нису налазиле у издањима Библије на српском језику, па тако их нема ни Библија у издању Гласа Цркве. Међутим, најновије издање Библије Светог архијерејског синода СПЦ, на српском језику, садржи и све дрогоканонске старозаветне списе и књиге, у преводу умировљеног епископа Атанасија. Ако купиш ово издање Библије, имаћеш све књиге Старог завета из тзв. ширег канона. Апокрифне књиге и списи лажно се приписују писцима чије име носе, а Црква им не признаје богонадахнутост и каноничност. Апокрифима се сматрају и јеретичке књиге, које садрже верске заблуде. Има их како у Сраром, тако и у Новом завету. Оне су мешавина историје и књижевности и најчешће покушавају да попуне неке “празнине” у канонским књигама. Могу имати важност при изучавању Библије, обзиром да дају верске и сициалне податке о времену кад су настале. 02. Не знам, драги брате, колико је Твоје познавање црквенословенског језика и да ли у потпуности разумеш речи које, у молитви, изговараш на црквенословенском језику. Ако познајеш добро тај језик и смисао молитава које читаш у вечерњем правилу, нема онда разлике на ком језику ћеш их читати. Међутим, ако ниси учио црквенословенски језик и немаш његов речник, боље Ти је да молитве читаш на српском језику. Тада ћеш разумети сваку реч и њен смисао, тада ћеш моћи да се прибраније удубиш у молитву и постигнеш и сам циљ молитве: побожни разговор Твоје душе са Богом. 03. Цар Давид је у свом покајном (50) псалму записао: Јер безакоње моје ја знам и грех је мој стално преда мном (5) . Грех, који си учинио и за који имаш прекор Твоје савести, не може да буде заборављен, све док се за њега искрено не покајеш, исповедиш га пред својим духовником (надлежним свештеником) и добијеш од њега разрешење. Кад осетиш да Те грех не узнемирава, не оптерећује Твоју савест, тада можеш и да га заборављаш, јер је опроштен. Свакодневних “ситних” грехова сећај се при вечерњој молитви, моли Господа да Ти их опрости, али се и потруди да их сутрадан не поновиш.У мојој дугој пастирској пракси имао сам и случајеве кад су верници записивали на цедуљицу “своје грехове” и читали их приликом исповести. Готово увек су то били “стандардизовани” греси, преписани из неког приручника за исповест. То је било набрајање свих грехова у које човек свакодневно упада (прелест, гордост, осуђивање, злопамћење, неконцентрисаност на молитви итд) . И кад год би ти верници дошли на исповест, списак је био исти. Дакле, ниучему се нису променили, исповеђени (формално и уопштено) грех није избегнут. Кад пођеш на исповест учини један обрачун са собом, проанализирај све своје поступке према себи, према онима са којим живиш и долазиш у контакт, па и према Богу. Твоја савест ће Ти непогрешиво саопштити (разуме се, ако је здрава, није успавана или, не дај Боже, спаљена) у чему си погрешио. О томе размишљај, настој да нађеш решење како то у будуће да избегаваш и то обавезно саопшти духовнику, искрено се пред њим покај и обећај да ћеш се потрудити, да ту грешку не поновиш. Све оно што Ти у моменту исповести не дође на памет, а сетиш се тога касније, то исповеди други пут. А исповедај се кад год осетиш за то потребу, кад осетиш било какав поремећај у својој души, као кад бринеш о свом телу и одлазиш код лекара при сваком обољењу. 04. У готово сваком манастирском типику има за поједине дане “разрешење на вино”. Значи, кад је тзв “утјешеније братији”, може се попити чаша вина за ручак или вечеру. Кад је то дозвољено у манастиру, тим пре тако могу поступати и мирјани. Разуме се, ако је разрешење на једну чашу, није на целу флашу. Можеш попити пиће, па и жестоко, у време поста, али се не смеш опијати (што, иначе, хришћанима није допуштено ни ван поста) . Но, треба водити рачуна и о строгости поста у поједине дане (прва недеља Часног поста, Страсна, велика седмица, припрема за причешће) , када не би требало уопште узимати алкохол. Дакле, није грех у умереној употреби алкохола, али је грех опијање. 05. Свети Никола није посна слава, већ је празник Светог оца Николаја (06. 12) у Божићњем посту, који почиње 15. новембра и траје до 24. децембра (по Старом календару) . Као што ни велики Господњи празник Преображење није “посни празник”, већ се пости зато што пада у време Великогоспојинског поста. Дакле, Твој рођак не “слави Св. Николу Мирликијског као мрсну славу”, већ он не пости Божићни пост. Погледај само у какву аномалију могу да падну верници који празник Св. Николаја схватају као “посну славу”, не водећи рачуна о Божићњем посту. Празник Св. Николе падне у недељу и свечар ће све дане који му претходе, па чак и среду и петак, мрсити, јешће месо, а у недељу, у Дан васкрсења, ће постити. На Светог Николу, у који било дан да падне, треба да буде “утјешеније братији”, да буде пост разрешен на рибу и вино, разуме се, оним свечарима и гостима, који посте цео Божићни пост. Ти покушај да свом рођаку објасниш суштину поста и суштину слављења Крсне славе. Ако Твој рођак слави Крсну славу као црквени празник, ако му свештеник за Славу свети водицу, ако носи у цркву славски колач и жито ради благослова и освећења, ако му на трпези гори славска свећа, ако му на почасном месту у кући виси славска икона, ако се пред славски ручак он и гости помоле Богу, онда је ред да и своју Славу слави по црквеном правилу: да славска трпеза буде посна у дане поста, а мрсна, ван поста. Ако не успеш да му објасниш и да га убедиш да Слава није Слава ако није по црквеним правилима, да је то онда обична седељка, са циљем да би се много јело и опијало, онда следеће године захтевај да Теби спреме посни славски ручак (не само сардину и кришку купуса) . Можда ће онда и други гости, којима се месо дојело и кога једу сваки дан, пожелети да пробају нешто од онога што је за Тебе спремљено. А и Ти знаш да се данас може госта боље почастити укусним посним јелом, него раскомаданом масном прасетином. Ако и то не помогне, онда нек Ти је Богом просто, немој ићи више на Славу, да не мораш, баш код свог рођака, на тако значајан дан као што је Крсна слава, трпиш увреде своје вере и њених основних правила. Ето, драги брате, одговора на свих пет Твојих питања. Ако Ти по неком од питања није јасно све у одговору, затражи додатно разјашњење. Благослов и мир Ти од Господа о. Душан
