Шта се подразумева под ”радом”

Питање:
Прочитао сам питања (вероватно не све) и има их пуно о томе кад не треба
радити. Недеље, празници, црвена и црна слова. Молим вас можете да ми
појасните шта значи рад и како. Раније се прало на руке сад то раде машине, раније се радило на пољу сад су то други послови. Немојте да ме погрешно схватите али стварно човек не зна како да се понаша. Данас многи раде од Понедељка до Петка и не могу да стигну да заврше све обавезе око куће и око куће. Живим у иностранству, Православну Цркву имам на око 500 км и стварно не знам ништа. Не радимо кад они (становници земље у којој живим) имају своје празнике и не радимо кад су наши празници (имамо право на два радна дана у току године и то користимо за Божић и Ускрс) . Недељом свакако не радим и тотално сам збуњен. Није због аута и кућа и пара, него волим да радим. Одмарам сваке Недеље и на велике празнике и то је у реду. Да ли су сва црвена слова једнако важна и шта спада под послове који не смеју да се раде. Могу ли да очистим ауто или кућу на празник? Осећам се веома грешним
ако то урадим и после ми супруга каже да је био празник. Молим вас ако је могуће да ми мало олакшате муке. С пуним поштовањем
Дарко


Одговор:
Драги брате Дарко, Четврта Божја заповест гласи: Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу
Богу твоме (Изл. 20, 8-10) . Господ захтева да се седми дан посвети
Њему, јер и Он, стварајући свет за шест дана, “почину у седми дан од
свијех дјела својих која учини” (Пост. 2, 1) . И још нешто нам каже ова
заповест: сврши све своје послове.  Човек треба да испланира своје
послове, да настоји завршити неопходне радове у току радне недеље, да
би у дан васкршњи, у недељу, могао да посвети време за душу своју.
Међутим, постоје послови од општег интереса, који се не могу
обустављати ни у недељне, ни у празничне дане. То су послови из
области здравства, саобраћаја, безбедности, снабдевања народа водом, храном, енергијом и низ других послова, који захтевају седмодневну
радну недељу. И кад је наш народ био готово сав аграрни, кад су се
самостално бавили пољопривредом и сточарством, било је послова који се
нису могли одлагати, па ни због празника. То су најчешће радови на
спремању летине, пре свега пшенице, сточне хране и још неки послови.
Када је требало скупити сено или пожњети жито у недељу, или на
празник, народ би говорио: <>. То је, по
народном схватању, било исто као да су отишли у цркву, на Службу
Божју. Радити и Богу се молити, то је један вид активног светковања
празника. У <> записно је, како су монаси једног
манастира проводили време искључиво у молитви, ништа не радећи. У
сусрету са монасима једног другог манастира, они се похвалише овим
својим подвигом. Монаси из другог манастира их запиташе: <> Монаси одговорише
потврдно, а саговорници им узвратише: <>.
Владика Николај каже: <>.
Прва црквена заповест нас позива на Службу Божју. Верници су обавезни: <>. Црква, дакле, захтева од својих верника редовно похађање
богослужења и учествовање у њима, али је од самог почетка имала
разумевање за могућност изостанка и са васкрсне, недељне Свете
литургије, поготово са Свете литургије на заповедне празнике (Српска
православна црква има их 30 у току године и у календару су штампани
црвеном бојом) који су између недеља и у које већина верника има радне
или друге обавезе. Твој сучај, као и многих православних Срба који
живе у Западној Европи или прекоморским земљама је посебан, обзиром да
ти је православни храм далеко од места становања.
Још неколико речи и о самом раду. Опис стваралачког дела Божјег, у
Првој књизи Мојсијевој, представља своје врсте начело рада и за
човека, а показује и зашто је човеку дата јединствена част, у односу
на сва остала створења: ми сазнајемо да човек, кроз свој рад, следује
Богу, своме Творцу, јер је он, и само он, обдарен подобијем Божјим. И
Бог је наредио човеку да води бригу о свему створеном, а кроз рађање и
размножавање ће то бити трајно: <> (Пост. 1, 28) . Дакле, да је човек и
остао у рају, и тамо би морао да ради на одржавању целокупне природе, која му је дата на управљање. Зато, и кад је човек згрешио, кад га
<> (Пост. 3, 23) , рад није постао казна за грех. Човек ће после греха
имати тешкоћа у раду, јер ће му <>, јер  <>, говори Господ (3, 17-19) . Грех
човеков је дакле произвео последице, не само на човека, него и на
целокупну природу и њене законе.
Брате Дарко, да закљичимо. Није грех рад, већ лењост. Свети апостол
Павле каже за оне који не раде, да не треба ни да једу. Нису сви
заповедни празници једнаки (штампани црвеним словима) јер и међу њима, по црквеном уставу, има великих (то су сви Господњи и Богородичини
празници и два празника Светих) и средњих (то су остали заповедни
празници Светих) . Није грех кад ти радна обавеза налаже да радиш на
заповедни празник у фирми, али ни код куће ако је то непходно за
одржавање куће, аута или породичне хигијене, а што се не може урадити
у радне дане. А како да светкујеш недељу и празник и онда кад не можеш
отићи на Службу Божју, држи се савета Светог Владике Николаја, који
сам Ти навео.
Олакшање живота у туђини и свако добро од Господа Теби и Твојој
породици жели о. Душан

Comments are closed.