Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?
60. Како поступати ако нам се и приликом борбе са страстима поткрадају страсне мисли и жеље. Очишћење срца.
Милост Божија нека буде са Вама!
Претпостављам да сте се прихватили посла онако како треба и усрдно се трудите да бисте се увек сећали Господа, да пазите на своје срце и да сваки лош покрет у њему пропратите са непријатељским одбацивањем, обраћајући се истовремено Господу молитвом ради помоћи. Али и поред тога не мислим да сте одмах дошли до потпуног успеха: да су Вам и све мисли чисте, и осећања и жеље свети. Јер тако ни код кога не бива. Помисли могу да се умире, страсна кретања осећања и жеља могу да постану све ређа и ређа, али она се ипак појављују, понекад и веома силно.
Поткраду се – отерајте их, опет се поткраду – опет их отерајте. Али то Вам је већ речено. Сада хоћу да Вам кажем како треба да се односите према тим упадима страснога према суду савести. Да ли да се односите равнодушно, или да тугујете због тога и кајете се пред Господом? Према упадима страсти не можете да се односите равнодушно, него када их прогнате сваки пут треба да тугујете пред Господом и да се покајете што се то догодило. Чак и онда када се страсне мисли, осећања и жеље прикраду изненада, без икаквог учешћа Ваше воље, то ипак значи да је Ваше срце нечисто и да из њега излазе зле помисли (Мт. 15,19). А Ви сте обавезни да имате чисто срце. Зато и треба да жалите што Вам је срце нечисто и да се кајете пред Господом због те нечистоте, обећавајући да ћете се потрудити како бисте га очистили и молећи Њега да Вам у томе помогне. Али у пракси је веома ретко да се ту не умеша и воља. Ви сте из непажње направили места за страсну помисао и она је породила страсно осећање – криви сте зато што нисте пазили. Због непажње а и због сладости тога осећања Ви нисте пожурили да устанете против њега и да га одагнате, и оно је успело да породи страсну жељу – Ви сте криви зато што се истога часа нисте наоружали, него сте пристали на наслађивање греховним и страсним.
Не мислим да бисте Ви жељи допустили да породи прелазак на дело, али свакако можете да допустите да жеља потраје, уместо да се одмах наоружате против ње. А то Вас чини још више кривом. На тај начин, допуштена је зла помисао – то је кривица; допуштено је да се из ње породи зло осећање – то је друга кривица; допуштено је да се из злог осећања породи зла жеља – трећа кривица; злој жељи допуштено је да се задржи – четврта. Ето колико кривице!
И немојте покушавати да се сакријете иза смоквиног листа или да побегнете у жбуње пред Господом, Који Вам кроз савест прилази и оптужује Вас. Боље пођите около да тражите опроштај, не пребацујући кривицу ни на ког другог. Расрдили сте се, на пример, на собарицу. Ако сте јој упутили оштре речи, онда тим пре немојте кривицу да сваљујете на њу. Нека је она и погрешила, али није ствар у њој, него у томе зашто сте се Ви расрдили. Зар се грешка није могла исправити без гнева? Па чак и ако се није могла исправити, ипак је све могло да прође без гнева. Овде Вам се дакле поткрао гнев, тамо осуђивање, тамо завист, тамо сујета. За све то су постојали спољашњи поводи. Али нису криви поводи, него Ви, што сте допустили тако зла осећања. Изволите да се не прикривате, него директно оптужите себе пред Господом и замолите за опроштај. То чините сваки пут, и чим приметите зло терајте га. У покајању и скрушености смирите се пред Господом и савешћу и опет ћете спокојно упирати очи ка Господу. А ако се не покајете нећете моћи да га гледате тако – то ће за Вас бити тешко и опасно.
Страсти које су Вам се поткрале не остављајте до вечери неочишћене покајањем, него их одмах прогоните именом Господњим. Читав дан ће Вам тако и проћи у покајању, јер ће продори страсти у почетку бити чести. А увече пре но што се помолите опет размотрите све насртаје страсти по реду, опет скрушено пожалите због тога и покајте се. У томе се састоји дело непрестаног покајања. Ево Вам о томе лекције преподобног Исихија. “Дужни смо да наша свакодневна дела непрестано пажљиво меримо, а увече да обавезно кроз покајање што је могуће више олакшамо терет који та дела представљају, ако хоћемо да уз помоћ Исуса савладамо страсти. Треба такође да гледамо да ли су по вољи Божијој и да ли ради Бога савршавамо сва наша видљива дела, да нас (страсна) осећања не би поткрадала као неразумне”.
Ако будете поступали онако како треба, одлучно и без самосажаљења, ускоро ћете видети плод: Ваше срце ће се умирити и у њему ће засијати радост у Господу. Од чега срце бива немирно? Од тога што га муче страсти. Побијте страсти и оно ће постати мирно. Један од отаца је срце поредио са јазбином пуном змија. Те змије су страсти. Када се у срцу види нешто страсно, то је као да змијска глава вири из јазбине. Удри је по глави Именом Господњим и она ће побећи. Покаже ли се и друга – удри и њу. И тако сваку. Десетак пута удари такву змију – страст – па више неће моћи да провири, а онда ће и сасвим да угине. Ако неко затвори улаз у јазбину или не да змијама храну, оне ће угинути. Тако умиру и страсти ако им се не даје храна кроз прихватање њихових наговора, него ако се, на против, са гневом терају чим се појаве.
Ово Вам је најкраћи пут за очишћење срца од страсти. Ако сте заволели ову чистоту, идите са њом тим путем, јер другога нема. Ако пак не пристанете да тако поступате, страсти ће остати у срцу. Ви и без тога можете да исправите своје понашање и да га учините беспрекорним, али срце ће остати страсно и неће Вам дати да видите Господа. Не заборављајте луде девојке!
Бог да помогне! Спасавајте се!
