ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
32. Онај ко је одлучио да стане на пут доброг живота мора да пости. Поука о томе како треба постити. Понашање у цркви током поста.
 
Слава Теби, Господе! Ево, дошао је и пост. Причинили сте ми велико задовољство када сте рекли како једва чекате да почнете са постом. И не мењајте намеру. Неки посте само током Страсне седмице, али Ви не чекајте дотле. На Страсну седмицу посте и они који су већ постили претходних недеља, и они који би хтели што краће да посте, па се потруде само три дана. Ви се држите овог првог.
Нека Вам Господ благослови да постите како треба. Баш онако како Ви мислите, тако и треба да поступа свако ко пости. Да се уздржава од хране, и да одлази у цркву, и да се усамљује, и да чита, и да размишља, и да се бави собом – све је то потребно. Али сва та дела треба усмерити ка једном циљу – достојном причешћивању Светим Тајнама. Да бисте се достојно причестили, душу треба да очистите покајањем. Сви подвизи током поста (одласци у цркву, молитва код куће, уздржавање од хране и све остало) одређени су зато да би се покајање савршило како ваља – са искреном скрушеношћу и тврдом одлучношћу да се Господ више не врећа.
Основна ствар код покајања је – ући у себе. Свакодневни послови, бриге и мисли које незадрживо лутају по свету, не допуштају нам да уђемо у себе. Зато онај ко се подвизава у посту, колико је то могуће, треба да остави своје бриге и да седи код куће уместо да јури за пословима. То пресецање брига је веома важно за пост. Ко то не учини, тај неће ни постити како треба. И ви треба то да учините. Колико год да су мале ваше бриге, оне вас ипак деконцентришу. Одложите их у страну када приступате посту.
Претпоставимо да сте све одбацили и да седите у својој соби. Шта ту да радите? И у усамљености се може седети узалуд, зато треба да се прихватите неког дела које води побожности. Којег? Молитве, читања, Духовног размишљања.
То је молитва изван цркве. Ова у цркви се подразумева сама по себи. Како да се молите у цркви то Вам је познато. Али ево шта ипак треба да знате: у цркву треба да одлазите радо, као у родитељски дом Божији, без мргођења и досађивања. Да идете у цркву не само зато да бисте стајали на служби, него да бисте се из душе помолили – са топлотом срца, са изливањем осећања скрушености, смирења и побожног страга пред Господом, и уз узношење усрдних мољења за своје најважније потребе. Како успети у томе? Треба унапред да се припремите и када дођете у цркву да подстичете себе на то. Главно је да се срце током службе загреје и да се топло обраћа Богу. Али треба такође слушати службу и пратити је својим мислима и осећањима. Разноликост која је усмерена ка једноме, без расејавања, лако ће одржати пажњу према ономе што је корисно и што нас изграђује. Треба проницати у оно што се пева и чита, а посебно пазити на јектеније, јер су у њима скраћено изражене све наше потребе, за које молимо и непостидно се обраћамо Богу.
Али мисли обично лутају. То је због недостатка молитвених осећања. Ево шта треба да радите са њима: чим приметите да су мисли одлутале из цркве, вратите их натраг и никада себи свесно не допуштајте да маштате или лутате у мислима – и сада, током поста, и у било које друго време. Када Вам мисли неприметно одлутају то још није велики грех, али када почнете намерно да у мислима лутате тамоамо док стојите у цркви, то је већ грех. Господ је присутан међу онима који су у цркви. Онај ко ту не размишља о Господу, него машта, тај је налик ономе ко дође код цара како би га нешто замолио, па стане да се у царевом присуству врти и окреће, не обраћајући на њега никакву пажњу. Можда Вам и уз сав труд неће поћи за руком да потпуно зауставите лутање мисли, али да не дозвољавате себи да намерно маштате, то и можете и треба да чините. Што се тиче лутања мисли ту постоје два правила: 1) чим приметите да мисли лутају враћајте их натраг и 2) свесно не допуштајте мислима да лутају.
Средство против лутања мисли је пажња ума умерена на то да је Господ пред нама и ми пред Њим, У ту мисао треба похранити читав ум и не допустити му да одатле одступи. Пажња се за Господа везује страхом Божијим и побожношћу. Одатле долази топлота срца која заправо и усредсређује пажњу на Јединог Господа. Потрудите се да подстакнете срце па ћете и сами видети како ће оно да спута помисли. Али треба да принудите себе. Без труда и напрезања ума нећете достићи ништа духовно. Ту много помажу загревање срца и поклони. Њих чините што чешће, и појасне и земне.
Дај Боже да осетите сладост пребивања у цркви како бисте хитали ка њој као што се са велике хладноће хита у топлу собу. Током поста главни руководитељ дела ради кога се и пости је долично пребивање у цркви. Остало је помоћ и потпора. Али о томе други пут.

Comments are closed.