Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?
30. Скица благодаћу просветљеног унутрашњег стања речима Макарија Великог. Начини подстицања и појачавања одлучности за добар живот.
Не могу да издржим. Узимам перо и поново почињем да Вам објашњавам исто – о привлачности облагодаћеног стања, како бих Вас усмерио на пут за достизање и усвајање тог стања и остајање у њему. Само, сада Вам нећу излагати своје, него речи богомудрог Макарија Великог, тачније речи из његове осамнаесте беседе.
“Ако је неко у свету богат и има тајну ризницу, помоћу тог блага он добија све што пожели. Тако и они који су пронашли и већ имају небеску ризницу (благодат), тим благом стичу себи сваку добродетељ и додају у своју ризницу још веће небеско благо. Апостол каже: а ово благо имамо у земљаним судовима (2.Кор.4,7), то јест, иако смо још у телу, удостојили смо се да пронађемо у себи ту ризницу – освећујућу силу Дуга.
Ко је пронашао и има у себи ову небеску ризницу Дуга, тај помоћу ње беспрекорно и мирно савршава сваку правду по заповестима Божијим и свако дело добродетељи, без принуде и тешкоћа. Гајде да умолимо Бога, да затражимо да и нама дарује ризницу Дуга Свога, како бисмо и ми беспрекорно и чисто могли да пребивамо у свим заповестима Његовим, и да чисто и савршено извршавамо све што је праведно.
Принудимо се да умолимо Господа да нас удостоји проналажења и примања небеске ризнице Дуга, те да дођемо у такво стање, да беспрекорно и без напора, лако и чисто извршавамо све заповести Господње које раније и уз сав труд нисмо могли да извршимо. Ова ризница се задобија кроз усрдно тражење, веру и трпљење напора које то тражење изискује. Из све душе и са вером треба молити од Бога да нам омогући да у срцима својим пронађемо Његово богатство, у сили и делању Дуга”.
Свети Макарије овако представља то што се догађа са људима код којих је благодат Божија почела видљиво да пројављује своја дејства: “Понекад се веселе као за царском трпезом и радују се неизрецивом радошћу и весељем. Следећег тренутка бивају као невеста која налази божански мир у заједници са својим жеником. Понекад пак осећају у себи такву лакоћу и полет као да су бестелесни анђели који се још налазе у телу. А понекад као каквим пићем бивају умирени и обрадовани Духом и опијени божанским духовним тајнама. Понекад их Дух озарује таквом љубављу, да кад би било могуће сместили би у своје срце сваког човека, не разликујући злог од доброг. Понекад, у смиреномудрености Дуга, они толико унижавају себе пред сваким човеком, да се сматрају последњим и најмањим од свих. Понекад се њихова душа умири у великом безмолвију, у тишини и миру; понекад се умудри благодаћу у разумевању нечега, у неизрецивој мудрости, у познању онога што се не може описати језиком. А понекад такав човек изгледа као сасвим обичан”.
Какво дивно стање! Ево још једног кратког описа благодаћу просветљеног унутрашњег стања.
“Када душа узиђе до савршенства Дуга, потпуно се очистивши од свих страсти, и када у неизрецивом општењу дође у јединство и сједињење са Духом Утешитељем, сједињена са њим она се и сама удостојава да постане дух; тада она сва постаје светлост, сва постаје око, сва – радост, сва – успокојење, сва – љубав, сва – милосрђе, сва – благодат и доброта”.
Ето шта су се трудили да постигну и шта су с муком постизали свети подвижници! Сложићете се да су имали због чега да се труде. А приступ у ту област свима је отворен. То није забрањени врт. Таква су блага свима обећана, а за њихово стицање унапред је дата благодат Дуга Светога кроз крштење и миропомазање. На нама је само да прекопамо по себи и пронађемо то скровиште са благом. Благо је закопано у нашем врту – само да узмемо лопату и почнемо да копамо. Са првим ударцима лопате почеће да звецка сребро и злато. И ето скривене ризнице! Радости тада неће бити краја.
Ето! Докле смо дакле стигли?
У прошлом писму показао сам Вам пут којим се стиже до одлучности, али нисам поменуо услед чега се та одлучност коначно појављује. Сада ћу укратко да укажем на оно што је најважније.
Привлачност предмета буди енергију, али дело ту може да сачека и до сутра. Међутим, када је уз то јасно присутна, с једне стране, крајња потреба и неизбежност, а са друге – помоћна средства, тада се одлука спроводи неодложно. Ево Вам пример. Неко седи у соби, а ти га не позовеш него пустиш да сам види да је пожар и да хитро мора да се склони одатле: он би у трену изјурио напоље. Управо то ми треба да урадимо и са собом, па да у случају неодлучности обратимо пажњу на јадно (тешко) стање око себе, то јест да се убедимо како или треба да учинимо то и то, или смо вечно пропали. Чим се појави свест о томе, истога часа у свој својој снази пробудиће се сва наша духовна енергија и незадрживо ће нас покренути на деловање. Како то да се учини у односу на предмет о коме је код нас реч, потрудите се сами да смислите. Са своје стране поменућу само да ће данас-сутра доћи смрт, а након смрти шта? Можда оно што је било са лукавим слугом: “узмите од њега кесу – дар благодати, а њега самога баците у најцрњу таму!” Или оно што се догодило са лудим девојкама – затворе се и зачујете глас: “не знам ко си ти!” Само што ће то, једно или друго, да буде заувек, уколико не распламсамо благодат у себи и уколико се не просветлимо њоме. Замислите себе у таквом положају јасније, и не верујем да ћете остати неодлучни, ако сте уопште и били неодлучни. То је веома силна представа. Још је древни мудрац рекао: сети се краја свога, и док си жив нећеш сагрешити (Сир.7,39). Потрудите се да то замислите што јасније, а када Вам буде довољно јасно, чувајте и не помрачујте свест о томе. Да бисте помогли себи узмите књигу “Устани, ти који спаваш” и читајте је. Њу сам Вам дао раније.
Помоћна средства јесу други моменат који уз свест о крају дају храброст и наду да се побегне од беде и тиме покрећу на деловање. Ако не буде тога, осећање беде неминовно ће водити у очајање. У наведеном примеру, ако нема слободних врата или отвореног прозора онај ко се нашао у пожару може само да се ухвати за главу. Тако и у нашем предмету, у тешкој ситуацији у којој се заиста налазимо (без благодати не можемо избећи лишење Царства Небеског), не би било помоћног средства које би могло да нас извуче из очајања, да није, слава Господу, за нас већ спремно све чиме можемо избећи неизбежну несрећу после смрти – све је спремно, налази се у нашим рукама, чак у нама самима. Остаје само да се прихватимо дела и почнемо да радимо. Зар ћемо, знајући све то, још оклевати и дан за даном одлагати почетак?
Што се тиче Вас, додаћу још и то да није потребно да започињете нешто нарочито. Само живите у духу у коме сте васпитани и држите се оног благочестивог поретка који видите у својој породици и код својих рођака. Све ово ја и говорим само зато да бисте Ви из свег срца изабрали управо такав начин живота и да бисте сопственом вољом одлучили да до краја живите управо тако. Досадашњи Ваш живот као да и није био Ваш. Тако су Вас усмерили. То је јако добро, али неће бити постојано ако Ви сада сопственом вољом не изаберете управо такав живот и ако га не поставите себи као неумољиви закон. Ако то не учините сада, повући ће Вас зли дух светског живота, или ће од Вас испасти ни ово ни оно, као што сам већ говорио.
Размислите Господа ради о свему томе и похитајте да донесете одлуке. Нека Вас Господ благослови!
