Спасење иноверних; зашто је блуд грех

Питање:
Помаже бог, Прво би рекао за себе да сам човек који има много питања а мало одговора будући да проучавам доста теме у вези религије, циља наших живота и тд. и у принципу видим да све што више се трудим да сазнам нешто мање знам. Једноставно почињем да схватам колико је људски разум мали и ништаван. Има пар ствари које ме муче и врзмају се стално по глави од којих ћу ја изнети две: у Светом Писму пише да је једини пут спасења вера у господа Исуса Христа а будући то да сви знамо да у свету има више вера од Будизма, Хиндуизма, Ислама и тд. Гледано по тој логици од тих други вера не може се нико спасити јер нису у оквиру Хришћанства. По неко логоци ако се неко роди у исламској земљи логично је да ће бити муслиман, ако се неко роди рецимо у кини биће будиста и тд. или још горе ако се неко роди у атеистичкој породици велике су шансе да буде неверник него неко ко се роди у породици са вером, то кажем јер добро знамо да су деца одраз углавном родитеља. Испада да ти људи који нису рођени у оквиру хришћанства не могу се спасити а у ствари окружење им је то наметнуло то што јесу…зар је то њихова кривица што су рођени ту? То ми није никако јасно? ….
Друга ствар која ме мучи је питање блуда који се у многим књигама спомиње као грех, не разумем као нешто може бити грех од чега смо сви ми настали а такође сам прочитао у Библији заповест да се множимо и да ће човек отићи од оца и матере и лећи са својом женом, зар може нешто бити грех што је природно и од Бога дано… такође се спомињу блудне помисли као грех, видите ако се човеку свиди нека особа супротног пола логично је ваљда да се као производ тог флуида човеку нека мисао пролетети кроз главу.. на пример било коју радњу да радимо услов за то је мисао, рецимо пре него што човек узме нешто да уради предходно ће та мисао пролетети кроз главу како та радња теба да изгледа? Верујем да су моја питања тешка и у неку руку дрска али вас молим да ми помогнете како би разбио ту завесу незнања у себи.
Владимир


Одговор:
Драги Владимире, Бог ти помогао. Господ је нама рекао да се само преко Њега спасавамо, јер је Он поднео жртву за нас, као своје пријатеље. Јер, хришћани, они који живе по Јеванђељу, не само да су спасени, већ се називају и Његовим пријатељима. Да ли ће, на који начин, када и како, Он спасити и остале народе, који нису чули или имали прилике да сазнају, то је Његов а не наш посао. За нас људе, то је Света тајна. Ми не можемо рећи да ће се они спасити или да неће. Једино можемо рећи, и то са страхом Божијим, да Бог спасава кога хоће, када и како хоће. А за нас, као Његово стадо разумних оваца, Његова Црква и благодат у њој јесу права паша, то је Дом Очев и наша Отаџбина, небеска и земаљска. Толико нам је рекао.
Онио који никада нису чули за Њега, неће бити криви због тога што нису чули. Биће криви ако крше морални закон који је свим људима Бог уписао у срца. Тај закон сваком човеку, у свим народима и племенима земаљским, јасно говори шта је добро а шта зло. Сви ми имамо од Бога дану савест, и ту неће бити никакве забуне. Јер, на страшном суду ће све људе и народе Господ питати само једно: да ли ме обиђосте, нахранисте, посетисте у болници, затвору, да ли ми послужисте преко једног од ових малих? По твоме другом питању, рекао бих да изгледа да ти не правиш разлику између брачног односа и блуда. Једно је прихватити одговорност и оженити се, а друго је избегавати одговорност и чекати да се стекну некакви услови и прилике како би човек могао да оснује породицу. Једно је рађање деце у браку између мушкарца и жене, а сасвим друго „забављање” између младића и девојке. Ако мисао пролети кроз главу, и ако дође на ум сугестија блудних помисли – то још не значи да смо учинили грех. Мисли могу да лете, али је до нас да ли ћемо им дозволити да слете и направе гнездо у нашој глави. Ако ми прихватимо помисао и пожелимо нешто што је туђе, или на шта немамо право, ако почнемо свесно и слободно да се таквим мислима бавимо, онда почиње грех. Између помисли и жеље постоји разлика. То није исто.
Поздравља те, о. Срба

Comments are closed.