СПАСАВАЈТЕ СЕ! – ПИСМА О ХРИШЋАНСКОМ ЖИВОТУ

 

СПАСАВАЈТЕ СЕ!
Писма о хришћанском животу
 

 
61. О гневу
62. О богомислију
63. О плачу
64. О искушењу
65. О светој правди
66. О припремама за свето Причешће
67. О молитви
68. О молитви и поклонима
69. О седењу код куће
70. О увреди
 

---

 
61. О гневу
 
Ви сте болесни, а ја сам другачије схватио Ваше стање: зато сам се спремао да праснем на Вас најстрашнијим, најпрекорнијим речима због излива велике себичности и срдње на Н. Н., и још због нечега – заборавио сам због чега. Сада пак видим да је све то последица раздражљивости нерава услед болести. Нека Вас укрепи Пресвета Богородица! Примите само на знање да слични изливи ни најмање нису врлинска ствар. То је уистину сатана у обличју светог анђела. Како се чини, ту привидно не постоји ништа друго осим осећања правде. Срце се тако и узрујава и спремно је и на нож да пође правде ради, али само на језику и на речима да је други заборавио и нарушио правду. А тај други, који се дрзнуо да је наруши, изгледа нам тако бесмислено, па чак и злонамерно. И такво мишљење је у нашим очима толико исправно да бисмо га ми, чак и кад би га са свих страна ‘сагледали’, опет одобрили. Видите ли како је све светло и законито! Међутим, да ли је и у суштини ствари тако? У суштини ствари, свагда се испоставља да се у основи сличног осећања нарушене правде увек налази осећање повређеног самољубља, унижавања нашег достојанства или неисказивања дужног поштовања или дужне части том достојанству. Жар ревновања на правди ни најмање не потиче отуда што нам је драга правда, него отуда што се неко дрзнуо да ову правду наруши у односу на нас. Кад би се то пак догађало другима, онда би било подношљиво, односно, можда бисмо кроз зубе процедили: да, то није лепо, и ту би био крај, а онда бисмо вероватно то оправдали. Примећујете да је то вапај за правдом – само споља, а да је изнутра – борба за самога себе? Ту се и види ко је у анђелској одежди! Све сам Вам ово поменуо за сваки случај. Ваша душа је веома сложена. Да ли је она у добром или у лошем стању – посведочиће мир или пометња. Када у души постоји пометња, ма чега се она тицала, у том тренутку не верујте души: вара Вас, ма шта да Вам говори. У том тренутку њу саветује сатана и то, наравно, није на њено спасење, а она се, сиротица, свим силама отима: Гнев човеков не твори правду Божију (Јак. 1;20). Божије је све мирно и слатко и у души оставља ову сладост, изобилно се разливајући и унаоколо, без обзира на то што понекад изгледа као да тобоже прекорева. И у том случају постоји топлота у души, па чак и жар, али сасвим друге врсте: са умилењем и без буке. Да ли сте сад разабрали?
 
62. О богомислију
 
Ви само, мало по мало, усрдно творите своја дела, а мање помишљајте на очигледне плодове. У свему, баш у свему, морамо презирати саме себе. Добро је чувати мисли, и чувајте их. Зашто бисте лутали по беспућу? Како да видите сунце, ако су унаоколо стубови прашине и магла? Разна маштарења заклањају Господа. А шта је лепше и слађе од Њега? Зашто би се одвајали од Њега и гледали на ништавне ствари?
 
63. О плачу
 
Како то? Били сте у манастиру, а не знате шта радите! Смех, раскалашност и ћаскање. Кад читате не чита вам се, у цркву одлазите на једвите јаде. Изгледа да сте тамо ишли само ради разоноде. То што је пред одлазак тамо било мало пометње – није оправдање. Хајде, латите се посла. Требало би да се мало скрушите, да отплачете и да тугујете пред Господом. У томе је пречица до читавог дела. Они што се поправљају плачу зато што се нису поправили, а они што су се поправили плачу зато што још нису толико добри колико би требало да буду и колико би то они желели. И тако, сви плачу. Господе, помилуј!
 
64. О искушењу
 
Спасавајте се! Желим Вам мир од Господа! Бура која постоји у Вама није никаква несрећа, него готово уобичајено стање ствари. Морате чврсто стајати. Све тако, као што чините, вапијући Господу, Пресветој Владичици и свима светима. Проћи ће. Одакле то? Не досећаш се, а нема ни потребе да се досетиш. То доживе сви који иду тим путем. Истина је само да Господ не одбацује, него да је присутан и да мотри како ће се душа борити у тој допуштеној бици. Он неће дозволити да будемо искушавани више него што можемо да поднесемо. Нека Вас Господумири!
 
65. О светој правди
 
Откуда то да ме је Н. Н. сматрала намргођеним? Ето, сад се разуверила. Међутим, кад се реч дотакне дела, никаква попустљивост се не може прописати. Обична реч може и овако и онако, али правду Божију не можемо искривљавати. Она није наша, она нам је дата. Њу ћемо исповедати и свима чисто предавати, онакву каква нам је дошла из уста Божијих. Живимо, али лоше живимо, иако ћемо без примеса исповедати правду Божију, и то је добро. Сада све нас збуњује раскрсница помисли и правила. Тешка времена! Господ, међутим, гледа Своје и допушта им да опипљиво виде и осете свету правду.
 
66. О припремама за свето Причешће
 
Нека Вам је Бог у помоћи! Благослови нас, Господе, за добро дело припреме за свето Причешће [рус. говение]! Ево како ћете поступити. У коју цркву идете, идите и даље, само у једну. Бесмислено је да се потуцате по разним црквама, као што Вам предлажу. Зар је време кад се припремамо за свето Причешће време разоноде? Требало би плакати.
О чудотворној икони сам слушао, али ми о почетку нису тако говорили. Међутим, свеједно. Ради се о томе да нам је близу Царица Небеска. Сада су нам крајње потребна откривања силе Божије међу нама. Благодаримо Господу. Према томе, Он неће да нас одбаци, него да нас одржи у Својој истини.
Добро је што помишљате да отпутујете код Сергија. Није време да Вас чешу по ушима. Код нас у цркви добро читају, и нека је слава Богу. Шта још? Кад тога не би било, могли бисмо постепено и сами да се привикавамо да се молимо у себи. Нека Вас Господ благослови.
 
67. О молитви
 
Јуче је долазио Н. Н. Он се потајно припрема за свето Причешће. У другим местима је несрећа када не идеш у цркву, а код нас – очекуј непријатности кад идеш. Ето, то је прогрес! Постоји, међутим, и прогрес на дно пакла! Жалосна усмереност умова!
Каква сте то страховања имали? Са нама је крсна сила! Укрепите се надом и вером да је јачи Онај Који је са нама, него онај који је у свету, оградите се крсним знамењем. Можда је то, пак, било нешто узгредно: прошло је и неће се враћати. Са Вама је тамо Мајка Божија.
Шта да Вам кажем о молитви? Никако не можемо без молитве. Присилите себе на молитву, колико год можете. Можете да останете само са поклонима, без читања молитава, и можете да, када осећате слабост, седећи обитавате у молитви, али је потребно да се умом никада не удаљујете од Господа. Нека Вам Господ помогне! Учините како можете, само никако немојте дозволити себи да будете без молитвеног труда. За читање имате светог Исака Сиријског. Добро је што то имате. Тамо Вам је све, само обратите пажњу. Нека Вас Господ благослови!
 
68. О молитви и поклонима
 
Спасавајте се! Ви већ из искуства знате да је све што вам је говорила Н. Н. чиста лаж. Поклони нису бесмислени, као што ни акатисти нису безначајни. Говорићу вам о једном случају. Приликом путовања у Петроград, покојни Теофан, настојатељ Кириловског манастира, зауставио се да преноћи. Тамо су се припремали да га претуку. Послушник је то приметио и рекао старцу, а и старац је видео знакове који су то потврдили. И поред тога, он је у доброј нади запалио свећицу и почео да чита акатист Пресветој Богородици, што је било његово свагдашње правило. Ни половину није прочитао, кад су у његов прозор почели да лупају неки путници на пропутовању, тобоже поворка са товаром, и почели су да вичу: “Оче архимандрите, хајде да путујемо заједно, биће нам веселије! Упрегни, ми ћемо да сачекамо!” Ускоро су упрегли, кренули и отпутовали. Када су прешли у опасно подручје, поворка је пропала а отац архимандрит је срећно допутовао до своје обитељи. Према томе, читање акатиста није узалудно.
Ако почнемо да мудрујемо – на свакој ситници запашћемо у безизлазан положај, док је прихватање свих правила у простоти срца спасоносно. Сви светитељи Божији, сви који су Богу угодили – колико су поклона творили, ни броја им се не зна, и колико су молитава читали? Сви су они обитавали у молитвеном подвигу и спасли су се. Шта би Н. Н. хтела? Да отвори уста и да прими благодат, као квекери и молокани, који кажу да је “црква у грудима (у срцу) јe не у циглама?” Наиме, без овог молитвеног подвига, човек ће стајати као да је на ветру или, још боље, као да је наг на мразу. Међутим, ако буде корачао у овом (молитвеном) поретку, биће као да је одевен у топлу и безбедну одећу. Ви све то знате. Према томе, не треба да Вас поколебају празне речи. Што се тиче онога што се догодило, ништа не могу да кажем, прихватите то као указивање Пресвете Богородице да је пут којим корачате исправан. Слични знакови или указивања не дају се светима, него онима који траже спасење и потребно им је уразумљење. И сами видите да је то било сасвим благовремено. Заблагодарите Пресветој Владичици Која је толико снисходила ка Вашој слабости да би развејала Ваше сумње. Тако и мислите да је Вама, слабом и колебљивом, било потребно уразумљење. Оно Вам је и дато и не би требало ту ни због чега да се узвисујете. Заблагодаримо нашој Пресветој Старатељки и заплачимо зато што Јој својим колебањем задајемо труд да због нас треба да учини то и то…
Започети пут – није то узалудно, и Ваше дело није ни тако неуспешно. Непријатељ све смућује и галами. Издржите, охрабрите се и укрепите!
Ваша хладноћа и сувота – одакле потичу и да ли одавно трају? Трпите и трпљењем приморајте себе или на молитву или на читање, а најбоље на плач зато што ништа немате и нисте ни за шта.
Мислим да узнемиреност Ваше душе потиче од расејаности. Саберите се и смирићете се. Господа призивајте, седећи код куће. Нека Вам Господ подари да добро поднесете свој садашњи положај. Чврсто се надајте. Нека Вам помогне Пресвета Богородица!
Р. S. Ево Вам најзад и осталих чланака, од. 9. до 17ог. Посебно обратите пажњу на последњи у којем се говори о трезвености према молитви, о усмеравању ума уопште и о његовој обраћености ка Богу. Све ове чланке прати моја жеља да Вам они у потребном тренутку послуже за отрежњење ума… да вас освеже изнутра, као што ваздух освежава јутарњом хладовином. Постоји још неколико сличних чланчића, али намеравам да их сместим у већи отечник, у виду додатка, или да их уведем под чланке одговарајућег садржаја.
 
69. О седењу код куће
 
Добро је што налазите пријатност у седењу код куће. Спољашње пријатности, чак и оне безазлене, ретко воде ка добру док су, напротив, оне прва врата ка злу. Оне паралишу душу и изводе је изван њене унутрашње ограде. После њих, човек више није у целости свој, постаје као разбијен. Када неко нехотице падне и повреди се, сви жале због њега; међутим, када неко услед неопрезности удари о земљу и разбије се, тада не само да га не жале, него га и грде. Каква нам је потреба да сами на себе насрћемо? Да ли је била велика ствар појести лепу и укусну јабучицу? Међутим, касније је Син Божији морао да буде распет да би исправио ово дело.
Какву то музику намеравате да слушате? Наши музички комади су у већини случајева безвредни: голицају уши а да при том ништа не дају. Ја Вас не везујем, али ће ми бити жао ако пођете, јер ћете се само расејати и обузеће Вас туга. Уколико слушате спољашњу музику, она унутрашња ће се привремено растројити. Не љубите свет, ни оно што је у свету. Можете ли тамо да будете са Господом? Једва, јер какво је тамо друштво? Уметнички свет је душевни, па чак и чулни, а не духовни свет. Тешко Вам је да одбијете. Верујем. Међутим, пребивање са Господом је истинско а не метафорично самораспињање. Када ће се оно извршити? Ревнујте на томе, јер ће тада из срца почети да избија извор утехе који ће угасити сваку жеђ за утехама другачије врсте.
Слава Богу! Ево, успокојили сте се. Нека Вам Господ помогне да никада не будете растрзани. Међутим, нека буде воља Божија. Трулежни дах духа обмане дејствује у синовима противљења не би ли некога помутио.
Ваша лењост за духовна занимања потиче од заноса с којим сте се латили посла. Не заносите се исувише послом, због тога ће Вам у глави постати мутно, а кад се помути глава, и у срцу ће бити мутно.
 
70. О увреди
 
Велика ствар што сте наишли на непријатност! Све то спада у поредак ствари. Према томе, немате због чега да се збуњујете. Ево о чему би требало боље да размислите: како да поднесете ударац у образ па, штавише, да после тога окренете и други образ? И управо је то заповест Господња! Ако је то што се догодило ударац у образ, онда окрените и други. Ви бисте, пак, да побегнете. Добра ученица Христова! А то је још увек само азбука, будући да је написано на почетку Јеванђеља, на његовим првим страницама. Претрпите. Међутим, сматрам да се до сада све слегло и не изазивајте. И баћушка Вам је поклонио пажњу, зашто? Зато да бисте били великодушни. Будите, дакле, великодушни. Како ја схватам, то је сасвим ништаван случај, а то што је Вас толико узнемирио долази од тадашњег, привременог стања Вашег духа. Мир Вам желим!
У било које време, ништа не би требало да предузимате кад сте у стању узнемирености, јер је то неразумно стање, а утолико пре не би требало предузимати ништа од одлучујућег значаја. Смирите се!