СПАСАВАЈТЕ СЕ! – ПИСМА О ХРИШЋАНСКОМ ЖИВОТУ

 

СПАСАВАЈТЕ СЕ!
Писма о хришћанском животу

 

 
41.О причешћивању Светим Христовим Тајнама
42. О књизи против Православне Цркве
43. О позоришту
44. О самољубљу и таштини
45. О промисли Божијој и о смирењу
46. О предавању себе вољи Божијој
47. О вери
48. О слободоумнима
49. О земним поклонима
50. О лажној пророчици
 


 
41.О причешћивању Светим Христовим Тајнама
 
Какво сте ви благо себи сабрали! У посном Триоду је васцела душа која јадикује због греха. А тек Јефрем Сиријски! Уз њега ће заплакати чак и онај који нимало није склон плачу. Исака Сиријског већ познајете. Тамо је све дело описано дубље и, као на длану, разјашњен је васцели пут Божији. Он каже да ће кратка или молитва са мало речи, па чак и молитва без речи, доћи сама од себе када се очисти срце.
Питали сте за свето Причешће. Ништа не смета да се често причешћујете, уколико се уистину припремите. Добро би било да се причестите током сваког поста, а током Васкршњег и Божићног и два пута. Међутим, како Господ наложи на срце, само – добро је причешћивати се. Где је иначе живот?
Постоје тренуци када је реч веома потребна. Оскудица у речима је казна Божија. Господе, помилуј нас!
Шта сте сусрели у Петрограду или како је он вас сусрео? Чудан је то град! Истински лик палог човека!
Сећам се Јерусалимљанке Н. Н. Помишља ли да опет отпутује тамо? Довољно је. Требало би код куће градити свој Јерусалим, а овоме је предодређено да га газе незнабошци док се не испуне времена незнабожаца (Лк.21;24).
 
42. О књизи против Православне Цркве
 
Шта сте то рекли, да сте и душевно и телесно разбијени? Ви тамо имате Мајку Божију и зато не могу да поверујем да сте растројени: можда само не примећујете унутрашње здање које постоји упоредо са спољашњим разарањем. Прашина овог другог не допушта Вам да приметите прво. Нека Вас Господ укрепи! Захваљујем Вам на књизи [инострана, против Православне цркве]. Ето, и за нас долази време да ступимо у отворену полемику са Западом. Латини свагда уздижу своје гордо око. Самообмануто убеђење не допушта им да обрате пажњу на истину. Здрав разум види лаж и њиховог старешинства, и мњења о исхођењу Светога Духа, и њихове нове догме, и свега осталог. И сами Латини свесни су да су се све те новине формирале од XI века. То је записано и у књизи, само уз погрешно тумачење. Не можеш, уосталом, све да препричаш.
У тихој обитељи треба само да се молите. Поменули сте, да сте се одрешили од световних окова. Пожурите да се вежете духовним, како се не би догодило као у пословици: од једне се обале удаљили а уз другy нису пристали.
 
43. О позоришту
 
Не могу себи да објасним какву то потребу имате за позориштем. Од позоришта немате никакве користи и Ви то знате. Зашто онда хоћете да идете? А то што помисли долазе – нека их! Прогоните их и борите се! Другима се шаљу јача искушења, а Вама лако, мислено. Покажите верност Господу и у томе малом. Лукави би хтео да било чиме отргне душу од Господа – не отвореним злом, него ситницама. Други нека чине како хоће. Свако ће за себе одговарати пред Богом. Влада је позоришта измислила због оних који не траже спасење, како се не би предавали неком још горем пороку. За оне што траже спасење постоји Црква, где Господ, анђели и сви Свети опште са нама, али не у представи, него реално. Зар не би било боље да новац, који треба бацити на позориште, дамо сиромасима? Страхујем да се не препустите непријатељским наговорима. Непријатељ је препреден. На почетку захтева неки мали уступак, а затим већи, и још већи, и тако до краја. Што дубље у шуму, утолико више дрвећа! Кад би Вам баћушка отац Серафим запретио! Ко Вас одвлачи од молитве и привлачи у позориште? Да ли и сами видите ко је то? Плакати због грехова и бити у позоришту, како то да се усклади? А плакати би требало и дању и ноћу.
Не сећам се шта ми се догађало и где сам био када сте Ви служили молебан. То Вам је Господ послао утеху због Ваше бриге о ближњем. Молите се чешће за моје грехе, да би ми Господ дао покајање! Како је добро са Њим и како је лоше без Њега! Дисање једног хришћанина треба да се састоји од покајничких уздаха и када их нема, то значи да се он угушио. Господе, помилуј!
Желим Вам сваки благослов од Господа.
 
44. О самољубљу и таштини
 
Вас хвале. Шта је у томе чудно? Кад нема риба и рак је риба, како је говорио баћушка отац Партеније. То, међутим силно препоручује наше друштво, у којем постоји саосећање макар и према сенци добра… За Вас је то, пак, веома неповољно. Када често пада на њега, кап пробија камен. Од сваке похвале пада по један делић на црва самољубља и таштине и потхрањује га. Он расте тако да Ви то и не примећујете, допушта да постоје и смирена осећања, али само док не ојача. Када пак сазри, све ће одмах оглодати. То је опасно! И шта је то? Похвала голица срце, зауставља ревност и паралише. То је исто што и подметање ноге човеку који трчи. Заустављање у духовном животу већ значи назадовање. То је лоше! Шта да се ради? Смирујте сами себе и потискујте узношење мисли и срца свим смиреним осећањима о себи. Онда, кад Вас по ушима каменују слатким речима, сиђите у срце и усрдно унизите себе пред Господом и пред светима Његовим. Какве су подвиге они прихватали да би угодили Господу! А шта ми радимо? Одемо једном у цркву, код куће начинимо пет поклона, прочитамо страницу спасоносне књижице – и већ смо доспели међу светитеље! Сасвим тачно! Понизно извршавање телесног труда много помаже. Слуге су такође добри учитељи смирења. Прижељкујте увреде, а посебно оне неправедне, или их бар дочекујте као спасоносни мелем који Господ ставља на рану таштине. Међутим, немојте мислити да ћете Ви сами нешто учинити. Притеците ка Господу, Који је Себе смирио до обличја слуге. Он ће Вас научити. Само немојте бити немарни према овом стању. Похвале ће Вас заледити и Ви ћете се претворити у мермерну скулптуру која споља лепо изгледа, али је беживотна. Пресвета Богородице, избави нас од овога. Боље је бити у блату и боље је да нас сви газе, него да нам се ово догоди.
Пишете ми: Усну се молим усрдно и пламено, а најави лењо. Слава теби, Господе! Добро је што се душа моли у сну, када јој већ током дана не дајемо слободу да се довољно моли. Међутим, то је добро подсећање. Ставља Вам на знање да се привијете уз молитву и да се молите, без лењости… Добро Вам је било у сну док сте се молили, као и током дана, кад сте устали… Овим искуством као да Вам се каже: “Погледај, ето где је сладост и блаженство, ето где је плод молитве! Дакле, не буди лењ”. Послушаћете? Благо Вама. Нећете послушати? Можда ће се поновити још једном, а онда ће вас одбацити. “С њом”, казаће, “ништа нећеш постићи. Јасно се даје да осети колико је добро молити се, а она неће. Нека ње, нека се сналази како зна”. Управо тако. Бога не смемо вређати. Према нашим слабостима је веома снисходљив, али непокорност не може да трпи. Међутим, слава Богу за све. На свему благодарите! Господ Вам је помоћник.
 
45. О промисли Божијој и о смирењу
 
Слава Богу за све! Ви бисте желели да одгонетнете због чега Бог допушта иноверцима да угњетавају православне. Како ми да достигнемо до тих висина и да проникнемо у дубоке помисли Божије! Није ваше знати времена и рокове (Дела ап. l;7). Видите ли какво је наше знање? Пророкују (у календару) да ће бити 15 степени у плусу, а буде 20 степени у минусу! И то у обичним стварима… А како да допремо до путева Божијих? Кога љуби Господ онога и кори, и бије свакога сина којега прима (Јев. 12; 6). Зар нам то није довољно? Страдања нису знак одбацивања, него знак милости.
Вама је Ваш сан био потребан. Урежите у срце оне речи које Вам је неко изговорио: “Речи не могу да опишу тамошње блаженство…” (упор. l.Kop.2;9). Томе ћемо посветити све своје бриге, како бисмо тамо доспели, макар и четвороношке пузили. Помози, Господе!
Још једном понављам: чувајте се похвала. Више прекоревајте сами себе, а превасходно се молите Господу да у Ваше срце настани дубоко смирење. Сада искуствено можете да поверујете у оно што је свети Исак Сиријски рекао у првом слову: “Једва да се може пронаћи човек који би могао да поднесе почаст без унутрашње промене”. Ето какву је ствар смислио лукави! А да је то управо он, поверујте сведочанству светога Јована Лествичника (26. слово, гл. 8). Претрпите. То је, како изгледа последња, али опасна и дуготрајна замка. Нека Вам Господ помогне да се одржите!
Р. S. Ево Вам још два списа. Маргарит [збирка беседа св. Јована Златоустог] и старчево поучно слово. Шта све ту нећете пронаћи! У потпуности је протумачено и спољашње и унутрашње устројство живота, и при том са разних страна и у разним заокретима. Храните се овим хлебом и, ако Вам се укаже прилика, поделите га и са другима. То је због тога да би Вас, у случају да Ви сами не успете да испуните прочитано, Господ помиловао због онога што је испунио други којем сте Ви прочитали. Прегледаћу, пречистићу и убрзо Вам послати и остало што постоји.
 
46. О предавању себе вољи Божијој
 
Нека Вас Господ утеши. Сматрам да је најбоље све препустити вољи Божијој. Једино Он зна шта је коме потребно и како то треба устројити. Због тога ништа не смишљајте о устројавању свога удела. Време и околности ће све показати. Ваша пријатељица болује душом и тугује. Нека је Господ утеши! Мученици су се ватром, стругањем и сечењем чистили и припремали за Царство Божије. За нас постоји другачије чишћење. Свакоме своје: некоме велико, некоме мало. Господе, помилуј нас и уразуми!
Ево, и година је скоро прошла! Како брзо пролази живот, сат за сатом, дан за даном. Погледаш, и двери гроба већ су ти пред очима. Шта да се ради са душом? Потребна је велика спретност да бисмо владали собом. Старци Божији су надвладавали себе, али ни то не увек. Е, сад хајде па говори о снази воље и о самовлашћу душе! Покажите нам, философи, где је она? Само ономе, који је себе у свему предао Господу, даје се сила да влада собом или се пак у њега улива таква сила. Међутим, нека припази када почне да се поиграва душом. Уздише она сиротица, али ту се ништа не може! Саслушај!
 
47. О вери
 
Спасавајте се! Тај чудак Н. Н. је залутао у лутеранску мисао о оправдању (тј. само веруј и спашћеш се, дела ништа неће помоћи). У односу на ово питање, код лутеранаца влада велика пометња. Свако на своју страну! Ево како треба веровати: човек је по природи дужан да извршава вољу Божију, дужан је да љуби Бога и ближње и да то показује делима, али он је пао и постао је немоћан. Господ је дошао на земљи и у Својој светој Цркви установио пут спасења. Овде се скидају греси и даје се сила за творење воље Божије. За шта се даје ова сила, ако не за дела? Апостол Павле заповеда крштенима да ходе у новом животу (Римљ.б;4). На другом месту каже да смо ми изабрани и призвани да будемо свети и непорочни пред Господом у љубави (в.Еф. 1;4). Код апостола Петра: због чега су нам дате све божанске силе? За живот и побожност (2.Петр. 1;3). Како да човек очисти своје срце? Трудом на испуњењу заповести које су супротне страстима. Тражи помоћ, али се и сам потруди. Без твога труда ни помоћ неће доћи. Међутим, ни из самог труда, уколико не дође помоћ, ништа неће проистећи. Неопходно је и једно и друго. У моралном смислу, предлогу Н. Н. се може дати неки значај. Према томе, делај, делај, али се не ослањај на дела и не загледај се у њих, према речима апостола: Што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном (Филипљ.З; 13). Желим Вам свако добро од Господа.
 
48. О слободоумнима
 
Мислио сам да ће се Н. Н. расрдити на мене, а она је нешто друго учинила; уистину, добра је и смирена! Спаси, Господе! Без страха Божијег ништа се не може учинити. Лоше је живети расејано. Шта значи – служити два господара? Морамо се одлучити за једног. Ко је и тамо и овамо, од тога неће бити никакве користи. Светлост и тама не могу се прилагодити једно другом. Желим Вам мир од Господа.
Знате ли какве ми невеселе мисли долазе? И нису неосноване. Сусрећем људе који се рачунају међу православне, а који су по духу волтеријанци, натуралисти, лутеранци и слободни мислиоци сваке врсте. Они су изучили све науке у нашим високошколским установама. Они нису ни глупи ни лоши, али у односу на веру и Цркву нису ни за шта. Њихови очеви и мајке били су благочестиви, а искварили су се у периоду образовања, изван родитељског дома. Сећање на детињство и на родитељски дух још увек их држи у неким границама. Каква ће бити њихова сопствена деца? И шта ће њих задржати у доличним границама? Одатле закључујем да ће кроз једно поколење, много је да кажем и кроз два, пресахнути наше Православље. Шта сад? Да седимо скрштених руку? Не, требало би нешто да се уради!
У науку и у живот ушла су рђава начела; код нас нема књига које би уразумиле оне што су још у стању да се уразуме… Неопходне су нам снажне књиге које ће нас заштитити против свакога зла. Предстоји да се одреде писци и да се ови обавежу да их напишу.
 
49. О земним поклонима
 
Шта Вам се то сада догађа? Учите се да творите земне поклоне. Видели сте како у добро уређеном манастиру сви пристојно иступају са својих места и почињу да творе поклоне или да стоје, крстећи се уз наклон. А Ви сте се нешто улењили! Узнесимо хвалу Господу! Тешко нама! Заплео нас је сатана а ми не знамо како да се избавимо! Прописао је такве тиранске законе да се то не може поднети, а ми их следимо и ревносно извршавамо. Колико отрова! Мислим да Ви све ово знате. Доста Вам је свега тога. Трпите и молите се. Господ је свемоћан. Нећете ни приметити кад вас извуче из тог вртлога. Само ћете се осврнути и зачудити како се све то уредило. Међутим, тако ће се догодити само ако је потребно. Ми са својим жељама које се рађају из самољубља и самосажаљења ништа добро не можемо и не знамо себи да створимо. Красно! Узимамо угљевље уместо злата. О, како ми невеселе мисли повремено долазе! До чега ће нас довести наш начин размишљања, наша књижевност, наши обичаји! Нека воља Твоја, Боже, буде на нама. Свемоћном десницом Својом развеј облак самовољног ‘слободоумља’, неверја, равнодушности и свестраног наслађивања, који нас је обавио. Мир Свој нека нам пошаље Господ Бог наш!
 
50. О лажној пророчици
 
Ево, и гатара је код вас пристигла, па још и оловком пише. Чудновато. То је нешто слично столовима што се окрећу. Само не мислим да је то Божији дар. Изузетни духовни дарови тешко се задобијају, а тек тако, без икаквог повода, ништа неће проистећи. Паганске свештенице такође су о много чему тачно предсказивале, а опет нису биле пророчице. Колико је духова који обмањују! У Кијево-Печерској лаври живео је један старац који је напамет знао Стари Завет а да га никада није учио. Ма шта да га питају, он зна и издекламује. Он је, међутим, знао само Стари Завет а ништа из Новог Завета. Остали су почели да подозревају, старци су се помолили за њега и он је све заборавио. О томе се ради и овде. Добро би било да се над њом прочита молитва заклињања, па да јој се затим поставе питања. Мислим да је чак и онда, када поред ње стоји неко у непоколебивом молитвеном расположењу, могуће свезати њену пророчку вештину. Међутим, зар не би било боље држати се подаље од таквих? Све што је потребно, Господ нам је Сам усмено изрекао. Шта бисмо још хтели? Спаси нас, Господе!

One Comment

  1. Slava Gospodu Bogu nasem za Svetosavlje sajt i za sve tekstove knjiga svetih otaca.