NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Slava, praznici, običaji, tradicija » Slavska sveća na dva mesta pod istim krovom

Slavska sveća na dva mesta pod istim krovom

Pitanje:
Pomaže Bog, Molim Vas da mi pomognete u rešavanju jednog za mene problema.Radi se o Krsnoj slavi, moj deda slavi Sv.Jovana ali pošto je nedavno ostao udovac i već je u godinama Slavu će da preda mom ocu. Ja sa svojom porodicom živim u očevoj kući ali smo potpuno odvojeni, (otac u prizemlju a ja na spratu) , pa me interesuje kako bih i ja mogao da slavim Slavu po svim običajima jer sam čuo da ne bi trebalo da se slavska sveća pali na dva mesta pod istim krovom? ! Mnogo Vam hvala! ! !
Ivan


Odgovor:
Dragi brate Ivane, Da počnem sa kraja Tvoga pitanja: Krsna slava nije slava kuće ni imanja, već porodice, Crkve u malom. I Ti u krugu svoje porodice, sa kumovima i prijateljima, treba da slaviš svoju Krsnu slavu, bez obzira što je otac slavi, sa svojim gostima, pod istim krovom. Pitanje prenošenja Krsne slave nije ranije bilo precizno definisano, obzirom da je srpski narod vekovima živio većinom u selima i u kućnim zadrugama. U patrijarhalno doba, kada je gotovo celokupno srpsko stanovništvo živelo u selima, starešina zadruge bio je i nosioc Krsne slave. Njegovi sinovi i unuci, koji su živeli u zadruzi, nisu, razume se, slavili posebno u svojim vajatima Krsnu slavu, već svi zajedno sa ocem i dedom, odnosno sa starešinom zadruge. Međutim, ako bi se koji sin odvoijo iz zadruge i zasnovao svoju porodicu, sa delom imanja dobijao bi i slavsku ikonu, a ujedno s tim i dozvolu da u svojoj kući može slaviti Krsnu slavu, bez obzira što mu je otac još živ.
Formiranjem gradova i migracijom seoskog stanovništva u gradove, naročito posle Drugog svetskog rata i pojačane industrijalizacije, dolazi do raspada patrijarhalnog zadružnog načina života. Sinovi se ženidbom izdvajaju iz porodične zajednice roditelja, bilo da ostaju u selu ili su se preselili u grad. Oni zbog posla, a deca zbog škole, nisu često u mogućnosti da idu kod oca i dede na Slavu. I šta se onda dešava? Otac ne „predaje“ Slavu sinu, sin se izgovara da nije od oca „primio“ Slavu i ne slavi je. Deca pored njega rastu, ne doživljavajući u kući Krsnu slavu, pa samim tim i ne shvataju značaj ove jedinstvene srpske svetkovine. I ne samo da su sinovi otišli u gradove na teritoriji Otadžbine, već su se mnogi otisnuli u svet, u Evropu i u prekomorske zemlje. Tamo su sa sobom poneli danas neprihvatljive običaje, da im otac nije „predao“ Slavu i da je ne mogu slaviti u tuđini. Tako se dešava da deca odrastu u roditeljskoj kući, da se iz nje čak i izdvoje i osamostale, a da za vreme svoga ukupnog života ni jednom ne dožive Krsnu slavu, jer se njihov otac izgovarao da je od svoga oca nije „primio“. Znači li to da unuk treba da čeka da mu deda umre, pa potom i otac, da bi on tek onda počeo da slavi Krsnu slavu? A kako će je slaviti kad je nikad nije doživeo, kad ona nije postala deo njegovog bića? Jer ono što se ne doživi u detinjstvu i ne prihvati u najranijoj mladosti, to se kasnije, u zrelom dobu, teško prihvata. Prema tome, nema izgovora za porodicu koja se osamostalila, koja živi svoj život, u kojoj se podižu i odgajaju deca, da ta porodica ne slavi svoju Krsnu slavu, samo zato što je otac ili majka možda slave u selu, sami, bez svoje dece i unučadi, koji zbog svojih obaveza ne mogu doći roditeljima na Slavu. Po ovom pitanju Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, na svom redovnom zasedanju, u sednici od 15. maja 1985. godine, pod AS Br. 38/zap. 68, doneo je, na predlog protojereja Dušana Kolundžića, a preko nadležnog episkopa G. Lavrentija, ovu odluku: „Budući da je Krsna slava praznik ‘Male crkve’, to jest porodice, to i najmanja porodica treba da je slavi. Kad se sin odvoji u posebno domaćinstvo, pogotovo kad se oženi, dužan je da proslavlja Krsno ime, bez obzira što ga otac slavi u starom domu.
U znak poštovanja roditelja, tako važnu stvar, kao što je osnivanje porodice i samostalnost slavljenja Krsnog imena, sinovi su dužni da o tome obaveste oca i zamole ga da im to blagoslovi. Ako bi otac odbio ili ne bi hteo „predati“ Slavu, sinovi treba da se obrate svešteniku u mestu gde žive za savet i blagoslov“.
Prema Ustavu Srpske pravoslavne crkve (čl. 57) „Sveti arhijerejski sabor, kao najviše jerarhijsko pretstavništvo, crkvenozakonodavna je vlast u poslovima vere, bogosluženja, crkvenog poretka (discipline) i unutrašnjeg uređenja Crkve, kao i vrhovna sudska vlast u krugu svoje nadležnosti“. Eto, dragi brate Ivane, odgovora na Tvoju nedoumicu u vezi slavljenja Krsne slave. Ovaj tekst sam Ti preneo iz moje knjižice „O Krsnoj slavi“, koju sam štampao za potrebe mojih parohijana u Nemačkoj. Molim Te, porazgovaraj sa Tvojim ocem i predoči mu potrebu da i Ti, kao domaćin porodice, imaš i pravo i potrebu da vašu porodičnu Krsnu slavu proslavljaš u krugu svoje uže porodice, sa svojim prijateljima. Ti kod oca ili otac kod Tebe možete doći uoči Slave ili na pojutarje, a možete, kad to zaželite, da slavite Krsnu slavu i zajedno. U svakom slučaju, Krsna slava ne treba da razdvaja, već da ujedinjuje porodicu. I kod vas će biti, mislim, onako kako narod kaže: Dogovor kuću gradi.
Iako će uslediti tek posle dva meseca, već sada Ti želim srećnu Krsnu slavu, da je uz dogovor sa ocem proslaviš u krugu svoje porodice. Tvoj o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *