Слабљење вере, страх од смрти

Питање:
Помаже Бог оци! Потичем од верујућих родитеља, који редовно посте сваку среду и петак и све постове у години. Од малих ногу брат и ја смо уведени у познање праве истине тј. вере Православне, и ми следимо пример наших родитеља, постимо и са страхом Божијим приступамо Светој Тајни Причешћа. Али, у последње време јако ми слаби вера, чини ми се да у мени нема, што би Господ рекао, ни зрна горушичиног, а у тим нападима јави ми се страх од смрти и, нек ми Бог опрости, запитам се: “Шта када умрем а Бога нема? ” То питање ме јако узнемирује. Трудим се да сваке недеље одем на Свету Литургију, скоро сваки дан на вечерњу службу, исповедам се… Онда ми се појави потреба да на интернету погледам или прочитам о чудима Божијим, која су се догодила и то ме мало умири, али опет се врати страх, и све тако у круг. Осећам тј. знам да Бог постоји, али веру ми пољуљају свакојаки сајтови на интернету. Бојим се да ће ме Господ одбацити због тог маловерја када дође у слави Својој. Читам Свето Писмо, старца Порфирија, оца Тадеја, књигу Нема лепше вере од Хришћанске итд. Како да победим тај страх и маловерје, да ли је то неко искушење? Свако добро од Господа¨
Страхиња


Одговор:
Мир и благодат Духа Светога, добри ми Страхиња, страх је највећи човеков непријатељ. Зато свети апостол узвикује: “Ко је у страху, није у љубави”. Ето, он не-љубав назива страхом. Неки духовници и психолози говоре да постоје два урођена страха. Један је страх од изненадног звука или удара, а други је страх од смрти. Страх од смрти је природан зато што је човек Богом створен за живот и у њему је урођења тежња за животом (Царством вечности) . У човеку се налази та стална слика изгубљеног раја – живота. Е сада, пошто је у Хришћанима та слика вечности израженија и јаснија, то је већи и страх од не-живота – смрти, да због греха у овоземаљским животу (грех је та не-љубав или промашена љубав) не изгубимо ту светлост вечности и тако доспемо у вечну таму – пакао. На питање: “Шта када умрем а Бог не постоји? ” бих ти одговорио другим питањем: “Шта ако Бог постоји, а ја сам ван Његове светлости и Царства? ” Резултат је исти, вечна смрт и ништавило. Да би нечастиви одбранио своје самољубље и гордост због које је и отпао од вечности, тешећи себе, а човека окивајући у стеге, стално га куша и шапуће да Бог не постоји, Бог је мртав, узалуд је вера твоја. Непомјаник у данашњем свету и времену поседује моћније оружје него раније, а то су искварене слике телевизије и интернета. Велико је то искушење за све нас, јер нас те не-слике одвајају од вечне Љубави Оца, Сина и Светога Духа и уводе нас у промашену љубав у којој је само страх и сумња. Не бој се, него уздај се и Богу се моли и наћи ћеш свој мир. о. Драган

Comments are closed.