Син постоји од када и Отац? Христос после распећа?

Питање:
Помаже Бог Пошто учествујем на разним форумима, понекад искрсавају питања на која ја немам одговор. А желео бих искључиво да одговорим онако како Православна црква учи. Прво, о поштовању Сина Божијег пре Његовог оваплоћења. Знам да наша вера учи да Син постоји од када и Отац, али не знам на који део у Библији да се позовем, или на ког православног писца. Друго, шта се десило са Христом по распећу? Мислим на време док није васкрсао, за тај кратак период. Где му је душа отишла? Да ли може тако да се каже? Молио бих вас да ме опет упутите на неку литературу.
Петар


Одговор:
Драги у Христу Петре, Можете да се врло лако позовете на Библију јер она јасно говори о Сину Божијем (Јн. 1, 34) , који је уједно и Слово = Λογος. Када празнујемо Празник над свим празницима, који више није богослужбена симболика него реално преживљавање радости Васкрсења Христовог, на тој Литургији ми читамо Еванђеље које развија сву суштину наше вере и наде на живот вечни. Први стих прве главе Еванђеља по Јовану даје одговор на ваше питање: «У почетку беше Логос, и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог». И даље стихови говоре да «Он дође да сведочи о светлости…, али своји Га не примише», и да «Логос постаде тело и настани се међу нама…» (1, 14) . Без ослањања на Свете оце ово је јасно и непобитно да је «превечни Логос» тај Син Божији Који сведочи о Себи и Оном који га је послао (Јн. 8, 18) , зато што су «Он и Отац једно» (Јн. 10, 30; 17, 10) , јер Он «дође» ради тога иако «није од овога света» (Јн. 8, 23; 17, 14) . Син Божији говори о себи да није од овога света зато што и «Његово царство» није у њему (Јн. 18, 36) , јер Он јесте Бог што за све нас сведочи Апостол и неверни Тома (Јн. 20, 28) , а и Он Сам за Себе (Лк 8, 39) . Ако је у «Њему живот» и тако кроз «Њега све постало» онда Он јесте и апсолутан Живот; Он који је «Веран и Истинит» (Отк. 19, 11) чије је име «Слово Божије» (Отк. 19, 13) , или «Јагње» или «Седржитељ» (Отк. 19, 6 – 8) .
Са поштовањем
протојереј Љубо Милошевић Драги Петре, У вези твог питања, препоручујем ти одговор брата Алена на ову тему.
Благослов од Бога ти жели, о. Срба Господ наш Исус Христос јесте истински Бог и истински човјек – он има и душу и тијело и све што има један човјек осим гријеха, а има и Божанство – Божији Син, друга Личност Свете Тројице (ово није Личност или Лице у људском значењу него у непојмљивом божанском значењу које нико никада не може схватити) оваплотио се, дословно: отелотворио се, обукао се у тијело. Али не само тијело: зато се и каже у Символу вјере и „који се оваплотио” и „који се учовјечио” (најчешћи превод овог мјеста на српски је „постао човјек” што није баш најпрецизније) , дакле сјединио се у потпуности са потпуном човјечијом природом. Како је могуће да се безгранични Бог, који свуда јесте а нигдје га нема (јер не постоји на начин као било шта што постоји од створеног) , како је могуће да се он „ограничио”? То је тајна нама вјером откривена и никада никоме неће бити схватљиво како, зато је човјек човјек и може само да се диви тој страшној тајни.
Док је Обожено тијело Господње положено у гроб и лежало тамо, Господ наш Исус Христос је Обоженом душом Својом сишао у пакао, да тамо објави радосну вијест и да ослободи заробљене људе – све који су од постања свијета умрли, али и сада само оне који су то хтјели, никога не вукући на силу. Људе је на то већ био припремио свети Јован Претеча који је у пакао (Ад) доспио неколико година прије Христа. Међутим, Христос је у Ад дошао као Цар, ђаволи су се разбјежали, а већина људи је пошла за Њим, тако да се Ад испразнио, како веле свети Оци, као просута чаша воде.
Како да је Христос по распећу као Бог и лежао у гробу и сишао у д, тј. Својом Божанском суштином био нераздвојно присутан и уз убијено животворно тијело и уз бесмртну човјечију душу? Тако како је Он заувијек оваплоћени, учовјечени Син Божији. Шта може наш разум да каже о природи Божијој? Скоро ништа. Може само да муца, а и то по откривењу. Ово су ствари вјере и вјером се примају тј. срцем, јер разум је немоћан да пређе овај праг, а срце је једини орган који може да смјести бесконачног Бога у себе. Како? Не питај даље, јер ове истине само Бог зна и нико други од створених.
Читај светог Јована Дамаскина „Тачно изложење православне вјере”, али не мораш све, него види према насловима гдје би могао да нађеш одговор на питања која те муче, али ово само послије дуготрајне и истрајне молитве – без тога ће ти свака отачка књига бити неисписана камена плоча. Нека ти не буде мрско да потражиш ову отачку књигу (или можда неку другу коју ти братија препоруче) , пошто се без Отаца залази на крив и погубан пут.
Надам се, брате Петре, да сам ти сад бар указао на приступ овим питањима.
Ален

Comments are closed.