Син много пати због пијанства оца

Питање:
Помаже Бог, оци драги, Једна забринута мајка вам се обраћа са вјером да ће да добије одговоре који ће јој помоћи да олакша патњу свога старијег сина. Зоран има једанаест година. Ја сам се удала за човјека који има много проблема, који и сам мног пати. Постао је алкохоличар, вуче се са разноразним женама, оставља нас, уопште се не брине о нама. Кад сам се удавала за њега ја сам видјела у њему лијепог и образованог човјека. Убрзо послије нашег вјенчања ми је показао своје право лице. Била сам трудна кад сам схватила ко је он. Проводила сам ноћи, остављена и сама, плачући. Мој син је био у моме стомаку. Зораново рођење је унијело мало мира у наш дом. Његов отац је био сретан што га има, проводио је више времена са нама, тад смо личили на једну породицу. Али то није дуго трајало. Чим је Зоран напунио двије године, он је опет наставио по староме. Зоран је имао четири године кад је рођен Милан. Њихов отац нас је тад једноставно оставио; отишао је да живи са другом женом. Ја сам у међувремену схватила да уопште не могу да рачунам на њега. Од страха да ми он не пренесе неке болести, одустала сам од брачног живота са њим, посветила се својој дјеци и раду. Напустила сам земљу са дјецом и запоцела нови живот. Моја дјеца расту, и стварно су добри. Сретна сам и поносна на њих. Идемо у цркву, молимо се Богу, сви их воле и лијепо прихваћају. Али, ја видим да Зоран, мој старији син, пати. Патња и неразумијевање су се увукли у њега, и он се жив поједе. Сад је велик. Све је схватио. Зна да је његов отац швалер и пијаница. Зна да он све своје паре траћи са ко зна ким и да нама ништа не шаље. Зна да је два пута био близу смрти због алкохола (једном сам ја звала хитну, кад је био код нас јер је био упао у кризу) . Прије неки дан нам је послао писмо у којем је написао да му је жао што не може да се брине о нама. Ушла сам у кућу и нашла Зорана како то чита и плаче; био је добар ђак, али је у задње вријеме скроз попустио. Кад сам га питала зашто, рекао ми је да му ништа не вриједи да учи јер се никад не зна шта може да му се деси са татом. Ноћу не може да спава, буди се, устаје. Каже да се једино лијепо осјећа послије св. Литургије. Свако вече се моли, и каже да му то доноси добро. Шта да кажем моме сину, како да му олаксам патњу? Унапријед хвала, Једна мајка
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, Једном речју или разговором можемо започети прави пут и усмерити некога у добром смеру, али једном речју или једним разговором не можемо решити све проблеме. Добре и паметне речи нам требају често. Јер, оне могу бити од користи, могу охрабрити дух и утешити срце. А човек потом мора сам да настави у добром правцу. Деци свакодневно треба помоћ. Као што родитељи за њих припремају храну, одећу, уређују кућу у којој живе, воде их код лекара или у шетњу, тако исто родитељи треба да помажу деци и у духовном смислу; да у духовном и душевном смислу одржавају чистоћу и основни ред. Као што их уче да ходају док су мали, тако и кад порасту, треба да их уче како да иду кроз живот, како да изаберу добар циљ и како да избегну разне опасности. Ми родитељи, као старији, имамо нешто мало више искуства у томе. То искуство треба да им пренесемо…
Поздравља те, о. Срба

Comments are closed.