СИМВОЛИ И СИГНАЛИ

 

СИМВОЛИ И СИГНАЛИ
 
ПОЗНАЊЕ ИСТИНЕ
 
Шта је суштина ствари? Или: из каквог су елемента или праматерије, саздане све ствари у свету? Још древни философи поставили су ово питање, које ни до данас нити је решено нити скинуто с дневног реда. Да ли ће се оно икад решити? Никада. И велики немачки научник Дибоа Рејмон рекао је – никада.
Једино европски материјалист и индијски нихилист мисле, да су ово питање решили. За европског материјалисту материја је суштина свега створеног света. Ако га упитате: каква материја, он ће вам отворити историју философије, из које ће вам заграјати у уши стотине философа материјалиста, но ни двојица истим речима. Шта је та праматерија, ви питате? Ево њихових одговора: вода (Талес), ваздух (Анаксимандер), огањ (Емпедоклес), земља (Холбах), етар (Гистав Ле Бон), протоплазма (Хекел), електрика (најновији материјалисти). Није ли јасно из таквог метежа од разних претпоставки, да су ово питање најмање решили они, који мисле да су га потпуно решили?
За индијског нихилисту суштина је свеколике твари ништа, јер све је сен и привиђење. Кад већ ништа стварно не постоји, и кад је свет шимера, онда је, наравно, бесмислено и питати, шта је суштина тога ништа, те шимере. Но ми допуштамо себи овакво размишљање: ако је утврђено, да је све ништа, ко је то утврдио и помоћу чега? Свакако: човек, помоћу разума. Значи ипак, да је човек са својим разумом нешто. У сваком случају ни нихилист није решио питање суштине ствари.
Онда где се налазимо после 3000 година философирања о суштини? Пред потпуно нерешеним и отвореним тим питањем. Па кад људи нису могли решити ово питање, да ли се можемо обратити неком другом? На пример: Светом писму Божјем?
Шта Свето писмо Божје говори о суштини ствари? Ништа. Савршено ништа. Значи, да у том погледу Створитељ света није нашао за потребно ни најмање повући завесу са те велике Његове тајне. Нити је Он као Спаситељ света изволео дати ма какво откровење у погледу те тајне.
Свето писмо Божје, дакле, не открива ништа о суштини ствари и бића овога света, али открива много, врло много, о значењу њиховом. За људе неопходна словесност, коју је Бог открио, не односи се на суштину него на значење ствари. Значење ствари спасоносна је писменост, коју је Отац небески предложио свој деци Својој. Чак би се могло рећи, да је словесна суштина ствари – значење ствари.
Шта је суштина једног написаног слова? Да ли мастило, којим је слово написано, или глас, који оно означава? Размислите о овоме. И шта је суштина једног гласа: да ли треперење ваздуха или значај што га глас има? Апостол Створитељев каже: Има на свијету Бог зна колико различнијех гласова, али ниједан није без значења (I Кор. 14, 10). Од Бога се не може силом отети никаква тајна, док је Он сам не објави. Међутим, о прасуштини створених твари у философском смислу Творац није ништа објавио људима. Несумњиво због тога што то људима није ни потребно знати за извршење њихова задатка на земљи.
Гдје си ти био кад ја оснивах земљу, питаше Бог праведног Јова,…кад пјеваху заједно звијезде јутарње и сви синови Божји кликоваху! (Јов. 38.) Ако би се човек поуздао само у свој разум у испитивању суштине ствари, морао би присуствовати акту стварања света. А то је искључено. Но и тада – с претпоставком, да је човек присуствовао стварању – би ли схватио и разумео, ако му Створитељ не би открио и објаснио? међутим символика ствари непрестано је пред нашим очима, увек нова и чиста као најновије издање књиге. И вођ кроз ту чудесну символику, Свето писмо Божје, Откровење Божје, непрестано је пред нашим очима.
Ко зна, да ли је истраживање суштине твари учинило некога бољим човеком? Али је широм света познато, како је сазнање значења Божјих твари безбројне душе учинило бољим и светлијим. Ове безбројне душе, знане и незнане, испуњене светом радошћу, и прославиле су истински Створитеља свога, Јединога, Живога. И сада Га славе у царству небеском, у царству духовних стварности, заједно с ангелима небеским.
Крај и Богу слава!

One Comment

  1. Радмила Благојевић

    Зар смо достојни улоге коментатора текста владике Николаја ?!
    Заиста је свети и небески, а ми, његов народ, од самог Бога почаствовани што је настао у српском роду…
    Светитељу рода српског, благо наше бесцено, моли Бога за нас.