СИМВОЛИ И СИГНАЛИ

 

СИМВОЛИ И СИГНАЛИ
 
РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ СИМВОЛА И СИГНАЛА
 
Символ је нешто трајно, сигнал нешто тренутно.
На пример: смрт телесна уопште јесте символ смрти душевне. Смрт пак сина цара Давида због греха очева јесте сигнал оцу, којим се грех констатује и којим се позива на покајање.
Сунце је највећи символ Бога у природи, а помрачење сунца је сигнал Божјим људима.
Камен је символ Христа, и вере у Христа, као темеља на коме се зида духовни живот. Распадање камења при смрти Христовој јесте сигнал.
Дивља звер је символ неке страсти. Но кад звер нападне човека и растргне (као ону децу, која се ругаху светом Јелисеју, или онога пророка из I Царства -3, 24), онда је то сигнал.
Ветар је један од символа Духа Божјега; но кад ветар претури кућу, онда је то сигнал.
Крст је символ страдања и спасења, но крст јављен на небу цару Константину – или онај који ће се јавити пред други долазак Христов – јесте сигнал.
Вода је символ Божје благодати и очишћења, а потоп или поплава јесте сигнал.
Човек у свом односу према природи јесте символ Бога; али овај или онај човек, који својим животом или судбом или речима нешто опомиње тебе, јесте сигнал.
Страдање без кривице као и страдање због кривице јесте сигнал.
Телесне болести уопште символишу духовне недуге, али изненадна болест у фамилији јесте сигнал.
Сигнал је и јасан сан, који не потребује тумачења. Но сан може бити и символичан, кад је у сликама и радњама, које потребују тумачења.
Једном речју, сав видљиви свет је символ невидљиве, духовне стварности; но он служи сигналом односима твари у њему – односима, променама, преметањима, радњама, бивањима и стањима.
За онога ко је ушао у духовну науку, и ко пред собом држи отворено Свето писмо Божје, није нимало тешко разликовати символе од сигнала.

One Comment

  1. Радмила Благојевић

    Зар смо достојни улоге коментатора текста владике Николаја ?!
    Заиста је свети и небески, а ми, његов народ, од самог Бога почаствовани што је настао у српском роду…
    Светитељу рода српског, благо наше бесцено, моли Бога за нас.