СИМВОЛИ И СИГНАЛИ

 

СИМВОЛИ И СИГНАЛИ
 
ДОГАЂАЈИ КАО СИГНАЛИ
 
1. У дане Спаситељеве догодиле су се две погибије људи, које је сам Спаситељ протумачио као сигнале. Пилат поби неке Галилејце, и њихову крв помијеша са жртвама њиховијем. Када то саопшти Исусу, Он одговори: мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца? Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. То јест: они су били грешни, за то су и пострадали. Али они нису били грешнији од свију вас. То вам је сигнал од Бога, да се брзо покајете. Не схватите ли и не примите ли овај сигнал, сви ћете тако изгинути (Лк. 13, 1).
2. Друга погибија би не од људи него од пада куле Силоамске. Том приликом погибе њих осамнаест Јерусалимљана. Погрешно би било мислити, по речима Христовим, да су они били најкривљи од свих Јерусалимљана – не, кажем вам, него ако се не покајете сви ћете тако изгинути. Опет, дакле, сигнал људима. По речима Теофилакта Охридског, “они се зато кажњавају, да би се ми поправили; ако ли се ми не поправимо, снаћи ће нас већа беда” (Теофилакт: Толк. Луке).
3. Сличан сигнал је за безаконике и смрт Иродова. Преоптерећен злочинима Ирод место да смири своју охолост он се већма надимаше охолошћу. И једном кад седе на престо и поче охоло говорити народу удари га анђео господњи. јер не даде славу Богу, и будући изједен од црви издахну (Дела Ап. 12, 21). Ево сигнала Божјега свима охолицама и безбожницима. О ви охоли људи, који Богу не дајете Божје, сви ћете тако изгинути, ако се не покајете.
4. Сигнал беше и изненадна смрт Ананија и Сапфире, који слагаше апостола Петра. Тим сигналом Свевишњи је хтео опоменути младу цркву хришћанску, да мора ходити чистим путем истине (Дела Ап. 5).
5. Шаљући апостоле у свет на проповед Христос им је рекао: а знаци онима који вјерују биће ови: именом мојим изгониће ђаволе, говориће новим језицима, узимаће змије у руке, ако и смртно што попију неће им шкодити, на болеснике метаће руке и оздрављаће (Мк. 16, 17). Све се ово догодило, и догађало кроз историју цркве до дана данашњега кроз свете и праведне следбенике Христове. И ови знаци – ови сигнали – сведочили су и сведоче, да је очекивани Месија заиста дошао у свет, и да другог не треба очекивати.
6. Када Јевреји искаху знак с неба, одговори им Господ: увече говорите: биће ведро, јер је небо црвено. А ујутру: данас ће бити вјетар, јер је небо црвено и мутно. Лицемери, лице небеско умијете распознавати, а знаке времена не можете распознати (Мат. 16). Хоће да каже, како окорели грешници знађаху погађати сигнале природе, а сигнале Божје – чудеса Христова – не знађаху.
7. Клеветаху Јевреји Христа, како Он изгони демоне из људи тобож помоћу Велзевула, кнеза демонскога. Пошто им је одговорио како треба Господ им рече: а ако ли ја Духом Божјим изгоним ђаволе, значи дошло је вама царство небеско. Па како је Господ наравно Духом Божјим изгонио ђаволе, то су та моћна дела Његова служила сигналима, да је заиста дошло људима царство небеско (Мат. 12, 28).
8. Сва чудеса Христова била су сигнали, да је дошао Он, толико пророковани и чекани, и да је дошло царство Божје са Њим и кроз Њега. На Своја чудеса као на доста верне знаке Своје месијанске личности позвао се Христос онда када Јован из тамнице Иродове посла ученике да Га питају: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо? У место одговора јесам или нисам Христос указује на знаке: слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље (Мат. 11, 2).
9. И животиње могу послужити сигналом човеку, по дубоком Промислу Божјем. Кад је петао запевао, Петар се заплакао. Певање петла био је сигнал његова греха. И магарац је послужио сигналом Валаму, који беше кренуо да говори против Бога, Јединога, Истинитога.
10. Звезда на Истоку била је сигнал мудрим звездарима, да се родио неки нови цар.
11. Ми често у добри час сретамо човека, који и нехотично разгони облаке у нашој души решавајући неки наш интимни проблем. Често чујемо у друштву реч, која нам је добро дошла; често изречемо изненадно неку реч, која је слушаоцу добро дошла. Или добијемо писмо од некога баш онда кад треба. Или замршени у ткиво животно ми очајно резонујемо по нашој маленој памети, како ће се то све размрсити, док се изненадно не догоди нешто, што размршава и рашчишћава наш положај. И сусрет, дакле, и реч, и писмо, и догађај – све су то сигнали било за казну, било за опомену, уразумљење, охрабрење, подстрек или покајање.

One Comment

  1. Радмила Благојевић

    Зар смо достојни улоге коментатора текста владике Николаја ?!
    Заиста је свети и небески, а ми, његов народ, од самог Бога почаствовани што је настао у српском роду…
    Светитељу рода српског, благо наше бесцено, моли Бога за нас.