Самоубиство

Питање:
Христос се роди! Једна ствар ме веома смућује и растужује, а бојим се да тако не остане и у времену које долази. Моја мајка је умрла 12. јануара после метастазе тумора на плућима и костима што јој је изазивало велике болове. Пар дана пре смрти се исповедила и примила Свето Причешће, али околности везане за смрт су оно што ме мучи. Непосредно пред смрт мајка је попила 9 тродона (лекови против болова – преписани њој од њеног лекара) уз коментар “да вас више не оптерећујем”. Убрзо након тога јој је позлило и она је умрла. Лекари који су дошли да изврше реанимацију су нам рекли да ти лекови никако нису могли да доведу до смртног исхода. О свему овоме сам разговарао са нашим парохом који је одлучио да се изврши опело уз опаску да се не ради о самоубиству. Њено име сам дао да се помиње на св. Литургији у једном од наших манастира, објаснивши им претходно горе поменуте околности. И поред тога што верујем да Бог кроз своје посленике на земљи, монахе и свештенике, не би дозволио служење опела, нити помињање на св. Литургији самоубице који је био при чистој свести у том тренутку, ипак у мени остаје јако мучан утисак сумње да је она то ипак урадила и да је тешко очекивати да све оно што се чини у њено име (сорокуст, милостиња итд) њој може помоћи. Уз наду да сам био довољно јасан, молим вас за речи утехе и правилно расуђивање. Свако добро од Бога
Н.Н


Одговор:
Драги
Ако су лекари рекли да ови лекови нису могли довести до смрти, онда треба одбацити сваку сумњу. Ја се ни мало не бих више секирао око тога, не бих то више ни помињао, веħ бих мајки држао парастосе и молитве, чинио све што је потребно за покој њене душе и оставио Господу да је по својојој милости прими у Царство Небеско. Поздравља те, о. Срба

Comments are closed.