САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ЕТИЧКА СЛОВА
 
СЛОВО ТРЕЋЕ
О АПОСТОЛСКИМ РЕЧИМА: “И ЗНАМ ЧОВЕКА КОЈИ БИ УЗНЕСЕН НА ТРЕЋЕ НЕБО И ЧУ НЕИСКАЗАНЕ РЕЧИ, КОЈЕ ЧОВЕК НЕ МОЖЕ ДА ЧУЈЕ[1]”. КОЈЕ СУ ТО НЕИСКАЗАНЕ РЕЧИ КОЈЕ ЈЕ ПАВЛЕ ЧУО? ПТА СУ ДОБРА КОЈА ОКО НЕ ВИДЕ И УХО НЕ ЧУ И НА СРЦЕ ЧОВЕКУ НЕ ДОЂОШЕ[2]? И КАКВО ЈЕ И КАКО ЋЕ И У НАМА БИТИ БОЖИЈЕ ЦАРСТВО И КОЈЕ ЈЕ ЊЕГОВО ДЕЈСТВО У НАМА?
 
1. Пошто Владика свега свакога дана јасно кличе кроз Еванђеља, па некада говори у сенкама, када казује у причама, а некада то тумачи насамо Својим ученицима, овако говорећи: Вама је дато да знате тајне Царства Божијег, а осталима бива у причама[3], док неки пут све говори смело и откривено свима нама, као када Му кажу апостоли: Ето, сада отворено говориш u никакву причу не говориш[4], ми смо дужни да потражимо и сазнамо шта је Господ Бог рекао смело и откривено, а шта у причама. Оно што се тиче заповести јасно је и откривено, као када Еванђелист каже: Рече Господ: Љубите непријатеље ваше, добро чините онима који вас мрзе[5], као и када блажи оне који плачу, а назива несрећнима оне који се смеју, па вели: Покајте се, јер се приближило Царство Небеско[6], и опет: Ко хоће да спаси своју душу изгубиће је, а ко изгуби своју душу Мене ради у животу вечном наћи ће је[7]. И: Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе и узме крст свој и за Мном иде[8]. То, дакле, и оно што је са тим повезано речено је не у причама, него јасно и нема никакав скривени смисао. А у причама говори овако: Чему ћемо уподобити царство Божије? Оно је као горушично зрно које узме човек и посеје на њиви својој, и порасте и постане дрво велико[9]. И када опет каже: Слично је Царство Небеско човеку који тражи добра бисера[10]. И опет: Царство Небеско је као квасац које узме жена и метне у три копање брашна, док све не ускисне[11]. То и више од тога, са чим Он пореди Царство Небеско, Он назива причама.
2. Обрати овде пажњу на премудрост Божију и како кроз чулне примере и оно што се нама чини ништавним, Он указује на оно што превазилази ум и разум. А то Он чини како би неверни и они који су због неверја постали недостојни тога остали слепи и непричасни тим добрима, а да би верни и они који са увереношћу примају реч Његових прича у њима угледали саму истину и јасан исход ствари. Јер те приче су образи ствари које су се десиле. А како, послушај. Горушично зрно је Пресвети Дух и под Њим треба да разумеш Царство Небеско и не шта друго. А човек је сваки верни који хоће делањем заповести да прими то зрно. Њива није ништа друго до срце свакога од нас у које мећемо то једно зрно (а не много њих, јер оно се не раздељује), које је по природи неиздељиво и неразделно. И када се добро чувамо и пазимо, оно расте, а да ми то и не видимо, па се опажа пошто никне, а када се многоструко разрасте познају га они у које је засађено и када порасте у дрво и разграна се, оно ономе ко га је стекао доноси неизрециву радост. И као што без семена ниједна њива не доноси кориснога плода, него трње и коров, и као што семе, ако није бачено у њиву, не доноси плода него остаје какво је, тако и наше душе без божанског семена постају и остају бесплодне и трновите. Јер божанско семе, пре него што је убачено у нас, односно у наша срца, остаје сав и читав Бог, Који не прима нити додавање, нити трпи одузимање, а у нама нити расте нити уопште прима раст. Јер како ће оно које је удаљено моћи да покаже једнаку силу раста као оно које је спојено са срцем? Никако, као што ни огањ никада не прима од вештаства које није дотакао, нити се вештаство распаљује ако се по ипостаси не сједини са огњем.
3. Дакле, као што нам се нешто од божанских Еванђеља говори као у сенци, како је речено, и кроз приче, а нешто смело и без скривања, тако нам се ни од апостолских и богонадахнутих речи не говори све јасно и безизвесне завесе, него је покаткад потребно много испитивања и тумачења,јер се у речима скрива дубина смисла и тајни. И, ако је угодно, да узмемо један пример апостолских речи и сазрцања и видећемо које су дубине Духа, јер, сагласно божанској речи, Дух све испитује, и дубине Божије[12].
4. Која је, дакле, и каква првина сазрцања речи? Неизрециве речи које је божанствени Павле чуо када беше узнесен на треће небо. Али најпре погледајмо шта значи реч [ρημα], да бисмо постепено правилно разумели смисао тога што је апостол рекао. Дакле, реч је слово [λογος], као што се и слово назива речју: Реци, каже, реч [слово – λογον] и оздравиће слуга мој[13]. И у Јову: Реци реч [ρημα] Господу и умри[14]. А на другом месту: Речи [ρηματα] уста његових[15]. И речи и слова људска изговарају се људским устима и чују људским ушима, а реч Божија и Његово слово,које излази из Његових уста, потпуно је неизразиво људским језиком и савршено несместиво у људски слух, и не само то, него не може ни да дође до његовог чула, односно чуло није у стању да осети оно што надилази свако чуло.
5. Ми, дакле, у првом налету сазрцања не знамо ни за једну другу речи слово осим Сина Божијег и Оца, самога Господа нашег Исуса Христа Који је истински Бог, а Његова уста која говоре неизрециве речи нису ништа друго до сам Свети и једносуштни Дух, као што пророк каже: Јер уста Господња рекоше то[16], уместо “Дух Господњи”. Дакле, уста Божија су Свети Дух, а реч и слово је Његов Син и Бог. А зашто се Дух назива устима Божијим, а Син речју и словом? Зато што, као што реч која је у нама излази и открива се другима кроз наша уста и другачије је није могуће рећи, нити је објавити, осим гласом из уста, тако ни Син Божији и Слово, осим ако не буде изговорен, односно открије се кроз Светога Духа, не може да се обзнани или чује. А то, што овде кажемо да не може, кажемо уместо тога да смо рекли да не допушта и да не жели, као што је немогуће и да Бог лаже. И као што ни нама, ако не отворимо уста и ако она остану затворена, реч не може да изађе, тако ни ако се отворе уста Божија, сам Свети Дух, осијањем које бива у нама, при чему се не отвара Дух, него наш ум којег Он осијава, Син и Логос Божији нити се види, нити се познаје, нити се открива нашем чулу вида и слуха.
6. Неизрециве речи које је Божански Павле, како је рекао, чуо, свакако нису ништа друго, према поимању нашег слабашног разума, до тајанствена и истински неизразива сазрцања осијањем Духа Светога и превеличанствена непозната знања, као и невидљива сазрцања пресветлог и пренепознатог Сина и Логоса Божијег и славе и Божанства што се, откривајући се достојнима јасније и светлије, показују као нечујна слушања неизговорених речи и поимање непојамних ствари у непојамности. А ако је он рекао чух речи неизрециве, а ми смо рекли да се то Син Бога и Оца изговара кроз Духа и да се уједно осијањем Својим открива достојнима, а да осијање односно откривење бива радије сазрцањем а не слухом, немој се томе изненадити, него послушај разрешење те недоумице и научи се да будеш веран, а не неверан. А ради се о следећем.
7. Бог, узрок свега, један је. А та једна светлост зове се и живот, дух и реч, премудрост и знање, радост и љубав, Царство Небеско и рај, небо над небесима, као и сунце над сунцима и Бог над боговима, и дан невечерњи. И све добро што би именовао од видљивог, тражећи оно што је изнад свега, наћи ћеш да то једно ипостасно постоји и да се зове пре свега добрим. Оно није као и видљиво, него је несравњиво и неизрециво изнад свега видљивог, нити се то једно налази издвојено попут њих, него неизменљиво остаје једно исто, све добро и изнад сваког добра. Тако је почаствовани човек који је саздан по лику Божијем и подобију, имајући једно чуло у једној души и уму и разуму, премда се оно [чуло] и дели на пет према природним потребама тела, и оно се нераздељиво дели на пет чула у односу на телесно, неизменљиво се мењајући показује дејство, при чему не гледа оно, него кроз њега гледа душа, а исто бива и са слухом, мирисом, укусом и додиром. Међутим, у односу према духовном оно више није принуђено да се дели на врата чула, нити тражи да се отворе очи да виде или размотре нешто од онога што постоји, нити да уши приме речи, нити да се очисти њух да би изоштреније мирисао, нити су потребне усне или језик да би разликовале слатки или горки укус, нити руке да додирују и да њима позна шта је кратко и меко и глатко. Него чуло, излазећи из свега тога и читаво се спојивши са умом, јер га природно следи и нераздељиво остаје једно, има у себи пет чула, или чак више, да будем тачнији, као једно.
8. Постарај се да овде тачно испиташ речи. Душа, ум и реч су једно,како је речено, у једној суштини и природи. И то једно осећа, размишља(јер је разумно), умује, измишља, сећа се, хоће, жели, има вољу, нема вољу,бира, не бира, воли, мрзи и, укратко речено, то једно је живо и истовремено и гледа и слуша и мирише, куша и додирује, разумева, зна и говори. Добро пази на смисао овога о чему ти говорим, како би отуда могао да сазнаш и шта су неизрециве речи и како их је Павле чуо, као и шта му се открило и шта је у божанском Духу угледао. Један је Бог Творац свега. То једно је свако добро, како је речено, једна душа словесна и бесмртна. Она једна је сва чуло, које у себи има сва чула, ма која било. Када, дакле, једног Бога свега кроз откривење види једна и словесна душа, њој се открива свако добро и истовремено се види свим њеним чулима, гледа се и чује,слади укус и мирише њух, може се додирнути и познати, говори и говори се, опажа и бива опажено, упознаје се и поима. Јер онај кога Бога познаје зна да је познан и онај који гледа Бога зна да Бог њега гледа, а ко не види Бога не зна да га Бог гледа, као што и не види, макар видео све и ништа од њега не било скривено.
9. Дакле, они који су се удостојили да свим чулима виде свако добро и добро које је изнад сваког добра и да га виде многим чулима као једним,они који разним чулима једнога чула познају различита добра као једно,и свакодневно их познају, и разлику у њима никакву не опажају, него сазрцање зову знањем а знање опет сазрцањем, слух видом и вид слухом, као када Авакум каже: Господе, чух глас Твој и уплаших се. Господе, познах дела Твоја и ужаснух ce[17]. А од кога је другог чуо? Он је, пророкујући,Њега проповедао. И како каже: Господе, чух слух Твор. И шта хоће да покаже понављањем речи које се односе на слух, осим тога да је кроз осијање Духа, односно откривење, свакако познао нашега Господа и Сина Божијег и да га је гласањем [оглашавањем, јављањем] са висине Он научио о Своме домостроју, као да је присвојио учење о њему које је одатле примио, прерадостан говорећи Господу, као да Га гледа, као што је и сам био гледан: Усред година дело своје сачуваћеш у животу, бићеш познан када се приближе године, када дође време показаћеш ce.[18] Тако да он слухом назива поуку и знање које бива у сазрцању славе Духа, а које је чуо о Његовом очовечењу и јављању на земљи. И само обраћање Господе означава да Га он види и да говори са њим. Јер ко разговара са оним кога не види као да га види? Зар онај ко не види земног цара може да му каже: “О, царе, чуо сам заповести твога царства”? Нипошто. Јер он не каже да је само чуо његов слух, него и да ће Он бити познан, препознан и примљен, као да је, дакле, са свом увереношћу сазнао Његов наум и као да Му говори отприлике овако: “То и то ћеш урадити, према ономе како је Твоје царство, Владико, одредило”. А све пророчке речи наговештавају и више од тога.
10. Тако, дакле, Божанствено Писмо обично представља сазрцање Бога као слушање, а слушање уместо сазрцања. Тако је и Павле божански неизрецива сазрцања и осијања и учења и откривења која надилазе људску природу и силу са правом назвао речима, рекавши да их је чуо и предавши да се запишу. Зато је и говорио: Да се не бих погордио због мноштва откривења, дадe ми се жалац у тело[19]. Ако је, дакле, претходно то чуо, како је после тога назвао откривењима оно што је чуо, ако не у смислу у ком то рекосмо? Јер тако се и Давид моли да му се отворе очи да разуме чудеса Божија из закона Његовог. Он који је раније рекао да ли у телу, да ли изван тела, не знам, бејах узнесен[20], како касније каже чуо сам, ако не у смислу који смо више подробно показали као истину ствари? Дакле, узношењем прво је указао на сазрцање, док је за оно што се налази унутар сазрцања и што му је најјасније открило славу и божанство који су му просијали, који доносе знање и поучавају онога ко посматра, показујући оно што је свима неизрециво и непојамно, рекао да је чуо, као да је у духовним стварима једно чуло слуха и вида. Због тога ни за шта од онога што се види или слуша не може да каже какво је док га гледа и слуша, па је додао да је то језиком немогуће изрећи.
11. Али постарајмо се да сами себе очистимо покајањем и да сва чула као једно сјединимо са добрим и предобрим Богом. И тада ћемо све оно што не можемо да кажемо и представимо многим речима, спознати све одједном, учећи се у сазрцању и опет у откривењу слушајући. А постоји и други слух у најдуховнијим стварима. Шта је то? Обећање добара која ће се дати у будућности. Јер као што приликом првог доласка Господњег,који се објавио кроз пророке, премда су га они и видели и тачно знали, пошто се он у њиховим данима још није догодио, него је имао после тога да се догоди, они су говорили да чују оно што им се о њему открива и показује, пошто је то имало да се обистини доцније, тако и Павле, видевши добра која су припремљена за праведнике који се подвизавају, и сазнавши и тачно се уверивши да ће после другог доласка Господњег и васкрсења из мртвих то примити они који су Бога заволели свом душом, према обећању, повикао је: Чух неисказане речи које човеку није могуће говорити[21]. А на који начин је то назвао речима, док је прво рекао “добра”? Зато што су та добра уистину некакве чудне речи [словеса] и речи којима се свака словесна природа радује истински непролазном и вечноживом радошћу, божански се оживљује и весели. Јер ако је Бог Слово Божије и Очево, са правом би се осијања Бога Слова могла назвала речима [словесима], јер када се реч прелије у дугачко казивање то више није реч, него се назива казивањем, као овде: Речи моје послушај, Господе, почуј мој вапај, пази на глас мољења мојега[22].
12. Дакле, Бог је реч, а Његова словеса су зраци и осијања божанства, која искриче као од какве муње и јасно се откривају и која ми не можемо да изрекнемо. А Јован, љубљени Христов ученик, према благодати која му је дата рекао је и показао нешто мало од онога што је Павле чуо, овако говорећи: Браћо, сада смо деца Божија и још се не откри шта ћемо бити;а знамо да када се открије бићемо слични Њему[23]. Павле је рекао: Чух неисказане речи, које човеку није могуће говорити, а он: Знамо да када ако се објави бићемо слични Њему и видећемо га савршеније. То и сам Павле каже: Сада знам делимично, а онда ћу познати као што бих познан[24]. Видиш ли како је у духовним стварима једно исто знање и сличност, сазрцање и познање? Тако је Христос нама постао све, знање, мудрост,реч, светлост, осијање, подобност, сазрцање, познање и онима који Га воле,даје да уживају у Његовим добрима делимично и током овога живота, и да у тајни схватају и слушају неизрециве речи, многима сакривене.
13. А ако нам Христос не постане све, онда ће нам једном Царство Небеско и у Царству радост бити непотпуни. Ако Он за праведнике и оне који Га воле не постане украс и венац и обућа, радост и сладост, весеље, пиће, трпеза, постеља, починак и неописива лепота сазрцања и све друго што је потребно за радост или славу, а некада онима који тамо буду обитавали буде недостајала само једна ствар од тога, одмах ће недостатак лепоте уступити место жалости и увући се у неизрециву радост оних који се веселе. И тако ће се показати да обмањује реч која каже: Где нема бола, жалости и уздисања. Али неће тако бити, неће, него ће Он свима бити све и свако добро у свим добрима, свагда преизобилујући и преиспуњавајући сва чула оних који су позвани на свадбу Цара Христа, и Сам он ће бити Онај Који се једе и пије, јер Он сам је сваки вид хране, сладости и пића. И како Га овде гледају сви и Он сам гледа све небројене миријаде и око Његово свагда гледа и стоји непомериво, свако од њих мисли да је посматран од Њега и да ужива у беседи са Њим и да прима Његове загрљаје, како се не би неко од њих ражалостио што су га превидели. Он ће, како је речено, бити и венац, неизменљиво и непроменљиво постављен на главе свих светих, показујући да је свако различит и раздељујући Себе према томе колико Га је ко достојан. Он ће свима бити и одећа, да се већ овде свако са ревношћу обуче у Њега, јер нико ко улази на тајанствену свадбу ако не носи ту неприступну хаљину. А ако се ко умеша и уђе кришом са другима, што је немогуће, поново ће бити истеран.
14. Желећи да нам покаже да тамо неће ући нико обучен у црно, то је објавио кроз причу, рекавши: Пријатељу, како си ушао овамо без свадбеног руха? Затим рене: Вежите му руке и ноге и баците гa у таму најкрајњу[25]. Мислим да то није тако рекао јер се тај скрио од Њега од Кога се ништа не да сакрити, него зато што још не беше време да открију те тајне и, не желећи да јасније каже: “Нико тамо неће ући, ако не носи хаљину Мога Божанства”, тако се изразио. А када се томе научио и Павле од Христа Који у њему говори, рече: И као што смо носисмо слику земљанога, тако ћемо носити и слику небеског[26]. Ради чега? Јер какав је земљани, каже, такви су и земљани, и какав је небески такви су и небески[27]. А ко је слика небеског? Послушај самога божанског Павла где говори: Он Који је сјај славе и обличје бића[28] и истоветни образ Бога и Оца. Дакле, образ Очев је Син, а образ Сина је Дух Свети. Ко је видео Сина видео је Oцa[29], ко је видео Духа Светог видео је Сина, јер каже Апостол: Дух је Господ[30]. И опет: Сам Дух се моли за нас уздисањима неизрецивим, вичући aввa, Оче[31], не јер је Син Дух, далеко било, него зато што се у Светом Духу сагледава и види Син Божији и никада се никоме не открива Син без Духа, или Дух без Сина, него у самом Духу и кроз Духа Син виче aввa, Оче.
15. Ако дакле то не знаш, љубљени, не падај у очајање, говорећи: “Ја то нити знам, нити могу да сазнам, нити ћу икада моћи да достигнем и успнем се на висину тога знања и сазрцања и чистоте”. Немој исто тако ни рећи: “Ако неко не постане такав и већ овде се не обуче у Христа као у Бога и Њега самога читавог угледа и стекне Га да обитава у њему и не улази у Његово Царство, каква ми је уопште корист од тога да се борим или да се лишавам садашњег уживања?” Немој то рећи, немој ни помислити, него, ако хоћеш, послушај мој савет и објавићу ти пут спасења, садејством благодати Свесветога Духа. Пре свега, поверуј свом душом да је све што смо рекли према божанским и богонадахнутим Писмима истинито и да је такав дужан да постане свако ко верује у Сина Божијег, јер Он нам је дао власт да постанемо синови Божији и, ако пожелимо, не постоји никаква препрека, и да се због тога догодио читав домострој и снисхођење Сина Божијег, да би нас нашом вером у Њега и држањем Његових заповести учинио заједничарима Свога Божанства и Царства. А ако не поверујеш у то да се тако истински догодило, свакако нећеш ни тражити, а ако не затражиш, нећеш ни примити. Јер Он каже: Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете[32]. Веруј и следи божанска Писма и учини све што ти кажу, па ћеш наћи све без изузетка како је написано, а штавише и много више од онога што се помиње у Божанским Писмима. А шта је то? Добра која око не виде и ухо не чу и на срце човеку не дођоше, која припреми Бог онима који Га љубе[33]. То ћеш, ако чврсто поверујеш, како је речено, несумњиво попут Павла видети и ти, и не само то, него ћеш чути и неисказане речи, пошто најпре будеш узнесен у рај. Какав рај? Тамо где је разбојник ушао заједно са Христом и у ком се и сада налази.
16. А хоћеш ли да ти и другачије опишем добра која око не виде и ухо не чу и. на cpцe човеку не дођоше, која припреми Бог онима који Га љубе! Знам да свакако жудиш да чујеш оно што ни сам онај који их је видео није рекао или протумачио. А зашто није? Мислим зато да се пред онима који га слушају не би показао неверодостојним. Ако, дакле, ни ти нећеш поверовати ономе што ће бити речено, заустави се овде, јер ти је корисно да и не пођеш даље оком разума, јер, ако то што ти кажем преступиш и пречујеш моје речи, а радије речи Самога Бога, јер смо и ми и наше речи Његови, та Реч ће ти судити у дан суда, јер си чуо и ниси поверовао. Него слушај непоколебиво наше речи, а радије, како је речено, речи Божије, па ћеш тако сазнати како то питање решавају они који су ти га у мудрости разјаснили.
17. Неисказане речи изговорене Павлу у рају, односно вечна добра која око не виде и ухо не чу и на срце човеку не дођоше, која је припремио Бог онима који Га љубе, не налазе се на висини, не ограничавају се местом,не крију се у дубини, нити су скривени на крају земље или мора, него су пред тобом и пред твојим очима. А шта су она? Уз блага припремљена на небесима, то су само тело и крв Господа нашега Исуса Христа које ми свакога дана видимо и једемо и пијемо, а мимо њих нигде нећеш успети да нађеш ништа од поменутог, макар обишао читаву творевину. А ако хоћеш да сазнаш да је истина то о чему је реч, постани делањем Божијих заповести свет и тако се причести светињама, па ћеш тада тачно упознати смисао тога што чујеш. А да би се додатно уверио, почуј и речи самога Господа, Који овако говори Јудејима и Својим ученицима: Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсеј дао хлеб са неба, него Отац Мој даје вам истинити хлеб са неба. Јер хлеб је Божији онај који силази са неба и даје свету живот. Рекоше Му: Господе, дај нам свагда тај хлеб. А Исус им рече: Ја сам хлеб живота, који долази Мени неће огладнети и који у Мене верује неће никада ожеднети[34]. Тада гунђаху Јудејци на Њега, јер рече: Ја сам хлеб који силази са неба, и говораху: Није ли ово син Јосифов, коме ми знамо оца и мајку? Како онда говopu да је сишао са неба?[35]
18. Немој онда и ти да се уподобиш Јудејцима, ропћући и говорећи:”Није ли ово на дискосу хлеб и ово у путиру вино које ми свакодневно видимо и једемо и пијемо? Како он каже да су то добра која око не виде и ухо не чу и на срце човеку не дођоше! Али послушај шта им је Господ одговорио: Не гунђајте међу собом. Нико не може доћи Мени, ако гa не привуче Отац Који Ме посла, и Ја ћу гa васкрснути у последњи дан[36]. Дакле, Он као да каже: “Зашто не верујете и сумњате? Нико не може да позна Моје божанство, јер то значи да дође Мени, ако га Мој Отац не привуче. А поменувши привлачење Он није указао на некакву присилу, него радије на то да је откривењем позвао оне које је унапред познао и одредио,привукавши их љубављу, односно откривши им се. А то јасније показује следеће. У пророцима је написано: И биће сви научени од Бога[37]. Дакле, онај ко је од Бога научен може да поверује у Сина Божијег и, сазнавши од Оца, он долази Мени, не јер је видео Оца, будући да једино Онај Који је од Бога, тај је видео Оца.[38] И опет: Заиста, заиста вам кажем: Ко верује у Мене има живот вечни. Ја сам хлеб живота, Оци ваши једоше ману у пустињи и умреше, а ово је хлеб који са неба силази, да ко од Њега једе не умре. Ја сам хлеб живи који сиђе са неба; ако ко једе од овога хлеба, живеће вавек, и хлеб који ћу Ја дати тело је Моје, које ћу Ја дати за живот света, Јудејци се препираху, говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо? А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем, ако не једете тело Сина Човечијег и не пијете крви Његове, немате живота у себи. Ко једе Моју тело и пије Моју крв има живот вечни, и Ја ћу la васкрснути у последњи дан, јер тело Моје истинско је јело, а крв је Моја истинско пиће[39].
19. Чуо си како је заједница божанских и непорочних тајни живот вечни и да за оне који имају живот вечни Господ каже да ће их васкрснути у последњи дан, не свакако у смислу да ће остали бити остављени у гробовима, него да они који имају живот васкрсавају из живота у вечни живот, док остали васкрсавају у вечну смрт пакла. А да је то истина, послушај следеће рече: Ко једе Моје тело и пије Моју крв у Мени пребива и Јау њему. Као што Мене посла живи Отац и као што Ја живим због Оца, и онај који једе Мене и он ће живети због Мене[40]. Видиш ли шта каже? Како Син Божији јасно кличе да ће наше јединство са Њим кроз причешће постати као живот и јединство које Он има са Оцем? Јер као што Он је природно сједињен са Својим Богом и Оцем, тако и нас зове да се по благодати, једењем Његове плоти и пијењем Његове крви, сјединимо са Њим и живимо у Њему. А да не бисмо мислили да све потиче од видљивог хлеба, због тога је више пута рекао: Ја сам хлеб који силази са неба. И није рекао “који је сишао”, јер то значи да је сишао једанпут. Него шта? Који силази, каже, дакле он свагда и увек силази на достојне и сада се свакога часа појављује. А, удаљавајући нам разум од видљивог или, радије, кроз то нас узводећи ка невидљивој слави Свога ипостасног Божанства, говорио је: Ја сам хлеб живота. И опет: Отац Мој даје вам хлеб не од земље, него истинити хлеб са неба. Рекавши истинити са неба, показао је да је земаљски лажан и да ничему не користи.
20. И да би то додатно разјаснио, каже: Јер хлеб је Божији онај који силази са неба и даје свету живот[41]. Опет каже који силази, и опет који даје живот. Шта то значи? Да ти не би посумњао ни на шта телесно, нити помислио на шта земно, него и тај мали хлеб, то парченце, ти умним очима видиш да је обоготворен и да је читав постао сличан хлебу који силази са неба, Који је истинити Бог и хлеб и пиће бесмртног живота, како не би, остајући свим чулима у неверју и само у видљивом хлебу, појео хлебне небески, него само земни, и лишио се живота, као онај ко духовно није појео небески хлеб јер, како каже сам Христос, Дух је оно што оживљује,тело не користи ншита[42]. Коме то не користи? Онима који говоре да је Он обичан човек и не Бог. Дакле, ако се и ти, верни, причешћујеш само хлебом, а не обоженим телом, као да примаш Самог читавог Христа, како се надаш да ћеш од Њега примити живот и да осетно имаш у себи Господа Који каже: Ko jeдe хлеб који силази са неба живеће вавек, и опет: Тело не користи ншита, Дух је оно што оживљује? Заиста, Дух је истинита храна и пиће. Дух је Онај Који претвара хлеб у тело Господње. Заиста је Дух Онај Који нас чисти и чини да се достојно приопштавамо телу Господњем. Јер они који Му се недостојно приопштавају, како каже Апостол, cyд себи једу и пију, не разликујући тело Господње[43].
21. Али ходите, сви који сте верни, који познајете силу тајни о којима смо говорили и говоримо, сви који сте јели небески хлеб, сви који сте од њега и кроз њега и у њему и са њим стекли вечни живот, да се у овом истинитом животу и ми Духом узнесемо на треће небо, а радије духовно насамо небо Свете Тројице, како бисмо, видевши и чувши све што је речено и остало неизрециво, и окусивши и омирисавши и рукама душе добро то опипавши, узнели благодарну песму човекољубивом Богу, говорећи: “Слава Теби, Који си се појавио и удостојио нас да нам се откријеш и будеш виђен”. Рецимо и свој својој браћи: “О, оци, о, браћо, који и монахујете, а уједно живите и светски, богаташи, сиромаси, слуге, слободни, млади и старци,сваки узрасте и сваки роде, почујте. Зар је Бог лажљив? Или, додуше, није лажљив, него слаб, па неће моћи да учини оно што је обећао? Да неће одоцнити да посети све народе? Да неће неко успети да се сакрије од Његових очију? Да неће моћи човек да поднесе откривење славе Његове?Никако. Јер како ће, када небеса са хуком прођу и распадну се ужарене стихије, како каже Апостол, човек тада поднети дан доласка неприступног Бога, Који обитава у неприступној светлости, и Кога, када дође у њој и са њом, у свету буде видела свака плот? Велики страх и трепет заиста ће обузети тада грешнике и њиховој жалости и болу и муци неће бити равне”.
22. Али ви који у то верујете и жудите за спасењем, почујте, овако говори Дух Свети: Обратите се сваки од вас од пута свога лукавства[44]; научите добро да чините и да одбацујете неправду[45]; одступите од зла и чините добро[46]. Цареви, зажелите радије да носите целомудреност, правду, милосрђе, истину и благочестиву веру, него дијадему и порфиру. Патријарси, ако нисте пријатељи Божији, ако нисте синови, ако нисте богови по усиновљењу, односно по благодати која вам је дата одозго слични Богу по природи, напустите престоле и пођите најпре да себе саме научите из Божанских Писама, па пошто постанете одраз Божији, дотичите се са страхом божанских ствари. А ако се то не догоди, него када се открије, тада ћете познати да је наш Бог огањ који прождире, не пријатеље, нити оне који су Га заволели, него оне који Га нису примили као светлост када је дошао. Кнежеви и богаташи, радије постаните слуге и сиромаси, јер тешко ће богаташ ући у Царство Небеско. А ако ће богаташ ући тешко, како ће онда кнез? Никако. Јер Господ каже Својим ученицима: Кнежеви народа владају над њима, а да не буде тако међу вама, него ко хоће да буде први међу вама, нека буде од свих последњи и свима слуга и свима служитељ[47].
23. А кога то Писмо назива кнезом? Онога ко тражи сопствену части ко путем власти испуњава своју жељу. А ако је Господ и Бог наш, дошавши на земљу ради нас и давши нам образац и пример спасења, говорио: Ја сам дошао не да творим вољу Своју, него вољу Оца Који Ме је послао[48], ко ће други од оних који верују у Њега, а не чини Његову вољу него испуњава своју, икада моћи да се спасе? Заиста, нико и никако. И зашто говорим да се такав спасе, када није могуће да он буде ни веран или савршен хришћанин? И на то указујући, Христос и Бог је говорио: Како можете веровати у Мене, када примате славу један од другога, а слава која је од јединога Бога не тражите?[49] Дакле, свакоме ко тражи славу Божију и на сваки начин и у свакој ствари труди се да чини Његову вољу, никада не бини пало на ум да влада било ким или да уопште буде већи од кога малог или великог, него што више људи буде имао под својом управом и старањем, толико више ће себе самога сматрати последњим и слугом читавог тог народа, када дође свести. А за оне који нису стекли такво настројење, него траже људску славу и жуде за богатством и насладом, заиста се устежем да кажем да су незнабошци, а не истински хришћани, сагласно божанским речима Исуса и Бога, јер Он каже: Све ово незнабошци ишту, а ви, каже, иштите најпре Царство Божије и правду Његову и ово ће вам се све додати[50].
24. А знате ли какво царство нам каже да тражимо? Да ли оно које се налази на висини небеса, које има да буде после васкрсења, или нам каже да тражимо неко далеко царство? Нипошто. Које нам онда царство заповеда да тражимо? Добро пази које царство смо дужни да тражимо. Бог, будући саздатељем и творцем свега, увек царује свим што је на небу и на земљи и под земљом, али исти Он царује и оним што се још није догодило, као да се већ догодило у Њему, јер кроз Њега ће се догодити оно шта има да се догоди доцније, и Он једнако царује и над сваким од нас у правди и знању и истини. Дакле, Он нам каже да тражимо то Царство, дасе, као што се зацари Бог над народима[51], како је записано, зацари и над нама, јер и ми смо од народа. А како ће се зацарити? Као да долази изнад нас на некој колесници и као да у Својој руци држи као узде жеље наших душа. Он ће нас повести куд год пожели, нашавши нас зауздане, и према Својој вољи употребиће наше жеље као коње што радо слушају Његове законе и заповести. Тако царује Бог онима којима никада није царевао,пошто се очисте сузама и покајањем и усаврше се мудрошћу и знањем Духа. Тако људи постају и херувими, носећи на раменима својих душа Бога свега у овоме свету. Ко је, дакле, толико неразуман и неосетљив да, пре него што види и доживи ту славу, пожели власт и славу и богатство? Радије, ко је толико безуман и јадан, да посумња да од Божијег царства и славе постоји друга већа слава, или царство, или богатство, или част, или власт, или наслада, или нешто друго од онога што се назива и сматра добрим на земљи или на небу, па да то уместо онога изабере? Заиста, од њега за оне који имају памети нема ничег пожељнијег.
25. Дакле, када Христос дође да се зацари над свима нама, нека Га нико неразумно не одбаци. Нека се нико, преклињем вас, не лиши тог великог и жељеног дара. Нека нико себе не лиши истинске славе. Нека нико ради привременог богатства не остави Бога Који пружа богатство и творца свега. Нека се нико из пристрасности према родитељима и пријатељима и сродницима не одрекне Владике ангела. Нека се нико због плотске жеље не лиши сладости истинског живота. Нека нико ради пролазне славе не постане туђ слави вечној и непролазној. Него ходите сви, ако је могуће, окупите се заједно[52], пожелимо и затражимо да Онај Који пребива изнад сваког начела и власти и сваког имена које се именује, дође на нас и да се зацари над сваким од нас, како се свако од нас, узевши Га читавог са собом, не би одвајао од Њега ни дању ни ноћу док му Он сија у неприступној светлости која има да прогута његове противнике, када дође онима који не верују, а који Га сада не примају нити желе да Он царује над њима, и да Га има тако да заједно са њим улази у дом, да са Њим леже на постељу, да га Он неизрециво грли Својом неподношљивом светлошћу, да га теши у болести, одгони жалости и туге, тера од њега демоне, свакога часа пружа му радост и сузе слађе од меда и саћа, исцељује душевне и телесне страсти, уништи смрт, неизрециво му излива живот, а после одласка из тела да узнесе свакога од нас на небо над небесима и да Њега сваки од нас носи на својим раменима, предајући Га тамо откуда се Он није ни одвојио.
26. То треба да доживиш и да научиш, љубљени, са сваким осећањем душевним, како би имао Бога Који те сада узноси без тела, а Који ће доцније и твоје тело васкрснути и предати ти га духовног, Који ће и царевати над тобом у бесконачне векове, свагда те носећи у ваздуху и од тебе свагда ношен, Бог над свима Коме доликује свако благодарење, част и поклоњење, са беспочетним Његовим Оцем и Свесветим и благим и животворним Његовим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. 2 Кор. 12, 34
  2. 1Кор. 2,9
  3. Лк. 8,10
  4. Јн. 16,29
  5. Мт. 5,44
  6. Мт. 3,2
  7. Мт. 10, 39
  8. Мт. 16,24
  9. Мт. 13, 31
  10. Мт. 13,45
  11. Мт. 13, 33
  12. 1Кор. 2,10
  13. Мт. 8, 8
  14. Јов2,9
  15. Пс. 35, 4
  16. Ис. 1,20
  17. Ав. 3,2
  18. Ав. 3,2
  19. 2Кор. 12,7
  20. 2Кор. 12, 3
  21. 2Кор. 12,4
  22. Пс. 5, 2
  23. 1Јн. 3,2
  24. 1 Кор. 13,12
  25. Мт. 21,22
  26. 1Кор. 15,49
  27. 1 Кор. 15, 48
  28. Јевр. 14, 9
  29. Јн. 3,17
  30. 2Кор. 3,17
  31. Рим. 8,26
  32. Мт. 7, 7
  33. 1Кор. 2, 9
  34. Јн. 6,32-35
  35. Јн. 6,41-42
  36. Јн. 6, 4344
  37. Јн. 6,45
  38. В. Јн. 6,46
  39. Јн. 6, 47-55
  40. Јн. 6,56
  41. Јн. 6, 33
  42. Јн. 6, 63
  43. 1Кор. 11,29
  44. Јер. 25, 5
  45. Ис. 1,17
  46. Пс. 68, 33
  47. Мт. 20,25
  48. Јн. 6, 38
  49. Јн. 5,44
  50. Мт. 6,32
  51. Пс. 46, 9
  52. Пс 2,2

Comments are closed.