Питање:
Postovanje i pomaze Bog. Molim Vas da odvojite par minuta vise, kako bi procitali i verujem dali najbolji savet. Obracam Vam se u moje ime (29god.) i moje rodjene sestre (26god.) . Ne znam odakle da pocnem ali cu se potruditi da sve potanko objasnim. Ja sam jedne noci dok sam spremao ispit, naravno ostao kasno i gledao film na tv-u, pred spavanje. Film je krajnje bizaran i nenormalan, i fakticki sam ga gledao u polusnu i iz navike kako bih sto lakse zaspao. Radnja filma je o homoseksualcu, izoapcenom i nastranom manijaku koji drogira svoje zrtve i posle toga se na njima izivljava i ubija ih. Film me je sablaznio, i samo jedan je od raznih filmova koji se svakodnevno prikazuju na tv-u, tako da u pocetku nisam ni obracao paznju, klasicno Holivudsko djubre. Medjutim, u filmu se protinje jedna recenica: Sto si isprogramiran? , koju, glavni lik- manijak, u jednom momentu upucuje svojoj buducoj zrtvi i koja me je izgleda podsvesno duboko potresla i uticala na mene. Nakon toga pocinju da me napadaju misli o izopacenosti i homoseksualzmu i pocinju da mi prave tezak haos u glavi. To se desilo pre cetri meseca, a prva dva meseca od tog dana sam bio u tolikom strahu, paranoji i pometnji da bukvalno nisam znao gde se nalazim. Glavna misao mi je bila Zamisli da ja postanem tako nastran i izopacen, tj. homoseksualac. Ziveo sam skoro dva meseca kao zombi u patnji i strahu i kad mi se god javi takva misao, pocinjao sam da se preslisavam od pocetka da sam normalan i da je sve u redu. Mnogo puta sam se plasio i da zaspim, da ne bih to sanjao. Nisam mogao normalno skoro da komuniciram ni sa kim, a devojci nisam smeo da ispricam sta mi se desava. Bio sam krajnje paranoican i precesljao sam citav svoj zivot, kako bih utvrdio da sam u tom smislu normalan. Poceo sam da postim i da cesce idem u crkvu i prolazio sam kroz bukvalno kroz pakao, mislio sam da cu da poludim. Ispovedio sam se i pricestio i svakog dana se molio kako bi strah nestao, poceo sam da citam i Sveto pismo i da se borim svim svojim silama protiv gadosti koja je pocela da me opseda. U psihologiji se to valjda zove anksioznost ili opsesivna neuroza, ja sam to povezao sa ogromnim stresom u vezi spremanja teskih ispita na mom fakultetu i neurednim zivotom, bludom, rukobludom i mnogim grehovima iz mladosti i sadasnjosti. Inace se nikada ranije nisam ispovedio i ovo mi je bilo prvi put. Molio sam Boga da me sacuva od takvog sablaznjenja i nakaznosti. I stvari su se vremenom popravljale, sada mi je mnogo lakse, i dalje imam repove svog tog stresa, zato sto sam doziveo pravi pakao u svojim mislima, skoro da nisam smeo da pogledam nekog muskarca iz straha da ne pomislim nesto nakazno i protivprirodno. Uzas i sablaznjenje. Onda sam premotao film i video da sam i ranije po nekad imao ovakve opsesivne strahove, ali u manjem obimu (opsesivno sam se plasio da cu da se zarazim nekom polnom bolescu, pa i sidom, da ce neko da me fizicki povredi, generalno da ce nesto lose da mi se desi) , ali sam sve uspeo da ih prevazidjem. Na prvi pogled zvuci kao da vodim totalno nenormalan zivot, sto mozda sa jedne razmune tacke gledista i jeste tako. Jako puno pusim, lezem kasno, ogrezao sam u rukobludu i puno razmisljam o zenama, jako puno razmisljam o seksu, neodgovoran sam i mozda previse samopouzdan, i studiram vise nego sto bi trebalo. A evo kakve veze i moja sestra ima sa tim. Kad je sve to pocelo meni da se desava, rodjena sestra sa kojom zivim, koja je student kao i ja, nakon sto sam joj sve to ispricao, pocela je da ima identicne simptome, ali sa zakasnjenjem od mesec dana. Ona sada prolazi kroz sve identicne faze pakla kroz koje sam i ja prosao. Nije se nikada pricestila a ni ispovedila. I ona je pocela cesce da posecuje crkvu i koristi molitvu, ali je i dalje pod jakim stresom i svakog dana je napadaju kojekakve gnusobe i strahovi. Ja se trudim da joj ispricam ceo moj put, koji sam prosao, kako bi joj olaksao, ali mislim da je pocela da razume o cemu se tu radi. Rekao sam joj da se ne plasi i da se moli, dao sam joj molitvenik i uputio je i na Vas sajt kako bi i ona pogledala i proucila delovanje zlih sila na coveka. Rekao sam joj takodje da ne postoji ni jedna sila na svetu koja moze prirodno da u seksualnom smislu privuce dva ista pola i da je to protivprirodno i gnusobno i da takve misli ne poticu od coveka a ni od Boga, i rekao joj da cita vase odgovore na slicne teme, kao i teme iz Vase biblioteke na sajtu. Rekao sam joj i da se ne plasi, vec da se moli i da ignorise sta god da joj padne na pamet, jer to dolazi zna se od koga. A poceli smo da posecujemo i manastir Rakovicu koji nam je u blizini. Molim Vas recite mi da sam dobro postupio. Ne shvatam zasto se ovo desava i meni i mojoj sestri u isto vreme. A sada cu vam ispricati par dogadjaja koji su usledili neposredno pre nego sto je sve to pocelo meni da se desava. 1.) Naime, u stanu odmah pored naseg, istog meseca kada sam ja poceo da ludim i kada mi je cak bio i rodjendan (koji nisam ne znam kako proslavio) , zivela je jedna baka koja je zivela sama (koju nikad i nisam ni video) i umrla a da to niko nije znao, dok ceo ulaz nije poceo da zaudara na les. Pronasli su je tek posle vise od 10 dana, a par dana pre nego sto je kod mene sve pocelo. Stan je zapecacen, opstinskim pecatom i uvek mi je jezivo kada dolazim kuci i kada pogledam u ta vrata koja su odmah pored mojih, a na spratu ne zivi niko osim nas. Povodom tog dogadjaja mi svasta pada na pamet. Cak sam u jednom trenutku (neposredno posle toga, par dana pre nego sto je poceo pakao) , svojevoljno procitao neki tekst na internetu u kome se zapoveda umrlim duhovima da idu na onaj svet. Uradio sam to krajnje lakomisleno i verovatno da to nisam smeo da radim i jako cesto mi je to na pameti, tekst je sa nekog levog sajta, a fakticki nakon toga je sve i pocelo. Plasim se da nisam uradio nesto krajnje nedozvoljeno. Inace do sada nikada nisam proucavao ciste pravoslavne tekstove, uvek sam bio vernik i verovao u Boga, a to sam i ispovedio i kajem se zbog toga, i rekao sam da nikada vise (ni iz puke radoznalosti) , necu da citam bilo sta sto provereno nema veze sa pravoslavljem, jer osecam da sve ovo kao ima neke veze i sa tim. Recimo sajt www.galaksija.com 2.) Nasi otac i majka nisu vencani u crkvi, vernici su, ali se nikad nisu ispovedili. Ceo zivot smo ziveli u zajednici, sa roditeljima nase majke, ali kada je deda umro, nasa majka je pocela nenormalno da se svadja sa svojom majkom, koja iz nekog razloga nije podnosila mog oca, to su bile teske i zucne rasprave cak i mali fizicki obracuni u vidu guranja i cimanja, izmedju moje majke i njene majke, nase bake. Sve vreme smo sestra i ja pokusavali da budemo van tih desavanja, ali oni su se kako kazu svadjali zbog mene i mog vaspitanja. Ja nisam hteo da ucestvujem u bilo cemu, i pokusao sam sve da razumem. Nasa baka se upokojila pre dve godine, a posle toga se desio jedan totalno nenormalan dogadjaj, gde su moju majku (kada se vracala sa posla) na ulici srele neke dve njoj nepoznate zene i rekle joj da donese svo zlato koje je ostalo od pokojnika jer ce cerka da joj umre. Moja majka se jako uplasila pa ih je poslusala i dala im sta je imala. Sestra i ja nisamo mogli da verujemo, sve je zvucalo kao naucna fantastika. A kako cujem iz nekih prica koje je moja majka pricala mojoj sestri, nasa baka je branila da se nasa majka i nas otac vencaju kada su to hteli, i da je posecivala cak i neku muslimansku vracaru. Ali, oni su se ipak vencali i hvala Bogu i dalje su zajedno i jako se vole, cak je moja majka ucestvoavala i u lecenju mog oca od alkohola, koje se potpuno uspesno zavrsila. Sestra i ja zavrsavamo fakultete u Beogradu, i uz Boziju pomoc to ce biti sto pre. Ali nas je ovo duboko potreslo a i jako je simptomaticno sto nam se desava u skoro isto vreme. Jako cesto kadimo kucu, a ja se trudim da sto cesce citam molitvu i teme i pouke sa Vaseg sajta, koje su mi jako pomogle da se smirim. I ne mogu da kazem da sam do sada ziveo kako je trebalo. Bio sam gord, bahat i nepromisljen, neposlusan roditeljima, mislio sam da sam najpametniji, i sklon svim mladalackim zadovoljstvima. Ali sada kao da sam shvatio sve svoje greske i trudicu se da ubuduce budem bolji covek i hriscanin. Kao da se sve to naplatilo kroz ovu patnju i nateralo me da shvatim da moj predhodni zivot i nacin razmisljanja, nije pravi put. Mislim da polako shvatam citavu poentu svih svojih mladalackih strasti i njihovu nepozeljnost u mom buducem zivotu. Eto, to je ukratko nesto sto sam zeleo da podelim sa Vama, i molim Vas koliko je god u Vasoj moci, recite mi sta mislite i daj te mi savet. Oprostite sto je tekst ispisan latinicom, probao sam sa konvertorom, ali su mnoga slova ispala pogresno. S postovanjem
Aleksandar
Одговор:
Драги брате, помогао ти Бог. Требало би разумети да, као што се тело храни разним јелима, тако исто се и душа храни разним мислима, речима, призорима, идејама и осећањима која све то проузрокују. Није свака храна за свакога, јер постоје људи који су на пример, алергични на кикирики (ја сам ето, алергичан на глутен – протеин из хлеба) и многе друге ствари, па док једни људи то користе са уживањем, другима то ствара неку врсту тровања и тешке реакције. Тако исто и разне речи, мисли, идеје и осећања, неким људима не стварају никакве реакције и проблеме, док другима проузрокују читав хаос у срцу и души. Сасвим си лепо описао узрок твојих невоља. Ако тако могу да кажем, твој природни осећај, или духовни “имуни систем” је жестоко реаговао на одређене идеје, сугестије и провокације. Исто као што су људи пажљиви какву телесну храну конзумирају, шта уносе у свој организам, чиме пуне свој стомак, као што не би прогутали ништа што је прљаво, тако исто, уствари још много више, треба да пазимо шта уносимо у свој ум и срце. Сасвим је наивно размишљати да прљаве слике, речи и мисли – не представљају никакав проблем! Да можемо просто “убијати досаду” са њима. Пробај: читај, слушај, гледај нешто добро и надахњујуће и твоја осећања ће се променити. Убудуће, избегавај уношење прљаве умне хране за своје мисли. Никаквог програмирања ту нема! Ми сами бирамо о чему ћемо размишљати, шта ћемо радити и говорити, слушати или читати и гледати. Ми морамо да бирамо, јер свака храна има своје последице. Дај Боже да је мене неко “програмирао” да уносим само добру и здраву духовну и физичку храну. Био бих му захвалан! Хвала ти за ову исповест. Од Господа ти свако добро и изобилну помоћ жели, о. Срба
