RUSIJA I RIM

RUSIJA I RIM
 
XIII VEK
Pape Honorije II i Grgur IX organizuju trgovačku blokadu Novgoroda. Papski legat na Pribaltiku Vilhelm šalje nemačke vitezove i Dance na Istok. Godine 1240. dolazi do boja sa Šveđanima na Nevi. Među Šveđanima su bili i biskupi. Finski istoričari biskupa Tomu smatraju organizatorom pohoda. U Žitiju svetog Aleksandra Nevskog Šveđane zovu „Rimljanima“. Godine 1242. livonski „psi vitezovi“ kreću na Ruse i trpe strašan poraz na Čudskom jezeru. Godine 1248. papa Inocencije IV predlaže Svetom Aleksandru Nevskom „sjedinenje crkava“ i kraljevsku krunu što je, naravno, odbijeno. Dok su Tataro – Mongoli harali po ruskim zemljama, papa Aleksandar IV blagosilja litvanskog kneza Mindoviča na Rat za osvajanje ruskih zemalja.
XIV VEK
Snažna akcija poljskih vojski protiv zapadnoruskih zemalja. Poljski kralj Kazimir osvaja Galicijsku Rusiju. Godine 1361. u Lvovu Kazimir od Rusa otima hram i pretvara ga u papistički. U Galiču, Peremišlju, Vladimiru i Holmu postavljaju se biskupi, pri čemu papa tvrdi da latinske katedre oduvek postoje u tim gradovima (mada su to bili ruski pravoslavni gradovi). Na severu Rusije švedski kralj Magaus 1347. ratuje protiv Novgoroda, pokušavajući da Slovene obraća u latinsku jeres. Papa u Skandinaviji objavljuje „križarski pohod“ protiv Rusa.
HV VEK
Pokušaj da se Ruska Crkva uvuče u Florentinsku uniju 1439. Godine 1441-42. iz Rusije je proteran izdajnik pravoslavne vere, mitropolit Isidor, koji je uniju potpisao. Godine 1472. u Jurjevu (Derptu) katolički biskup naložio je da u reci utope sveštenika Isidora i sa njima 72 čoveka koji su odbili da prima uniju.
 
XVI VEK
Godine 1503. Rusija ratuje protiv Litvanije zbog progona pravoslavnih u toj zemlji. Papa Leon H nudi 1518. velikom knezu Vasiliju Jovanoviću kraljevsku krunu, samo ako prizna Florentinsku uniju. Godine 1525. papa Klement VII istom knezu šalje pismo sa željom za „sjedinenjem crkava“. Godine 1550. papa Julije II izražava spremnost da Ivana IV prizna za cara ako se pokori Rimu. Godine 1581. papa u Moskvu šalje jezuitu Antonija Posevina sa kojim car Ivan IV raspravlja o veri. Posevin razrađuje metode postepenog obraćanja Rusije u rimokatolicizam. Godine 1596. poljski kralj Sigismund III nameće Brest – Litovsku uniju, na čijem čelu se nalazi izdajnik Josafat Kuncevič, koji u svojoj mržnji prema „nesjedinjenima“ ide dotle da pokojnike sahranjene po pravoslavnom obredu vadi iz grobova i baca psima. Kada ga je, prilikom jedne od hajki na vernike Crkve od Istoka, grupa ozlojeđenih pravoslavaca ubila, Kuncevič je postao „mučenik“ papstva, i kao takav je i kanonizovan u XIX veku.
XVII VEK
U doba „smutnog vremena“ Poljaci i Šveđani upadaju u Rusiju i nameću lažnog carevića Dimitrija kao vladara Ruske zemlje. Lažni Dimitrije je primio rimokatolicizam, obećavši da će učiniti sve da celu zemlju privede uniji sa papom. Posle pobede ustanka Minjina i Požarskog i izbora patrijarha Filareta svaka delatnost Latina u Rusiji je do kraja XVII veka zabranjena.
XVIII VEK
Godine 1702. Petar Veliki daje slobodu inoslavnim konfesijama pre svega zbog sve većeg priliva stranaca. Od 1707. do 1719. deluju jezuiti, koje Petar Veliki izbacuje iz zemlje. Propaganda rimokatolicizma biva zabranjena. Odbačen je predlog profesora Sorbone za „ujedinenje crkava“.Surovi progoni pravoslavnih u Poljskoj i Litvaniji. Od 1717. zabranjena je gradnja nekatoličkih hramova u Poljskoj. Godine 1772. u Rusiji doneta je odluka po kojoj rimokatolički sveštenici ne mogu da ispunjavaju papine naredbe bez odobrenja ruskih careva.
XIX VEK
Godine 1820. jezuiti, kojima je carica Katarina dozvolila rad, ponovo su proterani iz Rusije. Za vreme Nikolaja I, rimsko sveštenstvo sa papom može da opšti samo preko carskog ministarstva spoljnih poslova. Godine 1853 – 1856. Krimski rat (Turska protiv Rusije) stvara mogućnost papistima da se stave na stranu Turaka. Pariski nadbiskup Sibur naziva Krimski rat „svetim“ (svetim ratom protiv Pravoslavlja). Godine 1886. dolazi do prekida diplomatskih odnosa sa Vatikanom sve do 1894. Gonitelj pravoslavnih Josafat Kuncevič kanonizovan je 1867.
HH VEK
Godine 1905. papa Pio H veli: „Rusija je – najveći neprijatelj crkve“ (papske, naravno). Od 1907. papisti uvode „istočni obred“ – školuju sveštenike koji će obavljati „pravoslavna“ bogosluženja i izgledati kao pravoslavni, a čiji će cilj biti unijaćenje lakovernih. Godine 1917. papa Benedikt XV ustanovljava Istočni institut, koji treba da priprema fratre i župnike za misije na Istoku. Po dolasku boljševika na vlast u Rusiji, rađaju se nade u moguće unijaćenje Rusa. 0 tome su 1922. u Ženevi pregovarali boljševički ministar spoljnih poslova Čičerin i kardinal Gaspari. Godine 1925. papa Pio XI šalje na tajne pregovore o katoličenju Rusije monsinjora Mišela d’Erbinjija. Pregovori propadaju. Godine 1930. (tek kada više nije bilo nade na saradnju sa Staljinom i njegovima), Pio XI oštro osuđuje boljševizam. Godine 1948. svepravoslavni susret predstavnika avtokefalnih Crkava u Moskvi; izdato saopštenje protiv vatikanske politike. Godine 1988. – hiljadugodišnjica krštenja Rusije, Ruska Crkva ne upućuje zvaničan poziv Vatikanu na proslavu, ali jedna papska delegacija ipak dolazi. Krajem 1989. Gorbačov posećuje papu i vodi s njim tajne pregovore. Kao rezultat, legalizovano je unijatstvo u Galiciji. U Lavovskoj eparhiji, od oko 1200 pravoslavnih parohija, ostaje ih samo 40 – ostale grabe unijati. Masovni teror protiv pravoslavnih – otimanje hramova, premlaćivanje sveštenika.
DEVEDESETE GODINE XX VEKA
Sistematsko širenje rimokatolcizma u Rusiji: organizovanje biskupija, otvaranje verskih škola – i sve to među tradicionalno pravoslavnim stanovništvom. Godine 1996. svečano je, uz mnogo pompe, obeležena četiristogodišnjica Brest – Litovske unije…
Prilikom usvajanja novog zakona o verskim zajednicama 1997. godine papa je od Jeljcina tražio da među tradicionalne konfesije Rusije (pravoslavlje, islam, judaizam, budizam) bude uvršćen i rimokatolicizam. Uz to, on je u ovom zakonu, usmerenom protiv totalitarnih sekti, video pretnju za „ruski katolicizam“.
Rusija je i dalje trn u oku Vatikanu: naga, bosa, gladna, ona je i dalje Hristova, i zato, još uvek, nesavladiva. Gospod će, kao i do sada, pobožni ruski narod voditi putem Istine Svoje, štiteći ga od svih zabluda i laži, pa i od najotrovnije, iako najzaslađenije – papskog „ekumenizma“…
   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *