Ručni rad na Crveno slovo

Pitanje:
Poštovani, želim da Vam postavim sledeće pitanje koje se tiče ručnog rada na Crveno slovo u kalendaru. Mišljenja sam da se u stara vremena ručni rad (vez, heklanje, pletenje i slično) obavljao zarad kućne ekonomije i samim tim podpadao pod posao. Ja danas sledim tradiciju moje bake, i sa velikim elanom i radošću izrađujem različite predmete, kako odevne tako i ukrasne. Za mene je ovo hobi a ne posao. Do sada nisam nikad izrađivala ništa na Crveno slovo, ali se pitam da li je greh ako bih to činila. Unapred Vam hvala i Bog Vas čuvao.
Jelena


Odgovor:
Draga sestro Jelena, Četvrta Božja zapovest glasi: Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome (Izl. 20, 8-10) . Gospod zahteva da se sedmi dan posveti Njemu, jer i On, stvarajući svet za šest dana, „počinu u sedmi dan od svijeh djela svojih koja učini“ (Post. 2, 1) . I još nešto nam kaže ova zapovest: svrši sve svoje poslove. Čovek treba da isplanira svoje poslove, da nastoji završiti neophodne radove u toku radne nedelje, da bi u dan vaskršnji, u nedelju, mogao da posveti vreme za dušu svoju. Međutim, postoje poslovi od opšteg interesa, koji se ne mogu obustavljati ni u nedeljne, ni u praznične dane. To su poslovi iz oblasti zdravstva, saobraćaja, bezbednosti, snabdevanja naroda vodom, hranom, energijom i niz drugih poslova, koji zahtevaju sedmodnevnu radnu nedelju. I kad je naš narod bio gotovo sav agrarni, kad su se samostalno bavili poljoprivredom i stočarstvom, bilo je poslova koji se nisu mogli odlagati, pa ni zbog praznika. To su najčešće radovi na spremanju letine, pre svega pšenice, stočne hrane i još neki poslovi. Kada je trebalo skupiti seno ili požnjeti žito u nedelju, ili na praznik, narod bi govorio: «Uradićemo to, Boga moleći». To je, po narodnom shvatanju, bilo isto kao da su otišli u crkvu, na Službu Božju. Raditi i Bogu se moliti, to je jedan vid aktivnog svetkovanja praznika. U «Žitijama svetih» zapisno je, kako su monasi jednog manastira provodili vreme isključivo u molitvi, ništa ne radeći. U susretu sa monasima jednog drugog manastira, oni se pohvališe ovim svojim podvigom. Monasi iz drugog manastira ih zapitaše: «Vi se dakle neprekidno molite Bogu! A da li vi nekad spavate? » Monasi odgovoriše potvrdno, a sagovornici im uzvratiše: «Mi imamo vreme molitve i vreme rada. I kad radimo, mi se i tada molimo Bogu. Od plodova svoga rada dajemo deo siromasima, a oni se za nas mole Bogu dok mi spavamo. Mi smo tako shvatili Hristovu zapovest: „Molite se neprestano“». Svaki dan u godini je posvećen nekom spasonosnom događaju ili svetim Božjim ugodnicima. Međutim, nisu svi dani, odnosno praznici, jednaki. Neke uvažavamo kao praznične dane, dok su drugi težatni, radni dani. Srpska pravoslavna crkva ima danas ukupno 36 (ili 38, ako se uzmu u obzir Vaskršnji i Duhovski utorak) praznika, plus 49 nedelja, koji se štampaju crvenim brojevima i slovima, i koji su zvanični zapovedni praznici za Srpsku crkvu i njene vernike. U te dane Crkva, svojom prvom zapovešću, poziva verni narod da ide u crkvu, na Službu Božju. I praznik se i slavi bogoslužbeno, na Svetoj liturgiji. Znači, nije dovoljno samo ne raditi na praznik, već taj dan treba posvetiti Gospodu Bogu svome, posvetiti duši svojoj. Ako Ti, draga sestro, ne ideš nedeljom i praznikom (kad je crveno slovo) u crkvu, na Svetu liturgiju, već bi u kući radila ručni rad, onda to ne bi bilo ispravno slavljenje praznika. Pominješ da se ranije taj rad smatrao kao ekonomska pomoć domaćinstvu, jer se radilo za odevanje i druge potrebe članova porodice, dakle za preživljavanje. Ti ne bi radila za korist Tvoje porodice, već isključivo iz hobija; radila bi da se radi, da ne kažem, beskorisno. Kad bi Ti kod kuće radila taj ručni rad, bilo koje vrste, i to poklanjala onima koji su potrebiti ili čak i prodavala, a novac davala sirotinji, to bi već bilo dobro delo, bila bi to molitva kao onih monaha, koji su radili i Bogu se molili, a deo urađenoga delili siromašnima. Ili po narodnom shvatanju: „Radićemo u nedelju, Boga moleći“. Pročitaj više puta u džepnom kalendaru Božje i Crkvene zapovesti, posebno one koje regulišu čovekov rad i poštovanje praznika, pa ćeš i sama shvatiti i vrednovati svoj ručni rad. Blagosloven da je nastavak Časnog posta. Pozdravlja Te o. Dušan

2 komentar(a)

  1. Oce, da li je dozvoljeno mesenje hleba na velike praznike? Hvala unapred na odgovoru, Kristina

  2. Dobar dan, hteo sam da vas pitam, da li se rad na kompijuteru smatra za greh, na crveno slovo, izvini te ako je malo glupo pitanje, hvala unapred.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *