NASLOVNA » Brak, deca, porodični odnosi, PITANJE PASTIRU » Roditelji se protive vezi

Roditelji se protive vezi

Pitanje:
Pomaže Bog, nadam se da vas neću previše mučiti sa ovom mojom pričom. Ali treba mi iskren savjet, i molim se da mi možete pomoći. Izvinite unaprijed što mi je priča malo poduga, ali mislim da vam trebam sve ispričati da bi ovu moju situaciju razumjeli… Trenutno živim sa roditeljima u Kanadi. A evo moje priče: Bila sam sa jednim dečkom skoro 6 godina i trebali smo skoro i da se uzmemo. Međutim, prošle godine na ljeto ja sam otišla nazad u rodni kraj sa roditeljima da posjetim rodbinu. I za to vrijeme meni je Aleksandar (taj moj bivši dječko) poslao poruku i rekao da više nemožemo da budemo zajedno i da nemože da mi kaže razlog već jednostavno misli da nećemo biti srećni ako se uzmemo. Odjednom je bio i promjenio broj telefona tako da ga nisam mogla ni dobiti preko telefona. Pošto sam bila skroz izgubljena zbog toga šta se desilo moja mama je otišla sa mnom u Manastir Krupa na Vrbasu. Tamo smo pričali sa Ocem Savom (ja mislim da se tako bješe zove) . Ja sam mu plačući ispričala šta se dogodilo i on mi je rekao da prestanem da plačem i da on (Aleksandar) toga nije vrijedan. Moja majka je pitala da li tu ima neke “magije”, to jest da li nam je neko nešta “ubacio, ili namjestio” i Otac je rekao da tu nema nikakve crne magije. Rekao mi je da ga zaboravim i da nađem nekog drugog uskoro. Poslije tog razgovora ja sam se molila Bogu da mi pošalje nekoga ko će me voljeti onoliko koliko i ja njega, i molila sam se da mi ga pošalje uskoro jer neznam kako ću sve ovo da preživim. I onda kada smo se vratili za Kanadu ja sam upoznala jednog novog dječka (on se zove Sava) . Sasvim slučajno smo se upoznali i počeli da izlazimo. To je i meni i mojim roditeljima bilo malo previše brzo, jer to se desilo tačno mjesec dana nakon što smo ja i Aleksandar raskinuli. Ali meni je bilo super jer sam se sa Savom odlično slagala. U međuvremenu moj tata je saznao od našeg Sveštenika ovdje u gradu, da su Aleksandar i njegovi roditelji išli kod neke vračare i da im je ona rekla da, ako se ja i Aleksandar uzmemo, da nećemo biti srećni skupa i da ćemo se rastati. Ja sam bila šokirana kad sam to čula i moji roditelji isto. Moram da priznam da je bilo dana kada sam mislila na Aleksandra i kada sam se osjećala pomalo izgubljenom. Ali sam bila srećna što je Sava bio uvjek uz mene i što sam se mogla na njega osloniti. Ja i Sava smo tako izlazili oko 6 mjeseci zajedno i onda smo počeli pričati o braku skupa i počeli smo pričati da bi se voljeli uzeti uskoro. Svi ljudi što su nas vidjeli skupa rekli su da smo fin par i neki moji prijatelji su mi govorili kako mnogo srećnija i opuštenija izgledam nego što sam bila sa bivšim dječkom. Prije nekoliko mjeseci (početkom Jula) ja i Sava smo otišli sa mojim roditeljima na jedan srpsko organizovani piknik ili kako mi to zovemo vašar. To je bilo kod jedog Manastira ovdje kod nas u Kanadi. Taj dan, na jutarnjoj molitvi, ja sam se i pričestila jer sam bila postila. Poslije jutranje službe ja i mama smo otišle da šetamo dok su Sava, moj Tata i moj brat, sjedili sa ostalim poznanicima. Ja i mama smo sreli i Popadiju (od tog sveštenika koji je mom tati rekao onu vijest) koja ja veoma dobra sa mojom mamom. Ona nam je rekla da se Savina mama bavi sa «magijom», to jest, da gleda u pasulj, karte i tako dalje. I rekla nam je da je najvjerovatnije ona ta koja je rekla Aleksandru, ustvari koja je, kako ona kaže “namjestila, ili učarala” mu da nebude više samnom i da umjesto njega ja upoznam njegovog sina Savu. Moja mama je odmah rekla da ja ne bih trebala da budem sa Savom više i da je to što je Popadija rekla najvjerovatnije istina. Ja sam bila izgubljena, jer sam se stvarno zaljubila u Savu i mislila sam da je on taj sa kim ću da započnem zajednički život. Meni je Sava rekao da njegova mama gleda u pasulj ali da se nebavi sa tim iz loših razloga i da nemože da pravi nikome ništa. On kaže da su njegovi roditelji prošle godine bili 4 mjeseca u Srbiji i da Aleksandar nikad nije bio kod njih da mu Savina mama nešta gleda jer oni nisu bili u Kanadi zato vrijeme kada se sve to dogodilo. Ja sam upoznala Savine roditelje i njegova majka mi uopšte ne izgleda kao neka zla osoba koja bi mogla da tako nešta uradi (a i u kući imaju mnogobrojne ikone i duhovne knjige) ali moji roditelji su ubjeđeni da on nije za mene i da ta familija nije za mene. Ja sam pričala sa našim novim sveštenikom ovdje u gradu, i on je rekao da ako se mi volimo da treba da budemo skupa. Ali moji roditelji su i svešteniku i njegovoj ženi rekli da oni nikako ne treba da me podržavaju u ovome jer ja kao njihova ćerka nisam zaslužila da budem sa nekim kao što je Sava. Ja sam pokušala da porazgovaram sa mojim roditeljima, i da im objasnim da se mi volimo i da nevjerujem da Savina mama ima išta sa tim što smo se ja i Aleksandar rastali. Ali oni uopšte neće da razgovaraju samnom o tome, za njih ne dolazi u obzir da budem sa Savom i šta god im kažem oni meni kažu da mi je njegova majka nešta ubacila i učarala i da sam ja zato toliko zaljubljena u Savu. Ja se još uvjek čujem i vidjam sa Savom, ali moji roditelji neznaju ništa o tome, i svaki put kada ga spomenem bude ogromna svađa u kući. I non stop mi govore da moram da ga zaboravim i da on hoće samo da me zavede i onda da mi upropasti život. Ali ja to nemogu da vjerujem. Molim se Bogu svaku veče i idem skoro svaku nedelju u crkvu i jednostavno više ne znam šta da radim. Hoću da budem sa Savom jer mislim da je on taj sa kim bih mogla da djelim život, ali ako se odlučim za njega moji roditelji će da polude i to bi bilo absolutno protiv njih. Mi smo ovdje sami u Kanadi, sva rodbina nam je u Evropi i nemogu da ih povrijedim, nemogu da idem protiv njih, a ne znam kako da se odvojim i zaboravim Savu. U zadnje vrijeme kod nas u kući je sam svađa ili ćutanje. Ja non stop plačem, naravno kad me niko nevidi, jer neću roditelje još više da sikiram, i neznam koliko mogu više ovako da izdržim. Pokušala sam da nagovorim roditelje da odemo u jedan Manastir kod Čikaga u Americi, i da se posavjetujemo sa nekim duhovnikom, da nam on kaže šta da radimo u ovom slučaju, ali moji roditelji misle da to nije potrebno i da je jedino riješenje da raskinem sa Savom i da ga zauvjek zaboravim. Bojim se da se možda neko “ne igra” sa mojim roditeljima i da njima nešta ne pričaju tako da bi nas kao porodicu uništili. Dragi Ocevi, izvinite što Vam trošim vrijeme sa ovim mojim problemima, ali moram da tražim pomoć jer ovako više ne mogu. Hvala vam mnogo. Neka vas Sve dragi Bog pomiluje.
N.N


Odgovor:
Draga sestro, Pročitao sam i dobro razmislio o ovoj tvojoj priči. Ona se ne može razrešiti dok se ne pokaže šta je kome u srcu. To znaju samo Gospod i čovek sam. Mi to možemo znati jedino ako nam čovek ili Gospod otkriju. A čistom srcu, pod uslovom da ga čuva trezven i zdrav um, sve se lako otkriva.
Predložio bih ti da strogo postiš 9 dana (od petka do sledeće nedelje) i da se svakodnevno moliš Gospodu, da ti otkrije šta je najbolje učiniti? A pomoliću se i ja za tebe. Pri tom, pazi da postiš i hranom, mislima i delima, a naročito svojim željama. Ako možeš, ostavi želje svoga srca po strani za ovih devet dana, i pazi da ti se one na podmukao način ne vrate još snažnije nego pre. Neka one (tvoje lične želje) ne budu prikrivene u osnovi tvojih molitava i razmišljanja, već neka to bude iskrena i čista ljubav prema Bogu i svojim bližnjima. Nema te molbe, koja bi bila za naše spasenje, a na koju Gospod neće odgovoriti, ako mu se usrdno obraćamo.
Nešto drugo ili više ti ne mogu reći ovako, preko interneta. Ali, ako poslušaš, ako Bog da, mislim da će ti to biti dovoljno.
Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *