Питање:
Помаже Бог. Помозите ми, молим Вас. Моји родитељи верују у Бога и поштују Га, славимо славу (Св. Архгангела Михаила) , али ми не дозвољавају да постим јер сам мршава; имам 27 година и знам да се чувам. Једном сам успела да их наговорим да постим недељу дана и осећала сам се одлично. Како да их убедим да ми дозволе да постим? Интересује ме још нешто: Како да сазнам име свог анђела чувара и још нешто о њему?
Весна
Одговор:
Бог помого драга Весна, Ја не знам да ли има неког светог оца подвижничког погословља који није много пута подвукао да пост није гладовање. Ако је пост само гладовање, и само у томе се огледа његово савршенство, онда ми православци надалеко заостајемо иза поста који се практикује у источним религијама и традицијама, чак за човекопоклоничким религијама као што је будизам. И ваши родитељи би требали да знају да такав пост није савршен и да он садржи много дубљи смисао.
Такође, “веровање у Бога”, или декларативно признавање да Он постоји не значи нешто много, јер како нас Еванђеље учи знамо да и “ђаволи верују и дрхте”. Бог не зове човека да “дрхти” пред Њим, јер је очигледно да је и то нека форма страдања или неприродан однос са Њим; него да га усинови, да га том његовом (човечијом) жељом обожи и уведе у вечну Славу. Човек треба да жели да буде са Њим, већ овде на овој земљи а не само да га признаје а да ништа не поседује Његово. По св. ап. Јакову вера без добрих дела је мртва. Која су то добра дела? То је све оно нашта нас Еванђеље позива: да се понесемо његовим идеалима и да их испуњавамао јер тако објављујемо да смо заиста синови Божији. Тако сарађујемо Његовој замисли да човека обнови и врати му стару славу, и још много више. Имитирајмо Христа у свему оном што је човеку могуће! То је та “вера” у Бога! Због чега се људи страшно боје поста? Зато што пост напомиње на првог човека који је њим практиковао сазнање да он НИЈЕ Бог, и када је посегнуо на те онтолошке недокучиве ширине и дубине са својим “тварним” ограниченим могућностима, он је као оргинална личност умро и постао месождер. Сада имитирање првих људи у рају више није реалност Божијег дара него жења за изгубљеним, т.ј. за подвигом. За то се тражи жеља потпомогнута благочестивим покретима душе и тела. У рају Адама и Еве владала је савршена хармонија између човке и остале живе твари, и до греха, т.ј. до те промене људске природе када је она животна постала смртна, до тада није постојала та борба за опстанак и њоме уводен хаос да једна божија твар прождире другу. Чак ни човек није морао да “у зноју лица свог” одржава себе у овом “смртном животу”, то јест, да свакодневно ово умирање одлаже до оне коначне реалности и тренутне истине о нама – смрти. Да не залазим за пределе коју су ван моје “струке”, али знам да риба има више калцијума него млеко и да скроб и шећер више гоје него месо (хлеб, тестенине) . А да не говорим колико су потребни витамини који обично недостају људима који се нездраво исхрањују животињском храном. Дакле, није тачно да ви не можете да се поправите осим ако не једете месо, млеко и јаја. Не знам где живите и какав вам је буџет за исхрану, јер знам да у економски па донекле и у културно напреднијим земљама, исхрана месом је јефтинија, чак и примитивнија. Ако је проблем у некој сујети онда ваља да се помене да је морска и биљна храна “престижнија”. Како да их убедите да вам “дозволе” да постите? Вама више нема ко шта да “дозвољава” јер сте девојка од узраста и за све што сада урадите има да се тражи од вас – и то само вас! Ваши родитељи не одговарају за вас нити се више можете ослањати на њих како пред грађанским законом тако и црквеним.
Ово је општи пастирски савет који је обавезан пред Црквом и њеним канонима, али не тврдим да нема случајева где се пост ублажава или сасвим разрешава, и наравно, за то је потребно да се има духовно лице које ће да вас усмерава и разррешава на основу реално изнесене потребе.
Рецимо, ако страдате од озбиљног проблема менталне природе, или аnorexia, што у преводу значи гладовање као ментални поремећај, онда нема сумње да можете да будете ословбођена од физичког поста, док онај други – духовни, он и даље као послушање остаје на снази. Тада лице треба да појача молитву, богомислије (созерцање или котепплацију о Богу) , и да помаже ближњим у било којој форми а не само финансијској. На почетку Великог или најстрожијег поста за хришћане, прве речи постног богослужења у пост убрајају и “давање милостиње”. И то је врло важан пост.
Нема начина а ни потреба да сазнате име вашег анђела чувара, осим ако вам то он на неки надприродан начин не открије. Руси славе “дан свог анђела” као што ми славимо славу; што је у преводу имендан, а којег и сви други православни народи славе. Имендан је име свеца који се даје на крштењу, и код других народа је тешко наћи име које није хришћанско. Ваше име је “пролеће” а да сте гавриила, или мишел, ваш небески заштитник би један од ових анђела, или опет неко од светаца чије би име носили.
Ваш небески молитвеник јесте светац којег породично славите, или слава, и у вашим молитвама њега посебно призивајте на заступништво и помоћ.
Сва блага вам од Господа жели
оЉубо
