Ревновање у славу Божију или ради гордости

Питање:
Помаже Бог добри људи, Читајући текст Светог Игњатија Брјанчаниновог наишао сам на следећи одломак: “Преподобни ава Доротеј казује како је, док се он налазио у обитељи аве Серида, неки брат оклеветао другог брата, занет неразумном ревношћу, која је увек повезана са подозривошћу и сумњичењем и веома склона измишљању: окривио га је, наиме, да је рано изјутра из воћњака украо смокве и јео их. Пошто је игуман спровео истрагу, испоставило се да се оклеветани тога јутра није налазио у манастиру, него у једном оближњем насељу, куда га је послао економ, и да се у манастир вратио тек у време када се Света Литургија ближила крају (Поука девета Преподобног аве Доротеја) . Ако желиш да будеш верни, ревносни син Цркве православне, постижи то испуњавањем заповести Еванђелских о поступању према ближњем. Немој се усуђивати да га излажеш обличењу! Не усуђуј се да га поучаваш! Не усуди се да га осуђујеш и прекореваш! То није дело вере, него неразумне ревности, самомњења, гордости.” Моје питање је како некоме ко нема представу и ко није укорењен у вери приблизити Православно учење.Ја сам покушавао на многе начине, али некад ми се чини као да је то све узалуд.Уствари приметио сам и да се ствари мало померају на боље, али је то све веома споро.Ја још увек не желим да одустанем од тога да моја девојка не сазна за све лепе ствари које нам живот у Христу нуди, али исто тако се некад осећам веома тешко знајући да она још увек није на том путу.Дуго сам осећао страх и да јој причам о томе јер је она одмах у старту то ниподаштавала. Унапред захвалан, Милан
Милан


Одговор:
Драги Милане, Вера се живи и тако се једино и најбоље сведочи. При томе треба имати смирења, јер наш циљ је задобијање Духа Светога, који је Дух сваке истине, кротости, љубави и мира. “Нисте ли ви со земљи и светлост свету” – каже Христос. А со и светлост никога не опомињу, не убеђују, не досађују, не вуку за рукав… Као што со самим својим постојањем не дозвољава кварење, под условом да је исправна и чиста, тако исто је довољно и да хришћанин буде то што јесте и да буде присутан, а све друго ће се само открити и показати. Преподобни отац Јустин Поповић каже: “Ко Господа Христа стекне, моћи ће Њиме, не собом, него Њиме, христијанизирати друштво око себе, само ако оно то хоће и жели. Јер, Хришћанство се не намеће, већ предлаже: – ко хоће да прими! ”
Поздравља те, о. Срба

Comments are closed.