Питање:
Помаже Бог оче. Имам један проблем, који ме јако мучи. Имам момка са којим сам јако дуго, нисмо у браку, али намјеравамо да се узмемо. Оче, проблем је у томе што сам упознала другог момка и заволела га. Он је муслиман, био је седам година у затвору, дрогирао се, продавао оружје, али сад се од свега уморио и потпуно је други човјек. Кад би моји родитељи сазнали за њега у кући би настао живи хаос. Оче, не могу са њим а ни без њега. Молим вас помозите ми, јако ми је тешко, не знам шта да радим. Свако добро од Господа и Пресвете Владичице наше Богородице.
tanja
Одговор:
Драга сестро, питање си поставила православном пастиру, на православном сајту, што даје претпоставку да си и ти православне вере. Како један православни пастир сада може да се сагласи са твојим одласком из Православне цркве, у којој су били твоји преци и у коју су те увели крштењем? Христови следбеници се препознају по љубави а хришћанска црква прихвата све људе, без разлике вере и нације, као браћу, јер смо сви деца једног Оца небеског. Међутим, нико од Хришћана нема право да омаловажава жртву Бога за човека, Христову голготску жртву. Сви ми који се крстисмо у Христа Исуса, у смрт његову се крстисмо, говори Свети апостол Павле (Римљанима 6, 3) , да би са Њим и васкрсли. Значи, ти си се крштењем обукла у Христа, а сада желиш ту божанску одећу да скинеш са себе. Не буди на тебе примењене Његошеве речи: “Ћуд је женска смијешна работа! ” Ти немаш право да издајеш обећања, која су твоји родитељи, заједно са кумом, дали при твом крштењу. Не мисли, да ћеш ти тог другог момка привести хришћанској вери, да ће се он крстити и постати православан. Горко искуство нас учи, да готово у свим мешовитим браковима, ма каквих комбинација били, ми православни губимо. Да ли је то због толеранције или непознавања и неживљења по својој вери? Мислим да је у питању ово друго. Драга сестро, како можеш због једне пролазне и плотске љубави, игнорисати момка “са којим си јако дуго” и са којим си намеравала да склопиш брак, јер сте се, сигурно, добро упознали? Кажеш да је тај човек имао проблематичан живот, да је био у затвору, али да се од тог лошег живота “уморио” и да је “сада потпуно други човек”. Не пишеш, да ли си ти имала одређених заслуга за његов преображај. Да ли си га ти својом љубављу извукла из блата порока и криминала? Ако је његов преображај твоје дело, ако је он у теби осетио хришћанско милосрђе и жртвену љубав, он ће то ценити без жеље и захтева да се удаш за њега. Можете бити добри пријатељи, јер ће он бити у вечитој захвалности, што си га учинила човеком достојним поштовања. Међутим, ако немаш никаквог удела у његовом преображају, ако си га упознала као већ “другог човека”, ако ти се свидео само као мушкарац, онда ћеш се грдно огрешити о све вредности чији си до сада саучесник била. Огрешићеш се о Православну веру твојих предака, о своје родитеље, који су уложили велики труд око твог узрастања и васпитања, огрешићеш се о момка, који ти је веровао и сматрао да га волиш и да си спремна са њим изаћи и пред православни олтар, и с њим рађати децу своме роду, засновати хришћанску породицу, Цркву у малом. Драга сестро, одрасла си и пунолетна, мада ни једно ни друго не гарантује разумно одлучивање. Најбоље би било да ту пролазну авантуру заборавиш, да се окренеш “свом момку”, док он још не сазна за ту везу. Ако буде потребно, као помоћ у одлучивању, повери се родитељима. Имаће они разумевања и помоћи ће ти да се вратиш на прави пут, пут поштења и жеље за стварањем породичног гнезда, у коме ће се наћи места и за твоје родитеље, сроднике и пријатеље, у коме ће посебну радост причињавати добра деца из вашег брака. Немој чинити ништа супротно, јер те може одвојити од свега што ти је сада најдраже. Мудру одлуку, која живот значи, жели ти и срдачно поздравља о. Душан
