Равноправност жене и мушкарца (II)

Питање:
Захваљујем оцу Срби на одговору али морам рећи да сам не мало разочаран одговором. Није ми намера да полемишем, али морам да одговорим како бих до краја разјаснио суштину мог става. Ја сам послао од цитата “Нема више мушког и женског, јер сте ви сви један у Христу Исусу”. Ипак, видљиво је, ко хоће да види, у црквеном животу различито вредновање жена и мушкараца. Како моје питање проистиче из текста који сам цитирао а који је објављен на страни http: //svetosavlje.org/biblioteka/Knjige/Zena/Zena05.htm
, очекивао сам да прво на то добијем одговор. Како је одговор изостао, питам вас да ли се слажете са тврдњама из текста да “…све то превазилази снагу жене, која по самој својој природи у поређењу с мушкарцем поседује мање умне (! ) и телесне силе. За све то су неупоредиво (! ) способнији мушкарци”. Постао је манир да се свака, чак и добронамерна критика или размишљање, од стране људи из Цркве увија у неке неприличне идеолошке “обланде” (стаљинистички, мондијалистички, и разни други али сви обавезно под знацима навода) . Стога, да бих се доказао “исправним” морам рећи да сам православни хришћанин, да постим све постове које Црква прописује, недавно сам се вратио са Свете Горе где сам учествовао у помоћи манастиру Хиландару, помажем колико могу и другим црквама и манастирима. Нећу наводити своје образовање, јер су у питању аргументи у расправи а не сујета. Зато не могу да прихватим да се моје размишљање на тему неравноправности жене у Цркви третира као неко помодарство, јер сматрам да сам изнео озбиљне ставове који заслужују озбиљну критику. Наравно да сматрам да се преко материјалног спашавамо, а додао бих и страдамо. За мене је чудно објашњење да се ето, “и зене жртвују за мужа и децу”. Њихова жртва је у томе да буду домаћице, послушне мужу, по могућству необразоване (чему школовање ако немају умних снага за то) , да не постављају питања већ да слушају, и да даље не настављам са иронијом. Има ли ту разлике са положајем жене у Исламу? Не бих рекао. Две хиљаде година су просле и односи између мушкараца и жена су се мењали, по моме мишљењу на боље. Имам утисак да се од стране Цркве као институције жели тај положај жене временски вратити што више у назад. Али тековине цивилизације су и успостављање равноправних односа међу свим људима, народима, класама и половима. У посланици Галатима апостола Павла се каже: “Јер који се год у Христа крстите, у Христа се обукосте. Нема ту ни Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушкога рода ни женскога; јер сте ви сви једно у Христу Исусу”. (3, 27-28) Код злонамерних се може чути да Црква није имуна на разне благодати цивилизације: мобилне телефоне, чипове, компјутере и др. Ипак, од свега тога успостављање равноправности полова иде некако најспорије. А озбиљно питање је да ли жене могу исказати своју слободну вољу (а да им нико са стране не говори шта да раде) ? Да ли оне саме могу да кажу – зашто се стављамо у други план у односу на мушкарце. Зар су оне умно инфериорне у односу на мушкарце? Зар је њихов грех само њихово физичко тело? Све забране које постоје тичу се женске физичке природе. Не могу сви мушкарци све – али некима је дозвољено. Насупрот томе, каква год забрана била у питању, важи за све жене. Женама је забрањена служба, забрањен је улазак у олтар (сем ако им се изричито дозволи да почисте) , женски манастири имају мушке духовнике, морају да покрију главу у цркви. Како ту звуче Новозаветне реци – Нема више мушког и женског? Из Прве посланице Коринћанима (7, 14) : “Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштенога”. Ту нема никакве разлике у полу. Крштена жена је духовно, узвишено биће које своју узвишеност преноси и на свога некрштеног мужа. Значи, апостол Павле каже да духовно узвишено људско биће својом узвишеношћу зрачи на остала људска бића. На крају, не желим публицитет – ако сматрате да полемика не одговара концепцији сајта не морате је ни објавити, али волео бих да добијем одговор на е-маил адресу..
Небојша


Одговор:
Драги Небојша, Црква веома јасно учи да су мушкарац и жена једнаки пред Богом. Како то неко објашњава и како неко други тумачи туђа објашњења, заиста не утиче на учење Цркве. Ја сам ти на твоје тражење само ПОНУДИО своје размишљање. Ако теби то није довољно добро, опрости и заборави. Мора да ја то нисам добро схватио. Такође, опрости али ја се заиста не бих упуштао у тумачење туђих тумачења. Мислим да то и није сврха ове рубрике. Поздравља те, о. Срба

Comments are closed.