ПУТОКАЗ ЗА ЦАРСТВО НЕБЕСКО (КАТИХИЗИС)

 

ПУТОКАЗ ЗА ЦАРСТВО НЕБЕСКО (КАТИХИЗИС)
 

 
ЗАКЉУЧАК
 
Дакле, колико сам могао, показао сам ти пут за Царство Небеско, и сада сам можеш да видиш како:
1) Без вере у Исуса Христа нико не може да се обрати Богу и да уђе у Царство Небеско.
2) Нико, макар и веровао у Исуса Христа, не може да се назове учеником Његовим, или да живи са њим на Небесима, ако не буде поступао и живео онако како је на земљи поступао и живео Исус Христос.
3) Нико не може да следи Исуса Христа без помоћи Духа Светога.
4) Ко хоће да задобије Духа Светог, треба да користи средства која му је ради тога даровао Господ.
Опет ћу поновити да је пут у Царство Небеско који нам је открио Исус Христос – јединствен, и да нема, нити је било, нити ће икада бити другог пута, поред онога који нам је показао Исус Христос. Пут је заиста тежак, али, с друге стране, он води право до истинске и вечне среће. Иако је пут у Царство Небеско тежак, не само током тог пута, већ и на самом његовом почетку, може се наићи на такве утехе и насладе, какве се никада не могу пронаћи на путу земаљског живота. Пут ка Царству Небеском је напоран и тежак, али помоћ Господња увек је при руци. Господ наш Исус Христос увек је спреман да нам помогне да Га следимо. Он нам дарује Духа Светога, шаље Свога анђела да нас чува на путу, и даје нам наставнике и руководитеље. Он је чак спреман да нас Сам прихвати за руку, подржи и поведе ка спасењу. Пут у Царство Небеско је тежак и захтева мукотрпан рад; али онај ко није видео и осетио шта је мука, тај не може знати ни вредност задовољства. Пут у Царство Небеско јесте тежак, али док страдамо овде на земљи, ми увек можемо да се молимо, да у молитви проналазимо утеху и снагу, и Бог ће нашу молитву свагда чути. Но, уколико не умремо као хришћани, чак и кад бисмо тамо могли да се молимо, Бог нас не би слушао. Ако је пут у Царство Небеско тежак, вечне муке у паклу огњеном неупоредиво су теже. Чак и наше најтеже овдашње патње, у поређењу са пакленим мукама које су припремљене за ђавола и његове анђеле, мале су и изгледају као ситне капи наспрам читавог океана. Пут ка небеском блаженству је напоран, но, јесу ли путеви ка земаљској срећи лакши? Погледајте како се труде и напрежу они који стичу новац, или траже земаљске почасти и славу; присетите се колико често и сами добровољно и радо предузимамо напоре и бринемо око око некаквих испразних и пролазних задовољстава. А какав је резултат? Уместо очекиваног задовољства, само губимо време, трошимо новац, нарушавамо здравље и уништавамо своју душу. Стога, ако пажљивије испитамо себе, постаће јасно да од пута за Царство Небеско не одустајемо зато што је он тежак, него зато што немамо стварну жељу или склоност да идемо њиме, и не желимо да се око тога узнемиравамо. Онај ко нешто заиста жели, увек ће трагати за тим, упркос свим тешкоћама и препрекама. Наравно, не постоји човек који не жели да се нађе у Царству Небеском; али та жеља је слаба, и једино је сигурна урођена жеља за срећом. Неки од нас се заиста труде и делају да да би задобили Царство Небеско. Но, мало је оних који делају са потпуном вером, са преданошћу Господу и истинским самоодрицањем! Колико је нас који сматрамо да без обзира на то како смо живели у овом свету, треба само да се на крају живота покајемо, па ћемо се наћи у Царству Небеском! О, како страшно греше они који тако размишљају! Истина, милост Божија је велика и бесконачна. Исус Христос је увео у рај чак и разбојника који се покајао тек на самрти. Но, је ли тај разбојник у рај ушао без страдања и патње? Не! Он је био распет на крст. Пре тога му је суђено, био је закључан у тамници, а вероватно и ишибан. Додуше, пострадао је као злочинац и криминалац. Али ко од нас није прекршио и Божанске и људске законе? Ако и не убијамо људе као разбојници, колико их убијамо нашим речима, нашом суровошћу, тиме што не маримо за њихово добро и спасење? Господ заиста може да према нама покаже исту такву велику и неизрециву милост; Он може да на наша последња страдања гледа као на очишћење и део борбе на путу за Царство Небеско, посебно онда када, као разбојник, у исто време принесемо покајање за наше грехе и са вером примимо последње Свете Тајне. Али ко нам може гарантовати да ћемо пред смрт пострадати, и да ћемо у том страдању имати времена за покајање? Јер колико људи умире изненада и без икаквих страдања? И колико их само умире без покајања и последњих Светих Тајни?
Стога, браћо, ако не желите себи вечну пропаст, морате да пазите на своју душу и да се побринете за своју будућност. Знамо да свакога од нас тамо, иза гроба, чека једно од два: Царство небеско или пакао, и да не постоји некакво средње стање, то јест чека нас или вечно блаженство или вечно мучење. Иза гроба постоје само два различита стања, баш као што и на земљи постоје само два пута. Један је широк, раван и лак, њиме иде већина, док је други узан, трновит и тежак. Бескрајно је срећан онај ко иде узаним путем, јер он води у Царство Небеско. Али како је мало оних који иду тим путем! Ако не будемо ишли тешким путем, и ако умремо без очишћења и покајања, шта ће са нама бити? Коме ћемо се обратити? Господу? Али као што ми Њега нећемо да слушамо овде, тако Он нас неће хтети да слуша тамо. Он нам је сада најмилосрднији Отац, али тамо ће бити праведни Судија. И ко ће нас одбранити од Његовог праведног гнева? О браћо, страшно је пасти у руке Бога живога (Јевр. 10,31)! Дакле, постарајте се око спасења своје душе, сада док је још право време за то. Порадите на своме спасењу док је још дан, јер ће наступити ноћ, и више нико неће моћи да да дела. Немојте то непрестано одлагати, него пожурите ка Царству Небеском док је то још могуће; јер ће доћи смрт и онда ће бити прекасно. Устремите се ка Царству Небеском и пођите ка њему, макар и спорим темпом, па ћете му се постепено приближити -важно је да идете у правом смеру. Особа која негде иде, ближа је своме циљу тек када начини корак напред.
Ко год жели да следи Исуса Христа треба да се држи следећих савета:
1) Никако немој обраћати пажњу на то како други грешни људи живе, нити правдати себе њиховим примером, и немој, као многи, говорити: “Па шта да радим? Нисам ја једина особа која тако живи, нити сам једини који не мари за Христове заповести, јер тако чине практично сви”. Но, чак и ако заиста знаш да сви који живе око тебе, па и они који би требало да буду пример врлина и побожности, не живе на хришћански начин, како то теби може бити оправдање? Њихова вечна погибија тебе неће спасити. На страшном суду се нећеш одбранити тврдњом да ниси ти једини који је живео греховним животом на земљи. Стога није твоја ствар да ли су они на путу за Царство Небеско или нису – то се тебе не тиче. Пази на себе и на оне које ти је Бог поверио на руковођење. Ми прилично често видимо људе како греше, али тешко да их икада видимо како се кају и очишћују од својих грехова; ето због чега тако лако можемо погрешимо у вези са тим да ли неко од наших ближњих следи Христа или не.
2) Многи људи, можда чак и твоји најближи и најдражи, подсмеваће ти се зато што идеш овим путем. Не обраћај пажњу на то и не брини. Имај на уму да су се они тиме подсмевали и Исусу Христу; али Он није показао непријатељство према њима, него је ћутао и молио се за њих. И ти треба да поступаш на потпуно исти начин.
3) Има много образованих људи који не виде како треба пут за Царство Небеско који нам је показао Исус Христос, Син Божији, па кажу како се чак и без тог пута може достићи Царство Небеско, и да тај пут није за све, него само за неке. Али ако ти се догоди да сретнеш такву особу и она почне да ти даје савете – не слушај је; чак и ако анђео сиђе са неба и каже ти како није неопходно да идеш путем којим је ишао Исус Христос – ни њега не слушај. Али немој се препирати са таквим варалицама и противницима; радије се сажали и помоли се за њих.
4) Ако непоколебљиво следиш Исуса Христа, можда ћеш наићи на људе који ће те мрзети због речи Божије, на људе који ће те клеветати, вређати и презирати. Но ти претрпи и истрај. Радуј се и скачи од среће на дан када примиш било какву увреду или прекор у име Христово, јер је велика награда твоја на небесима.
5) Када истински идеш тим путем, сам ђаво ће устати против тебе и искушаваће те различитим искушењима; он ће ти убацивати зле мисли, или сумње поводом саме вере и откривене истине, или ће пак само богохулити. Не бој га се, јер ђаво ништа не може да ти учини без допуштења Божијег; потребно је само да се молиш Господу и ђаво ће одлетети од тебе као стрела.
6) Треба да имаш на уму да оно што се сматра за корисно и исправно, и што стварно јесте такво, не треба да смета истинском хришћанину. Тако је, пре свега, са напорним радом, који не само да не представља препреку за спасење душе, него је чак од користи. Добро је познато да је беспосленост мајка грехова. На пример, што је то што проузрокује да људи постану пијанци? Беспослица. Ко су лопови и разбојници? Беспосличари. И тако даље… Засигурно се може рећи да особа која не ради ништа и нема ништа чему би могла да се посвети, чак и ако делује добра, лош је хришћанин, и лош грађанин; и ако није велики грешник, то је само зато што се Бог посебно стара о њој. Дакле, буди вредан, навикни се на рад и напоре које он изискује, и чини све што корисно и неопходно за твој дом, као и све што представља твоју дужност према краљу и отаџбини. Ако је беспослица мајка грехова, марљивост се може назвати оцем врлина. Ово на првом месту, зато што вредна особа свакако има мање грехова, једноставно зато што нема времена не само да чини зло, него чак ни да размишља о злу; јер она или ради и заузета је извршавањем својих обавеза, или је преокупирана својим спасењем и својим хришћанским дужностима. Друго, ово је тачно због тога што ће особа која је навикла да буде вредна брже прихватити да крене пут Царства Небеског, него особа која води докон живот; уз то, марљив човек лакше иде путем ка Царству Небеском од онога ко је лењ. Радиност се увек и свуда исплати. Али да бисте били вредни, морате се научити и навићи да радите од детињства.
7) Постоји још једна врлина, исто тако важна као и марљивост, на коју треба да се научите и навикнете чак и пре него на марљивост. То је трпљење или издржљивост. Трпљење је увек и у свему корисно; али за особу која жели да да иде у Царство Небеско, трпљење представља најнеопходнију врлина. Без трпљења на том путу не можете напредовати ни корак, јер вас на сваком кораку чекају неугодности, тешкоће и препреке.
Дакле, научите се и навикните на трпљење, најпре телесно а потом и духовно. Онда ћете лакше бити у исто време и користан члан друштва, и добар пријатељ, и добар домаћин, и добар грађанин, па и добар хришћанин.
Сада сам вам набројао све за шта сматрам да стоји у вези са путем за Царство Небеско. Треба само да додам како ће особа која ревносно иде тим путем, за сваки напор, за сваку патњу, за сваку победу над собом и свако савладавање себе, за свако добро дело, па чак и за сваку добру жељу и намеру, бити награђена седамдесет пута седмоструко, чак и у овом животу; а шта је очекује тамо, то не може да се опише или замисли. Дакле, не плашите се да следите Исуса Христа. Он је силан Помоћник. Без оклевања похитај за Њим. Иди док су двери Царства Небеског још отворене за тебе. Чак и ако си још далеко, наш небески Отац изаћи ће ти у сусрет на путу, целиваће те, даће ти да оденеш најлепше хаљине, и увешће те у Своју брачну одају у којој Он Сам обитава са свим светим Пророцима, Апостолима, Мученицима и свима Светима, и где ћете се радовати истинском и вечном радошћу. Но, када се двери Царства Небеског затворе за тебе, то јест ако умреш без покајања и добрих дела, ма колико желео и ма колико покушавао да уђеш унутра, нећеш бити примљен. Куцаћете на врата и говорити: “Господе, отвори нам! Знамо Те, крштени смо у Твоје име, призвани смо Твојим именом, чак смо њиме и чудеса многа чинили”. Али Исус Христос ће вам одговорити: “Не познајем вас, ви нисте Моји! Идите од Мене у вечни огањ који је припремљен ђаволу и анђелима његовим”. Онда ће настати плач и шкргут зуба.

One Comment

  1. Kako je mnogo darova tvojih Gospode, to si pripremio za one koji te ljube i koji se uzdaju u tebe pred sinovima covecjim.Slava nasemu preblagome Spasitelju.