ПУТ У ЖИВОТ
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ ЧУДОТВОРЛЦ
Беседа на светој Литургији ни Светог Василија Острошког, у црквии Светих царева Константина и Јелене, где се налази омофор Светог Василија
“И сишавши с њима, стаде на месту равном и много ученика његових; и мноштво народа из cвe Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског. Који дођаше да Га слушају и уа се исцељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти: и исцељаваху се. И caв народ тражаше да Га се дотакне; јер из њега излазаше сила и исцељаваше их cвe. Ион подигнувши очи cвoje на ученике cвoje говораше: Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије. Блажени који сте гладни сада, јер ћете се наситити. Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати. Блажени сте кад вac људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човечијега. Радујте се у онај дан и играјте, јер Гле, велика је плата ваша на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови”.
(Лука 6, 17-23; Зач. 24)
У име Оца и Сина и Светога Духа! Богу се помолисмо у овај свети даи празновања светог оца нашег Василија Острошког Чудотворца и у дане кад прослављамо васкрсење Сина Божијега. Та вера у Сина Божијег који је умро ради нас, али и васкрсао Својом Божанском моћи, давала је увек снагу свима светима, светим мученицима, и светим људима и женама и деци, да издрже сва искушења у овоме свету па и смрт, не бојећи се никога и ничега сем Бога и знајући да и смрт за Христа значи живот. Јер Он је рекао: “Ко слуша моју реч и верује Ономе који ме је послао не долази на суд него прелази из смрти у живот”.
То су, браћо и сестре, знали и они наши праоци, оци, и сестре и деца који су у Другом светском рату бацани у оне јаме и у њима умирали. То су знали они у логорима, у Јасеновцу и редом. То су они који су овога рата грађанског, несрећног, а сваки је рат несрећа, разуме се, јер Бог не жели рат ни да људи гину, него зли људи нападају, Каин увек напада, Авељ мора да се брани, и, кажем, они су знали и бранили своју слободу, и домове, и своју веру, јер та вера даје и нама снаге да се одржимо на путу Божијем. Никада не смемо заборавити да вера православна значи не само науку којом се сваког часа живи и влада и поступа.
Свети Василије је такође живео у тешко време турског ропства, али је одржао и љубав према Богу и љубав према ближњима, према пастви својој, подневши најразличитије муке и тешкоће, и на тај начин Бог га је прославио јер је и он Бога прославио. Зато га и ми данас прослављамо као онога кога је Бог прославио. Уједно га прослављамо молитвом да помогне нама у ова времена да се одржимо онако како ваља и требује као православни Срби, православни хришћани. Јер, кажем, он зна муку и невољу ропства и тешкоћа ратних, пред Богом је велики да Га умоли да нам помогне. Но, понављам и себи и вама, браћо и сестре, Бог је увек испред нас, иза нас и са сваке стране, и готов да нам помогне; ако и ми будемо њега слушали и Он ће нас послушати. Никада не смемо то заборавити нити се угледати на злочинце, који сматрају да могу злочином учинити добро своме народу или својој породици и својој вери. То могу да мисле и да раде други, али ми православни хришћани, православни Срби то чинити не смемо. Бранити се треба од зла, од злочинаца, али бранити се онако како доликује православним Србима, са чојством и јунаштвом, што је наш народ кроз уста војводе изнео као веру своју и своје убеђење.
Нека Господ, и Његов и наш, свети Василије и свети Сава и сви свети из рода нашега помогну нам да се одржимо онако као што доликује, кажем, потомцима таквих предака. Не поводити се за злочинцима и за оним што је зло! “Не завиди грешнику!”, каже се у Светом Писму (Пс. 37, 1; Прич. 24, 19) јер нам ваља изаћи на Суд Божији, пред којим се злочином неће моћи нико оправдати, нити неистином, ни неправдом, него само истином, јер је Бог Истина, само правдом јер је Бог Правда, само свим оним што је свето и честито, јер свака светост и честитост од Бога долазе.
Свети оче наш Василије Острошки, теби се молимо, погледај на нас далеке своје потомке духовне, подржи нас у ова несрећна и тешка времена да будемо и останемо народ Божији, и сада и свагда! Амин. Бог вас благословио!
12. мај 1997.
